ZLATKO JELISAVAC: Ne veruj čoveku koji laže!

04 Jan 2015

O depolitizaciji školstva

Ministar prosvete Srđan Verbić izjavio je da će jedan od glavnih zadataka za njegovo ministarstvo u 2015. godini biti uspostavljanje efikasnije mreže škola u Srbiji, kao i racionalizacija broja zaposlenih u prosveti, ali da nijedna mera neće biti sprovedena bez dogovora sa sindikatima i nastavnicima.
(Beta, 03.01.2014)

Ima ona stara kineska poslovica koja kaže: Ne veruj čoveku koji laže! Zašto bi prosvetni radnici verovali ministru Verbiću kada on ima osećaja za njihove probleme koliko i za muke rudara na ostrvu Java. Ne kažem ja da je ministar lažov, ali se kreće u lažljivom društvu koje voli da obeća i to mnogo toga, a onda ispuni jako malo, ili bolje rečeno ništa, ili pak uradi sasvim suprotno od onoga što je obećalo… A s kim si takav si – kaže naša stara poslovica.

Ova Vlada Srbije toliko laže da više ne možemo da razlikujemo istinu od njene „sestre“ sklone mimetičkim kreacijama i izbegavanju onoga kako jeste i šta jeste u realnosti… No, surova realnost nije ono što treba „prosečnom“ srpskom građaninu – njemu treba laž, umiljata i slatka kako bi mogao da nastavi da spava na „lovorikama“, koje je godinama skupljao i sada bi se istih teško odrekao. Dakle, da je naš ministar i najistinitoljubiviji čovek na svetu, teško bi izdržao u društvu preveranata i lažljivaca, a još kada vidi kako građani vole te iste preverante i njihove slatke laži – pa zašto bi se onda ministar Verbić izlagao hladnom sjaju istine i prezrenju građanske većine?

E sad, pošto je ministar prosvete odlučio da se drži svoje tanke ali istinoljubive linije argumenata u korist Vlade Srbije a kontra prosvetnim radnicima, onda je ministar Srđan progovorio o planovima za budućnost i izneo nam „agendu“ (legendu) o „racionalizaciji broja zaposlenih u prosveti“ kao i o „uspostavljanju efikasnije mreže škola“. Lepo, ali šta ste čekali do sada, ministre? Gde su te agende i čudesa bile pre? I na kraju krajeva, šta ćete sa nezadovoljnim radnicima koji traže da im ne otimate od usta i ne smanjujete im i onako mizernu platu? O kakvim mi to racionalizacijama govorimo, a prosvetni radnik je danas poštovan poput lipsalog psa na kraju sela i shodno ovom „odnosu“ tako je i plaćen. Kažete da se mora sprovoditi efikasnija mreža škola… Pa mi danas nemamo ni adekvatne klozete u školama; mnoge škole rade na rubu civilizacijskih standarda, a vi nam pričate o efikasnosti. Napravite nam ili stvorite standarde koji će biti jednake za sve škole, a ne da ti standardi zavise od blizine centra moći i da li je direktor član ove ili one stranke. Hoćete racionalizaciju broja zaposlenih? Pa otpustite prvo sve one koji su zaposleni preko svojih partijskih veza, a onda „obradite“ one koji uče deca, a da za to nemaju prave kvalifikacije i nemojte samo reći da toga nema i da je to nemoguće – verujte mi, svojim sam očima video. Smanjite uticaj ili još bolje izbacite potpuno političke partije koje preko školskih odbora, saveta i ostalih organizacija, koje su se pretvorile u prćije za zadovoljavanje niskih strasti i interesa neostavrenih i karijerom preopterećenih ljudi, samo uništavaju ugled i onako posrnulog školstva. Proverite diplome zaposlenih u školama i videćete koliko „nepodobnih“ radi i uništava čitave generacije đaka; direktorima je ostavljeno da po sopstvenom nahođenju zapošljavaju nastavnike i profesore i oni to doista i čine, bez obzira na tzv. konkurse i obaveze popunjavanja potrebnih radnika sa „rang lista“ prosvetara koji nemaju puno normu. Proverite, ministre, kako se troše novci na „usavršavanje“ prosvetnih radnika, a organizuju se nekvalitetni seminari koji koštaju puno a vode ih nekvalifikovani ljudi; sam sam prisustvovao tzv. pedagoškim seminarima koji su bili na nivou „Makarenka“ ili tako neke „savremene“ pedagoške tehnike i metoda. Samo od toga što se potroši na „usavršavanje“, a uglavnom služi za ispumpavanje para i to za lične ili pak partijske interese, možete da preusmerite na naše plate i da nas dodatno ne ponižavate. Danas u školama, moj ministre, najbolji ćute, a fukara kolo vodi… Ali se ta fukara dočepala partijske knjižice i gazi sve pred sobom kako bi uhlebila sebe i svoje kolege. Znate li vi, ministre, kakav je osećaj kada morate da sagnete glavu i prihvatite da vam skinu normu, jer je direktor odlučio da „uzvrati uslugu“ ili pak uhlebi nekog svog partijsku ćiftu; znate li vi kako se oseća radnik koga direktor tera sa posla jer i on – kako sam prizna – trpi pritiske od „ljudi“ iz opštine, što će reći same vlasti. Znate li vi, ministre, kako je to kada vas ucenjuju i omalovažavaju? Znate li vi kako je to kada vas ponize i još nateraju da potpišete da se slažete sa tim… Ne znate, ministre? Ili se pravite ludi? Ili vas je baš briga jer se vi sada bavite racionalizacijama i efikasnijom mrežom škola?

Još kao klinac, čitajući romane o kaubojima i indijancima legendarnog Karla Maja, zapamtio sam sentencu koja se odnosi na stav jednog kauboja da je indijance nemoguće naučiti civilizacijskim normama tipa: da idu u školu, rade i žive po standardima evropske kulture. „Ne možete nekog ko nije završio ni osnovnu školu da prebacite na fakultet“ – rekao je neki razumni kauboj i empatijski raspoloženo ljudsko biće. Tako je i sa školskim sistemom u Srbiji… Ne može se pričati o nekim promenama i racionalizaciji, a u svrhu boljeg i efikasnijeg školstva kada mi tavorimo u srednjovekovnom mraku u poređenju sa nekim školskim sistemima, na primer skandinavskim. Nama, ministre, trebaju sistemske promene koje podrazumevaju departizaciju škola i izbacivanje politike iz prosvetnih ustanova, a samim time će se otvoriti prostor za bolje i zdravije kadrove koji će se odgovornije odnositi prema obrazovanju naše dece. Eto, rešite taj problem za početak i to će biti ogroman napredak za naše školstvo, a onda polako rešavajte i ostale probleme koji su veliki i gomilali su se godinama. Ali ako ne rešite se nepotizma i političkih sinekura po školama, onda vam nikakve reforme ne mogu pomoći jer to je srž problema školstva u Srbiji. Znam, zvuči jednostavno, a to i ne znači odmah i lako, naprotiv… Ako se stvari menjaju sistemski onda valja i sistem menjati! A ko će to kod nas da radi? AV? Naravno da neće. Moraćemo mi, prosvetni i svi drugi radnici ove lude zemlje… Ove 2015. im moramo izaći na crtu i konačno poručiti da više ne mogu da se iživljavaju na nama, a rade za interese domaće i strane fukare.

Prosvetni sam radnik i više nemam šta da izgubim sem sopstvenog dostojanstva dok me ova vlast vređa svakog dana svojim bahatim ponašanjem. Ne tražim puno, samo da me puste da radim svoj posao i da me koliko-toliko adekvatno plate za moj rad – mnogo li je? Želim da se za to izborim ove 2015. godine… Ovde više nije u pitanju samo sudbina prosvetnih radnika već i sudbina našeg obrazovanja kao i budućnosti naše dece. Meni nije svejedno kao što nije ni većini mojih kolega… Nije svejedno ni roditeljima, a ni đacima… Da li je vama ministre svejedno? Ako nije teško tebi i vladi za koju radiš… A ako jeste teško nama vo vjeki vjekov.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!