ZLATKO JELISAVAC: „Neobičan“ slučaj čelnika Žablja

29 Oct 2017

Akumuliramo li energiju za proteste ili smo ostali bez zuba?

Nakon uvida Državne revizorske institucije ispostavilo se da su ?elnici Žablja nezakonito potrošili 161 milion dinara, što predstavlja 14 procenata budžeta ove male i siromašne opštine. Prema izveštajima DRI, u Žablju se trošilo nemilice, a ponajviše na „javne nabavke“, što je u Srbiji odavno postao sinonim za sumnjive radnje i nenamensko trošenje novca gra?ana. Mnogo se trošilo i na ve? legendarne „prezentacije“, što uklju?uje velike troškove u kafanama, gde opštinski ?elnici jedu i piju na ra?un gra?ana, a me?u ostalim troškovima je i skupoceni mobilni telefon marke Apple Iphone 6s i to onaj „rose gold“ koji je, by the way, vrlo zgodan kao poklon ukoliko se želi privu?i pozornost neke dame – ina?e, cena ovog mobilnog telefona je oko hiljadu eura, što je o?igledno bila sitnica za bahate ?elnike opštine Žabalj.

Naravno da niko od ljudi iz vlasti u Žablju nije želeo da prokomentariše ovaj „neobi?an“ i nesvakidšnji“ slu?aj, pa ni predsednik opštine, ?edomir Boži?, nije imao šta i kad da kaže zbog „unapred isplaniranih obaveza“. Kako je došlo do ovog nezakonitog i nedoma?inskog trošenja para gra?ana u Žablju – teško da ?emo saznati, jer ovakvi slu?ajevi obi?no završe na nekoj gomili ostalih nerešenih slu?ajeva koji su bili samo vest za jedan dan i vrlo brzo su zaboravljeni. A inflacija raznih nepodopština vlasti, po mnogim drugim opštinama, naprosto prestižu jedna drugu. I šta sada? Gra?ani Žablja smatraju da se verovatno ništa ne?e desiti, niti promeniti osim što ?e zastrašuju?i procenat od 50 procenata nezaposlenih, a sigurno je viši jer se ovi podaci stalno friziraju, ostati kao užasan disbalans alavom trošenju novca.

Opština Žabalj je nažalost paradigma kako u Srbiji funkcioniše lokalna vlast, a ona je opet samo kopija funkcionisanja one centralne vlasti, gde su samo nov?ani iznosi višestruko ve?i. Slika je dakle prili?no sli?na i na mikro kao i makro planu, to jeste katastrofalna je. Kleptokratija se ustoli?ila i isisava nam krv svakog dana bez milosti i obzira na siromašne gra?ane i spremni su da to rade dok je sveta i veka, to jeste dok gra?ani poslušno pružaju „infuziju“ lopovskim režimima svojih lokalnih samouprava. Svaki grad ili opština imaju svoju pri?u o tome kako ih potkrada vlast i o tome se pri?a dugo, decenijama, ali matrica lopovluka ostaje nepromenjena, samo se menjaju akteri.

Evo, na primer, grad u kojem živim… Verovatno znate da Zrenjanin godinama muku mu?i sa pitkom vodom, što je u 21. veku – nedopustivo. Od 2004. voda u Zrenjaninu je zabranjena za pi?e i tek ove godine je kona?no izgra?ena famozna fabrika pitke vode koja je trebala da reši naše nasušne probleme (A koliko je miliona eura otišlo u razne projekte koji su trebali omogu?iti pitku vodu gra?anima – to više i niko ne zna, a platili su, naravno, gra?ani Zrenjanina). Me?utim, iako je najavljen po?etak rada fabrike vode još negde u maju ili junu mesecu, ništa se nije desilo – gra?ani još nemaju pitku vodu i niko iz gradskih vlasti im još nije dao bilo kakvo suvislo objašnjenjenje. Fabrika vode radi, pitka voda bi tebalo da je u sistemu za snabdevanje, ali Zrenjaninke i Zrenjaninci vode za pi?e nemaju i dalje su prisiljeni da kupuju flaširanu vodu (ina?e smo rekorderi u zemlji po koli?ini prodane flaširane vode) ili pak da uzimaju vodu sa nekih ?esmi gde je tako?e vrlo upitan kvalitet. I šta sad? Pa otprilike ništa… Gradski ?elnici ?ute. Gra?ani i dalje kupuju vodu ili ?ekaju u redu na nekoj od ?esmi sa „pitkom“ vodom – kao da smo izgubili svaku nadu da ?e se ikada rešiti problem sa vodom u ovom gradu.

Ili uzmite slu?aj splava na zrenjaninskom gradskom jezeru… To je tek haos od kombinacija i alavosti lokalnih mo?nika, popularne sprege biznismena i vlasti. Na gradskom jezeru, koje se nalazi u blizini centra grada, lokalni biznismen je odlu?io da postavi splav sa ugostiteljskim objektom, zbog ?ega su se gra?ani pobunili i to mu nisi dopustili. Danima i no?ima gra?ani su, uglavnom penzioneri, dežurali pored jezera kako lokalni boss ne bi potajno, dok nikog nema, spustio svoj famozni splav u vodu. Slu?aj je na kraju završio na sudu i, gle ?uda, mo?nik je dobio presudu, a potom i tužio gra?ane koji su ?uvali jezero. ?ovek ima, crno na belo, dozvolu lokalne vlasti da postavi splav na jezeru i nakon tri godine borbe i natezanja sa sudom, naš biznismen je uspeo u svojim namerama i sada ubrzano radi na pripremama. Grozna skalamerija od pontona i metalne konstrukcije pluta na jezeru dok radnici podižu ovo ?udo. I niko se više ne buni… Nema ljutih penzionera koji su danono?no dežurali pored jezera, nema ni peva?a Caneta, koji je podržavao njihovu borbu, nema ni?ega, samo radnici na splavu i patke koje plivaju oko sivih pontona.

Svaki grad, opština imaju neki svoj „Beograd na vodi“ ili „Savamalu“ i gomilu nerešenih pitanja koje treba da rešavaju lokalne vlasti, a one su opet prezauzete punjenjem partijskih fondova ili pak obezbe?ivanjem sopstvene i budu?nosti svoje dece. A kada ?emo mi, gra?ani, da po?nemo da mislimo na svoju budu?nost i sklonimo ovu pošast od vlasti? Zašto ?utimo i gutamo nepodopštine koje nam prire?uju lokalni i „nacionalni“ vlastodršci? Valjda smo još uvek u procesu u „akumulacije“, a kada dovoljno nakupimo besa i jeda onda ?e nastati, biblijski re?eno, jauk i škrgut zuba… Ako budemo još imali zube do tada.

(Autonomija / foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!