ZLATKO JELISAVAC: Moloko za Uroša

24 Feb 2013

Paklena pomorandža sa aflatoksinom

U toku je potraga za Urošem Mišicem zbog sumnje da se u beogradskom klubu “Plastik” tukao sa pripadnikom obezbedenja američke ambasade. Poziv Urošu Mišiću za saslušanje uručen je njegovom ocu jer ga policija nije našla na prijavljenoj adresi, saznaje B92. Mišić je posle nedavne amnestije pušten iz zatvora u kojem je bio zbog napada na žandarma Nebojšu Trajkovića. (Vesti, B92.net, 22.2.2013.)

Nakon pet nepunih godina zatvora navijačka “legenda” Uroš Mišić se našao na slobodi… Imao sreće Uroš jer ga je zahvatila amnestija, pa je pušten šest meseci pre isteka pune kazne. Srećan bio Uroš kao magarence na livadi, pa krenuo malo sa društvom da se opusti i proslavi svoje prve dane kao slobodan čovek. Otišlo društvo do kluba Plastik i tamo se zapilo, kad, ne lezi vraže, pojavi se neki američki marinac, navodno iz obezbeđenja američke ambasade, vrlo provokativnog izgleda, a iritantnog ponašanja. U neko doba dojadi Urošu taj drski Amer koji se tu nešto “duva” po našem srpskom Plastiku i “zune” ga flašom u glavu… Puče marincu glava kao lubenica, počeo da krvari kao prase, a naš Uroš dade petama vetra i izgubi se negde u velegradskoj noći. Uroše, legendo, Srbija je uz tebe…

Malo li je ovakvih “uroša” u Srbiji? Sve go junak do junaka! No, “naš” Uroš je reprezantitvni primerak opasnog momka sa ulice i stadiona, kome ni policija ni pravosuđe ništa ne može. Mafijaško-navijački lobi u Srbiji naprosto je pretvrd orah za nadležne organe i od toga svi beže, pa i veliki borac protiv korupcije i kriminala Aca Vučić alias Eliot Nes. Da su mafijaško-navijačke strukture jače i od države, govori nam isksutvo sa suđenja Mišiću… Pa to je bio neviđeni cirkus od sudskog procesa gde su očigledni dokazi o pokušaju ubistva policajca relativizovani i pravnom akrobatikom svedeni na “napad i ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti”. Ako je arhinevaljalac Mišić pokušao da gurne upaljenu baklju policajcu u usta, kako se to može drugačije tretirati nego kao pokušaj ubistva? I kakva je ovo pravna država koja zažmuri na u-nebo-vapijući pravni nonsens u kome je njen, državni službenik, povređen od strane huligana? Pravosuđe je u slučaju Mišića napravilo “kompromis” i umesto na deset osudilo Mišića na pet godina zatvora, jer ipak nije bilo zgodno, zbog javnosti, da ga oslobode “usled nedostatka dokaza”.

I tako se Mišić našao na slobodi, nakon amnestije, i odmah je krenuo da dokazuje svoju destruktivnu ćud tako što je američkom marincu flašom razbio glavu. Sad će biti malo zeznuto jer će i Ameri hteti da znaju šta se u stvari desilo u klubu Plastik – kao onomad kada su im huligani zapalili ambasadu – i zašto je njihov vojnik “popio” flašu u glavu. No, ko zna, verovatno ni marinac nije bio cvećka kada je uspeo da isprovocira Mišića, sigurno je drsko počeo da govori “američki” u neposrednoj blizini našeg junaka i koji ga to pošten Srbin ne bi “otkinuo” flašom u glavu ili pak pesnicom među rogove? Uroš je samo uradio ono što mu nalaže njegova patriotska dužnost, pa makar ga to koštalo još par godinica robije. Uvek zna i to da pravosuđe u Srbiji gaji simpatije prema žestokim momcima kakav je Mišić, i da je moguće da će opet imati razumevanja za njega i da će se ponovo pronaći neki kompromis.

Sigurno ste gledali film “Paklena pomorandža” genijalnog režisera Stenlija Kjubrika? “Pomorandža” je remek-delo filmske umetnosti, a centralna tema filma je nasilje i odnos države (društva) prema nasilnicima. U filmu se govori o eksperimentalnom programu koji je podrazumevao “lečenje” nasilnika, a ne njihovo odstranjivanje iz društva. Glavni junak filma pristaje na program lečenja i tu dolazi do “tragičnog” obrta. No, autentičan deo filma je onaj “uvodni”, pre nego što glavni junak Aleks završi u zatvoru. Njegova banda je imala običaj da ode do svog omiljenog kluba i tamo pije “Moloko” (mleko) – piće koje bi im podsticalo “ultra-nasilje”, a nakon toga bi išli da “šenluče” i izvode svakojake nepodopštine: prebijanje, razbijanje, silovanje, ubijanje, uživanje u nasilju… Nekako me naš Uroš Mišić dosta podseća na tog glavnog junaka filma kome je država odlučila da “izađe u susret”. A šta je uradio Uroš kada je izašao iz zatvora? Pa verovatno se napio, željan “pravih” stvari, popularnog aflatoksičnog mleka i krenuo da uživa u ultra-nasilju. Moloko je krivo za sve… Naše društvo je već niz godina izloženo uticajima aflatoskičnog mleka, a Mišić je samo nesrećna žrtva nasilnog okruženja. Eto dobrog argumenta za Uroševu odbranu na budućem sudskom procesu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!