ZLATKO JELISAVAC: O onima koji gledaju a ne vide

03 Dec 2014

Južni tok kao istorijska ironija

Srbija nema pravo da od Rusije traži vra?anje NIS-a ako ne bude izgra?en Južni tok, kaže za Danas Ljubodrag Savi?, profesor Ekonomskog fakulteta. Ono što je najvažnije, kako kaže Savi?, jeste to da Srbija, koja je uvu?ena u politi?ko prepucavanje dve velike sile, ne može da uradi ništa kako bi se situacija poboljšala. “Definitivno je da ?e naša zemlja biti veliki gubitnik ako Južni tok ne bude bio izgra?en. Me?utim, mi ništa ne možemo da uradimo da bi se to promenilo, ?ak formalno pravno nemamo pravo ni da zatražimo da se Srbiji vrati Naftna industrija Srbije, koja je bila deo sporazuma o izgradnju Južnog toka kroz teritoriju naše zemlje”, rekao je Savi?.
Prema njegovom mišljenju, razlog za to je taj što prethodna vlada Srbije, koja je potpisivala gasni sporazum, nije predvidela mogu?nost da projekat propadne i u ugovorima ne postoji klauzula o vra?anju NIS-a državi u slu?aju da posao propadne.
(Srbija nema pravo da traži NIS, Danas, 02.12.2014.)

Šta re?i, koju „posluku porati“ – re?i su nekog zbunjenog ?oveka koji je hteo da da izjavu za Dnevnik, ali se toliko pogubio da je uspeo samo da kaže gomilu nepovezanih fraza o „onima što vide a ne ?uju, ?uju a ne vide”… i tome sli?no… Ne znam da li ste gledali taj klip, urnebesno je smešan, a upravo na ovog finog, zbunjenog ?oveka podse?ali su me svi „odgovorni“ politi?ari koji su se obratili javnosti povodom „iznenadne“ obznane predsednika Rusije, i duhovno-politi?kog oca svih pravovernih Slavena, i njegovog odricanja od daljnje izgradnje gasovoda Južni tok. Eto, nakon tolikih obe?anja (100.000 zaposlenih i dve milijarde evra profita za deonicu gasovoda koji bi išao kroz Srbiju), pompe, „zavarivanja prvih cevi“, garantovanja energetske bezbednosti i sl, ostali smo nasukani na toj istoj gomili obe?anja/šarenih laža… Pored ogromne ekonomske štete, koju ?e Srbija pretrpeti zbog nerealizacije gasovoda Južni tok, još ve?i problem za našu politi?ku „elitu“ je još jedan izgubljeni eldorado o kojem svaki ovdašnji glasa? sanja i na osnovu kojeg su politi?ke partije sa svojim liderima gradile svoj imidž kod gra?ana.

I šta sad kada se razi?e dim posle eksplozije naših iluzija? Da li ?e neko morati da plati politi?ku cenu za sve ove godine obe?anja i paralaža? Neko ?e morati da odgovori na vrlo škakljiva pitanja sada kada je kona?no „pukla tikva“, a snovi o lagodnoj energetskoj stabilnosti se pretvorili u surovu javu. Taj neko, a ima ih poprili?no, da ne kažem svi koji su vladali u Srbiji poslednjih desetak godina, mora?e da nam kona?no prizna šta se iza brda valjalo i kakve ?emo mi to još posledice trpeti zbog „posla veka“ koji su naši vladari sklopili sa Rusijom. Nešto se plašim da javnost u Srbiji još uvek ne zna sve detalje ugovora oko prodaje NIS-a i da ?e biti još šokova kada se saznaju svi momenti ovog bratskog dogovora zbog kojeg ?emo ispaštati još dugo, a da ne pri?am o „usmenim“ obe?anjima kao što je ruska odbrana Kosova na primer… E sad, mogu?e je da nije sve izgubljeno i da ?e možda jednom u budu?nosti krenuti i da se gradi gasovod Južni tok, ali kada ?e to biti, niko ne zna, a pomalo je i obeshrabruju?a ?injenica da se Rusi sada okre?u Turskoj kao alternativi i da ?e upravo preko ove države te?i ruski gas. Pa nije se moglo zamisliti gore: ispalili nas Rusi kao budale, a onda nam još dodali soli na ranu prave?i dil sa Turcima... Kakva istorijska „nepravda“, a bogami i ironija.

A nije meni ovo mirisalo na dobro još od pre neki dan kada je ministrica energetike Zorana Mihajlovi?, u svom tipi?no-preduzetni?ko-pregala?ko maniiru, a i pomalo mangupski-šarmantno izjavila: Just do it! Da je barem ovu ?uvenu reklamnu devizu firme Nike prevela na ruski jezik, pa da ?ovek i razume, ve? ju je izrekla u originalu, doduše sa malo rudimentarnim akcentom, ali da sada ne ulazimo u detalje. Nekako mi ovaj Just do it zazvu?ao zlosutno, neprirodno, ravno šekspirovskoj tragici i hirovitom toku (pod)svesti kod Dostojevskog. Kao da je ovom izjavom ministrica nagovestila „no? pred velike doga?aje“, posle kojih više ništa ne?e biti isto

I eto, desilo se… Kao u onim stihovima Pabla Nerude: Ako me pitate gde sam bio, re?i ?u vam doga?a se… Znam da ?e me sada mnogi optužiti za jeres i anglo-ameri?ku propagandu, ali meni ovaj ministarski Just do it kao da nosi neku prozapadnu poruku i signal da ?e se Srbija sada usmeriti upravo prema okcidentalnim vrednostima. Možda se varam, ali šta ako jeste upravo tako? Ili je to samo tekstopiš?eva podsvesna želja i u?itavanje smisla kojeg nema u ministricinoj izjavi? Samo da se razumemo, nisam ja nikakav prozapadni eksponent niti sam zastupnik bilo kakvog centra mo?i i njihovih interesa, ali mi se isto?no-proruska politika nimalo ne svi?a i smatram da je svojom neiskrenoš?u i zakulisnim radnjama (a o agresivnosti i ekspanzivnosti i da ne pri?amo) nanela mnogo štete Srbiji i da je zbog tuga krajnje vreme da se kona?no okrene drugi list. Ne mislim da ikome treba da hrlimo u zagrljaj, niti mislim da ?e iko (pa i Zapad: EU i SAD) da nas ?uva bolje od nas samih (samo da to i dokažemo) i zato treba da razmislimo dobro kuda želimo da idemo i da se na osnovu toga napravi jedna dugugodišnja strategija, a ne ovako: malo EU, malo Rusija, malo Kosovo malo, Evropa, ni tamo ni ovamo…

Politika neutralnosti (i Rusija i EU) je razuman odabir ukoliko su razumne okolnosti sa kojima se suo?avamo i ukoliko nam idu u korist ili barem predstavljaju nužno zlo, ali posle ove poslednje ruske šamar?ine mislim da više nemamo šta da tražimo na toj strani ve? da treba da se okrenemo sopstvenim interesima i da vidimo kako ?emo dalje, a EU i evropske integracije su naša jedina nada i zato se moramo kocentrisati upravo na to. Znam da to nije idealno rešenje i da u odnosima sa EU postoji gomila problema, kao i da uzro?nici tih problema nismo uvek samo mi, ali mislim da dugoro?no možemo izgraditi dobru poziciju i u EU na?i saveznika i zaštitnika.

Gledam vesti na B 92, one od sat vremena (kao nekada devedestih godina prošlog veka na RTS-u) i nije mi dobro, a svaka nova vest je kao udarac pesnicom u stomak. Prvo otkazivanje Južnog toka od strane Rusije, a odmah posle toga one&only Voja Šešelj i cela ova ujdurma sa puštanjem doti?nog iz zatvora na slobodu i traženjem da se isti ponovo vrati u svoju ?eliju u Ševeningenu; rezolucija evropskog parlmenta kojom se osu?uju kako naci-šovinisti?ki ispadi ?etni?kog vojvode tako i ?utnja srpske vlasti koja se nije jasno ogradila od Šešeljevog bulažnjenja; Da?i?ev „drski“ govor pred evropskim parlamentarcima gde je on izneo stav da je puštanje Šešelja iz zatvora trebalo da izazove politi?ku nestabilnost u Srbiji. Nakon Rusije i Šešelja sledila su vesti o novim poplavama i šteti koju su naneli vetar i ledena kiša, a odmah posle i nove vesti o smrti devojke u Novom Sadu koju je nepoznati po?inilac pregazio automobilom, a onda pobegao sa lica mesta, mada je prva informacija bila da je devojka upucana,a onda izba?ena iz automobila što je kasnije demantovano. Gospode bože, kao da gledam crnu hroniku, a ne vesti… I onda me još optužuju kako ja mra?im i unosim o?aj i defetizam u svojim tekstovima… Pa ljudi moji okrenite se malo oko sebe ili pogledajte/poslušajte vesti… „Kažu da imamo još samo par godina za nas“ – kako je pevao naš najve?i „zlosutnik“ Milan Mladenovi?.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!