ZLATKO JELISAVAC: Ne dozvolite da pobede čudovišta

21 Apr 2016

Ponašati se i delovati razumno, za promenu

Palanka nije geografija, ona ?u?i u svakom od nas. Ako odustanemo od sebe, sopstvenog identiteta prepusti?emo se palana?kom duhu i postati gra?anin pokorni. Tako po?inje ?udovište fašizma, ekstremizma, nepoštovanja razli?itosti, iza ?ega postoji velika agresija, pokrenuta velikim strahom – rekao je Štrbac. Govore?i o predstavi, Štrbac je rekao da ga kao velikog filmofila zanima da kroz strukturu filmskog narativa ispri?a pri?u o palanci u svakom od nas, onoj koja od najsitnijih ogovaranja zna da preraste u ekstremizam i fašizam na planu celog društva, o gubljenju individualnosti i sopstvenog identiteta.
(Režiser predstave ?udovište Predrag Štrbac, povodom premijere u zrenjaninskom pozorištu Toša Jovanovi?, Beta 27. mart 2015.)


Tek posle nešto više od godinu dana od premijere, kona?no sam pogledao pozorišnu predstavu ?udovište u izvo?enju zrenjaninskog pozorišta. Sama radnja je ?udno koncipirana i stalno je u disproporciji apstraknog i konkretnog, što nimalo, a to je još ?udnije, ne narušava njen narativni tok – kao, uostalom, i bipolarna atmosfera predstave koja osciluje od nežne i detinjaste naivnosti i nevinosti, pa i oniri?kih momenata, do krvavo-surove realnosti. Tako su nekako koncipirani i likovi ili protagonisti ove fascinantne pri?e koji su ?esto i kontradiktorni u svojim “ulogama”, ali upravo zbog toga tako ljudski, od krvi i mesa – što bi rekli. Posebno je efektan filmski momenat predstave, jer u pozadini, na platnu, odvija se paralelna radnja kojom se prikazuju delovi pri?e, bilo da je pojašnjavaju/izoštravaju ili pak kristališu emotivni naboj koji je povremeno, bez patetike, razaraju?i, a opet predstavljen sa suptilnom merom i dirljivom tragi?noš?u, gde nema mesta prenemaganju i bespotrebnom afektiranju. Ako niste gledali, a zanima vas ukratko o ?emu se radi, onda vam samo mogu re?i: o svima nama

Iskustvo nam je palana?ko – re?i se, ve? legendarne, Radomira Konstantinovi?a sa samog po?etka njegove knjige Filozofija palanke, a prisutnost ovih re?i i duha se ose?a u tragikomi?noj pri?i pozorišnog komada ?udovište. Prisustvo ovog palana?kog iskustva je naša stvarnost koja nas okružuje bilo da je ona realno-svakodnevna ili pak virtuelna. Od toga ne možete pobe?i jer ne možete izbe?i palan?anina na poslu, u ku?i, na ulici, kafani, pijaci, a bogami i u ogledalu… Kuda god da krenete, to vas bi?e prati i ne možete mu pobe?i jer ono je deo vas, pa makar otišli i u Njujork ili Berlin, jer znate kako se kaže: možete pobe?i iz palanke, ali ona ne?e pobe?i iz vas. To je naše prokletstvo, naše breme i treba?e dosta vremena i mnogo rada na sebi kako bismo pobedili ovog palan?anina i kona?no postali deo normalnog i naprednog sveta.

Dobro, da se razumemo, ima te palanke svuda i mimo ove naše tipi?no-balkanske… Možete ovu palanku sresti i u mnogo naprednijim delovima sveta – osobito je mi, obrazovani u našem specifi?nom palana?kom duhu, dobro prepoznajemo – ali ipak su to, manje-više, ostaci loše prošlosti koja je, u ve?oj meri, prevazi?ena obrazovanjem i produktivnim duhom usmerenom prema svetu, a ne, kao u našem slu?aju, “unapre?ena” zatvaranjem u granice sopstvenih palana?kih mogu?nosti. Dobro, opet kažem, ni tamo ?avo ne spava i još uvek se iživljavaju svakojaki i svekoliki palana?ki tripovi u vidu razli?itih fobija prema Drugom i druga?ijem, ali opet je to svedeno na razumnu meru i predstavlja zna?ajnu manjinu, doduše vrlo opasnu, koji potvr?uje prisutnost pravila koja su, opet, izgra?ena na temelju razumnosti i duha slobode (govorim o Zapadu, da se razumemo). Tim putem moramo krenuti i mi, bez obzira na naše specifi?nosti i razli?itosti, ukoliko želimo da se rešimo našeg palana?kog “?udovišta”. Trebamo, kona?no, da po?nemo se ponašati i delovati razumno, sa odre?enim ciljem i jasnim planom gde želimo da idemo i kako to treba da postignemo. Ako smo se ve? okrenuli zapadnoj Evropi i njenim vrednostima, pa hajde onda da to i sprovedemo u delo. Traja?e dugo… Ne?e biti lako… Pa ako… Sigurno je bolje da se trudimo da postignemo standarde zapadne Evrope nego da tavorimo u ovome balkansko-palana?kom blatu. Možda ne?emo dosti?i standard neke skandinavske zemlje, ali možemo barem toliko podi?i sopstveni standard da budemo blizu jedne Slova?ke ili Slovenije, na primer… Šta bi nam falilo? Ovako, kako smo radili do sada, ne ide, zar ne? Zašto onda ne bi probali druga?ije?

Naravno, na ovom putu preobražavanja sigurno ?e se na?i poznate Scile i Haribde, koje ?e zapeti iz petnih žila da zaustave naš napredak – sve ?e u?initi da nas ponovo uspavaju svojim pri?ama o “slavnoj” prošlosti i ponovnom uspostavljanju vizantijskog carstva ili nekoj sli?noj budalaštini, a sve to, opet, kako bi nas odvratili od naše evropske budu?nosti. Ne patim od iluzija da nas u EU ?eka med i mleko, ali ovo što nam nudi današnji politi?ki estabilišment, a koji je opet proizvod naših velikih grešaka iz prošlosti, vodi nas samo u izolaciju, siromaštvo, bezna?e i sve ono što predstavlja “obilje” palana?kog duha. Uzmite to u obzir kada budete glasali na predstoje?im izborima… Znam da nam alternativa i nije neka i da je teško odlu?iti se kome dati poverenje, osobito zato što smo ih ve? sve manje-više videli na delu. Ali, ne smemo odustati. Nemojte dozvoliti da pobede oni najgori me?u nama… Ne dozvolite da pobede ?udovišta

(Autonomija)
Ilustracija: Mira Brtka (1930-2014)

Podelite ovu stranicu!