ZLATKO JELISAVAC: Naše jezero

11 Sep 2014

Simboli primitivizma i pametnija posla

Izvesni Nikola Novaković je u Zrenjaninu odlučio da podigne splav na lokalnom gradskom jezeru; hoće čovek da “unapredi” turističku ponudu grada, to jeste da je podigne na “viši” nivo. Ako može Beograd da ima tolike splavove, zašto onda ne bi i Zrenjanin imao barem jedan? Vođen ovom ili ovakvom logikom, Novaković je upregnuo gradsku vlast da mu pomogne oko rešavanja nekih “sitnih” zakonskih začkoljica kako bi se već spomenuti splav nesmetano postavio na jezero. Gradska vlast, kao i obično, rado je izašla u susret čoveku koji ima “dobar” biznis plan i omugućila dotičnom Novakoviću da počne sa radovima… Ali, ne lezi vraže! Uskopistili se građani Zrenjanina, tačnije naselja Mala Amerika, koje je u neposrednoj blizini jezera i tražili su od gradske vlasti da ne dozvoli postavljanje splava, ali ovima (gradskoj vlasti) su samo “investicije” u srcu i na pameti, pa nisu hteli da slušaju svoje sugrađane i uglavnom su se pravili blesavi: ne znamo mi ništa, nije to naša nadležnost, pitajte Vojvodinavode i sl. I tako je to natezanje trajalo mesecima… Građani u klin, gradska vlast u ploču… Mi dža oni bu… Organizovali građani i proteste ne bi li tako osvestili vlast, ali ništa. I tako sve do danas…

Vraćam se juče, pored jezera, sa posla i imam šta da vidim: puno ljudi, policija, kamion natovaren nekim “čudima”… Stanem i ja u gužvu pa krenem da se raspitujem šta se događa. Kažu mi da je Novaković “samoinicijativno” došao da postavi splav iako je u međuvremenu “popio” tužbu od strane pravnog predstavnika građana naselja Mala Amerika. On je očigledno dobio signal od “nekog” da može da krene sa radovima, ali su ga “dosadni” građani sprečili u tome… Okupljeni građani nisu dozvolili kamionima sa materijalom i opremom da priđu jezeru, osim jednom koji je “mučki”, pre nego što su se građani okupili, uspeo da se približi jezeru i istovari neke delovi koji su mi izgledali kao pontonci. Tu je i bio dotični Novaković sa svojim ošišanim i nabildovanim “prijateljima” koji su čuvali istovarene delove od građana; tu je i bila policija koja je čuvala nabildovane od građana (jedan od policijaca je srdačno razgovarao sa mišićavim ćelavcima; primetio sam da policajac ima i tetovažu koja mu je virila ispod majice kratkih rukava, verovatno je i on bio nekada mišićavi ćelavko, a sada je samo žandar). Razgovaram sa prisutnim građanima i neko mi kaže kako su zvali komunalnu policiju jer su pontoni istovareni na zelenu površinu kraj jezera, ali da su im odgovorili da neće doći jer imaju takvo naređenje od svog nadređenog. Pa ovo je neka mnogo veća zavera – pomislih… Svašta sam još čuo od prisutnih, ali to je nezvanično i nije za javnost. Otišao sam da se prošetam malo oko pontona, ali su me brzo oterali mrki pogledi bildera. Nakon toga je jedan od njih snimao nas telefonom verovatno misleći da će tako da nas uplaši… Slatko smo se ismejali. Sa nama je bio i Zoran Kostić-Cane, koji je od početka cele splav-kampanje jedan od najupornijih boraca protiv postavljanja te skalamerije na vodi. Doživeo sam da mi Cane pita da li sam žedan, a potom mi je, i ne samo meni, sipao vodu u čašu i govorio nam da treba da izdržimo što duže. Pravni predstavnik građana Male Amerike je rekao da je uspeo da izdejstvuje zabranu postavljanja splava dok traje tužba, to jeste dok se ne reši pravni spor između Novakovića i građana. Nadam se da će to sprečiti bahatog biznismena da nastavi sa postavljanjem splava na našem jezeru u centru grada.

Možda će neko da se pita da li mi ovde u Zrenjaninu imamo pametnija posla nego da se preganjamo sa čovekom koji hoće da “pomogne” gradu i izgradi atraktivan ugostiteljski objekat na vodi koji će biti od opšte koristi. Ja ne razumem ovaj stav, bolje reći ja ne mogu organski da podnesem da me neko ubeđuje kako je splav na jezeru ok ili da imamo oko važnijih i pametnijih stvari da razbijamo glave, a ne tu da drečimo oko gluposti. E, pa ne može tako! Za mene su splavovi simbol primitivizma i zla koje nas uništava već više od dve decenije, a njihovi konzumenti su oni koji su bili direktni izvršioci samog zla ili pak oni koje je bilo baš briga jer su tu došli samo da se provedu. Zato nam Cane mnogo znači na ovim protestima jer konačno neko ko je bio svedok svih ovih godina ludila (i ko je otvoreno pevao o tome i borio se na svoj način) i razaranja je podigao svoj glas i jasno rekao da splavovi ne mogu dalje da se šire!

I tako, stojimo mi pored pontona poređanih na zelenoj površina parka pored jezera… Između nas i pontona – policija… Ništa se ne događa… Građani ne odustaju i mirno čekaju razvoj situacije. Neki su doneli i stolice, pa protesti malo podsećaju na piknik u parku. Cane i dalje deli vodu i poziva okupljene da se ne razilaze. Čuvamo svoje jezero od bahatih ugostitelja i korumpiranih političara i niko nas ne može ubediti da nismo u pravu. Idem ja na jezero, samo sam svratio kući da vas obavestim šta se događa u našem malom gradu. Čujemo se ovih dana…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!