ZLATKO JELISAVAC: Mere štednje

05 Jun 2013

Partokratija – stub svih vlasti u Srbiji

Vlada Srbije sprema paket mera štednje koje ?e podrazumevati vrlo bolne rezove i gde ?e vlada morati kona?no da raskine socijalno-politi?ko-ekonomski ugovor sa osiromašenim gra?ankama/gra?anima Srbije, tojest svede ga na razumnu meru. Šta to zna?i? Pa otprilike, to zna?i da ?e vlada, ukoliko stvarno primeni mere štednje, upucati samu sebe u nogu. Otpuštanje radnika, pa makar i propalih javnih preduze?a, stvori?e armiju nezadovoljnika koji bi mogli, koliko sutra, da zatraže smenu vlade. Smanjenje ionako mizernih plata tako?e može dovesti samo do nezadovoljstva; dirnuti u penzije penzionerima zna?i staviti ruku direktno u osinjak (da mi penzioneri ne zamere, ovde je re? o jednoj politi?koj aluziji), Krkobabi? je ve? decidno odbacio svaku nameru da se penzionerima zakinu njihove penzije; rešiti se viška radne snage u državnim službama, a znamo da se tu radi o armiji gra?ana, zna?ilo bi prekršiti obe?anja i zagarantovani lanac partokratije i nepotizma koji je stub/ki?ma današnje vlasti (a i one od pre). Partije koje danas ?ine vladu sami su sebe vezali ruke onda kada su obe?ali silne milijarde investicija i ekonomski boljitak za sve gra?ane, a o garanciji na radna mesta i nemogu?nosti smanjenja plata i da ne pri?amo – hteo je Da?i? da bude garant socijalnog mira u Srbiji, pa dobro, evo prilike da sa re?i pre?e i na dela. Mislim, kako nekom ko je kona?no dobio posao kao nagradu za svoj partijski doprinos, sada objasniti da mora da napusti svoje radno mesto jer se vlast predomislila, tojest pritisnula je EU i MMF da mora, kako zna i ume, da sama reši svoje probleme i prestane da se zadužuje. Taman je neko preboleo što je sopstveni obraz morao da žrtvuje radi radnog mesta i ekonomskog boljitka svoje porodice, kad ono – šio mi ga ?ura, ‘aj ti opet na biro za zapošljavanje, jer to traže viši interesi – mere štednje.

Niti jedna vlast do danas nije se usudila da sprovede radikalne rezove u doma?oj ekonomiji i svaka je, po pravilu, nevoljno sprovodilla mere koje su bile, uglavnom, diktirane od strane EU-a, Svetske banke, MMF-a… Da li ?e sadašnja vlast smo?i snage da kona?no u?ini nešto konkretno i pokaže dobru volju i pamet? Pa ni to nije baš tako jednostavno, jer pre svega mora se misliti na politi?ki aspekt, odnosno na gubljenje glasa?a usled nepopularnih mera, a znamo da je politi?kim partijama njihov rejting ipak na prvom mestu, pa tek onda dolaze ekonomski, socijalni, unutrašnjo-spoljno politi?ki problemi itd. Kao što smo ve? naveli, ukoliko vlast zavu?e ruku gra?anima u džep, a to je izgleda neminovno ukoliko se doista želi nešto uštedeti, onda vlast rizikuje da sopstvene glasa?e i simpatizere (a ima ih mnogo) preko no?i okrene protiv sebe. Bez obzira na sav patriotizam i ljubav prema svojoj domovini, gra?ani ?e lakše oprostiti što vlada pregovara sa kosovskim Albancima oko „matice“ Srbije nego što ?e dozvoliti da im ta ista vlada uzima pare iz džepa. Molim lepo, gra?ani znaju od ?ega žive, a kada im to uskratite, tu se svakojaka ?uda mogu desiti…

Naša vlada je stvorila sopstvenog klasnog neprijatelja (marksisti?ki re?eno) samo što to nije uradila klasno osveš?uju?i radnike (putem samog rada) ve? ih je pridobila lažnim obe?anjima ili pak partijskim radnim mestima. U Srbiji je preko milion ljudi uklju?eno u politi?ke partije i ve?ina njih je pristupila stranci, jer je imala afinitet prema nekom sigurnom radnom mestu, a pošto ne mogu biti svi funkcioneri onda im se moraju nalaziti radna mesta koja ?e donekle zadovoljiti apetite nezaposlenih. Na taj na?in smo došli u situaciju da se više ne može dobiti ni mesto portira u nekom javnom preduze?u ili pak ustanovi bez dokazane lojalnosti nekoj od politi?kih partija. Srbija je bukvalno postala partijska država i uopšte nije bitno koja je partija na vlasti, jer sve se ponašaju identi?no. Ta masa od preko milion partijskih ljudi ho?e da radi i izdržava svoje porodice, pa ako uzmemo još i taj „porodi?ni“ faktor, onda lako možemo izra?unati da od partijskih radnih mesta zavisi nekoliko miliona ljudi.

Kako se izboriti sa ovim problemom, a ne zameriti se sopstvenim glasa?ima? Pa verovatno ?e opet Dinki? da krene u akciju rešavanja sopstveno-predloženog plana od kojeg ?e ispuniti malo ili gotovo ništa, a EU, Svetska banka, i njemu posebno mio MMF prista?e na ove kozmeti?ke izmene jer ?e Vlada Srbije u me?uvremenu da pristane na sve ono što se traži od njih, a što odgovara interesima navedenih organizacija. Pa ?emo tako pristati, na primer, na „liberalniji“ zakon o radu koji ?e podrazumavati da radnici lakše ostajati bez posla, jer strani investitori, avaj, imaju veliki problem sa otpuštanjem neposlušnih i lenjih radnika. Sve ?e to Dinki? da sredi… Malo ?e da pove?a PDV, malo da štrbne od ovoga i onoga, ?iribu-?iriba i eto sre?e, tojest novog aranžamana sa MMF-om i novog i još nepovoljnijeg kredita, ali nema veze – Srbija je spašena od sigurnog bankrota. (Kako je mogao Dinki? da u ovoj besparici vra?a dug Londonskom klubu poverioca, i to predstavlja kao znak finansijske stabilnosti zemlje, a odmah posle toga se pokaže da smo dužni do neba i da ?emo se još više zaduživati kako bi vratili stare dugove – samo jedno od pitanja poštovanom ministru i ?uvenom ekonomskom stru?njaku)

Drage moje sugra?anke i dragi sugra?ani, šta god da urade ovi na vlasti mi ?emo da stradamo i to je neminovnost i prokletstvo koje nas prati ve? dugo vremena. Ukoliko vlada ostvari konsenzus i usvoji predložene mere štednje, bi?e to katastrofa za gra?ane, jer ?e se štednja dešavati u vidu bespoštednog uzimanja novca iz naših džepova – pa ne?e vlada valjda sama to da plati… Još je to najmanje šta može da vam se desi jer lako možete ostati i bez posla, a ako se ove neoliberalne mere naše vlade, a po diktatu EU, i ostvare, možete ostati i bez one crkavice od otpremnine koja vam je bila garant preživljavanja bar za neko vreme dok se ne sna?ete i prona?ete novi posao. A ako pak ova vlada ne pristane na mere štednje, onda nam sleduje bankrot i sigurna propast. Pa vi birajte… Ovde biramo po principu egzistencijalnog paradoksa koji kaže da šta god da uradimo ne?e biti dobro, što ?e re?i da opet moramo da se odlu?ujemo izme?u dva zla. Pa dokle više?!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!