ZLATKO JELISAVAC: Klasno samoubistvo

21 Jan 2014

Kako je nestala radnička klasa

Da, MMF jeste jedan od krivaca za rat u Jugoslaviji, ali ne zato što je mjerama štednje na ulice izveo radnike i sindikate, koji su poslije izazvali ratove, valjda da bi sebi dali destruktivnog oduška. Nisu nezadovoljni radnici pravo sa socijalnih protesta uskočili u uniforme nacionalnih armija, pa, umjesto Internacionale, zapjevali srpske i hrvatske nacionalističke pjesme. Rat nisu izazvali gubitnici, koji su, zbog MMF-ovih mjera, završili na ulici. Izazvale su ga nacionalističke elite, regrutovane iz komunističke elite, a iz kojih će se, opet, regrutovati budući tranzicioni pobjednici, na čelu sa tajkunima. U tome su uspjeli upravo zato što nije uspio protest radnika i sindikata, pa se u pozadini etničkih sukoba vodio neprimijećen klasni rat – zapravo, klasni genocid – u kojem su istrijebljeni radnici: oni su nestali, da bi umjesto njih nadalje postojali samo Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci… Rat i tranzicija u bivšoj Jugoslaviji nerazdvojivi su dio istog procesa – ideološko peglanje ratnog dijela sprovodi sud u Hagu, dok je betoniranje posljedica tranzicije prepušteno Evropskoj banci, MMF-u i Evropskoj uniji.
(Andrej Nikolaidis, Kako je nastala nova elita, E-novine)

Neko se od čuvenih nemačkih pisaca (Tomas Man – pretpostavljam) čudio kako su naprosto nestali komunisti za vreme uspona nacista u Nemačkoj… Opisuje ih kao ljude “crvenih pesnica” sa kačketima… Gde su nestali? Ako je u pitanju Tomas Man, onda je mogao svog brata Hajnriha da priupita jer je bio komunista i uspeo je da se izvuče i pobegne za SAD, zajedno sa grupom umetnika i intelektualaca iz višijevske Francuske. Jedan od Hitlerovih prioriteta svakako je bio da uništi komunističku partiju u Nemačkoj, koja je bila popularna i preko koje su se radnici borili za svoja prava. Nažalost, i tzv. Zapad gledao je sa “simpatijama” kako nacisti rešavaju problem komunizma smatrajući da se jedino čvrstom rukom može poraziti “crveni bauk”. Smrtno uplašeni Oktobarskom revolucijom u Rusiji, bojeći se da bi radnici i seljaci mogli, predvođeni upravo komunistima, da pokrenu revoluciju, zemlje zapadne Evrope su odlučile da zažmure na Hitlerove histerične ispade, jer se efikasno borio sa komunistima za razliku od socijaldemokrata, koji su “metiljavo”pristajali na kompromise. Isto su se tako države zapadne Evrope nadale da će Hitlera uspeti da usmere na uništenje bastiona komunizma – SSSR. Koliko su bili glupi, kratkovidi i nemoćni, uvideli su tek kada je Nemačka udarila svom snagom na njih…

Sjajna je Nikolaidisova dijagnoza da je za vreme novih balkanskih ratova u ex Jugoslaviji izvršen “klasni genocid”. Ovaj klasni genocid je već bio na delu kada je komunistička elita, tzv. crvena buržuazija, krenula da rešava (nikada rešene) nacionalne probleme – klasna svest, samoupravljanje, socijalizam i sl. gurnuti su u zapećak i došlo je vreme da se raščiste nacionalni odnosi, to jeste pitanje nacionalne supremacije, gde je Srbija videla sebe kao bogomdanu da prednjači među narodima stare Jugoslavije. Stare rane su ponovo postale sveže i tada se videlo da se nacionalna netrpeljivost ustvari samo loše skrivala od očiju javnosti dok je tinjala u kuloarima salonskih naci-socijalista. Fašizacija srednje klase, to jest radničke klase, desila se upravo onda kada je naci-elita odlučila da krene u otvoreni sukob. Naprosto, pitanje nacionalnog identiteta je postalo egzistencijalno punovažnije i radnička klasa je najedanput odustala od svoje “istorijske uloge” i predala se mitologizaciji sopstvene svesti. I to je ujedno i bio kraj radničke klase koja je sada zakrvila u međusobnim borbama dokazujući svoje istorijsko pravo na nacionalni identitet, to jeste na pravo da imaju svoju nezavisnu i nacionalno-supremacijski određenu državu. Naci-soci elite su trljale ruke od zadovoljstva, jer su znale da će u opštoj pometnji dobro da se omaste upravljajući državnim preduzećima, a o ratnom plenu i da ne pričamo; u tu svrhu su angažirale društveni mulj i sve ono što se vuklo po dnu (razne arkane, bokane &co i svi narodi ex YU imali su svoje “predstavnike” koji su se isključivo bavili skupljanjem ratnog plena, da ne kažem pljačkom). Dok se radnička klasa snašla, već je bila obučena u uniforme, naoružana i poslana na front da se bori za više nacionalne ciljeve. Završili se ratovi, pojavile se slobodne i nezavisne nacionalne državice kad gle čuda – isti ona ex komunistička elita, nakon ratnohuškačkog perioda i nacionalno-samosvesne propagande, sada je predvodila “nacionalnu klasu”… Krenule privatizacije, tržišna privreda i slična čudesa, kad gle opet čuda – njihovi tajkuni se nalaze na čelu ex velikih državnih firmi i stvaraju čitave imperije.

Nacionalno osvešćenoj radničkoj klasi ostalo je samo sa žaljenjem da konstatuje da je prevarena, opljačkana, osramoćena i da se borila za uskointeresne ciljeve male grupe ljudi. I tako je nestala radnička klasa; tako se pomračila klasna svest; za radničku klasu može se reći da je pre izvršila klasno samoubistvo nego da je genocidisana od “spoljnih faktora”. Zato su danas, osobito u Srbiji, socijalni nemiri gotovo nepostojeća kategorija, jer naprosto nema ko da ih pokrene, izazove i sprovede; političke elite su toliko ušuškane u svoje biznise da im je jedina briga da to neko ne pokvari; mi smo toliko nacionalistički zagađeno i kriminalizirano društvo da se i pokušaj stvaranja klasne svesti, u vidu borbe za radnička prava, pretvara u običnu, politiziranu farsu. Dugogodišnja fašizacija društva ne može se prevazići tek tako i zato nas danas predvode nekadašnje udarne pesnice nacionalističkog ludila koje su se sada presvukle i navukle evropska odela, ali im je retorika, stil, ritualno samoobožavanje – ostalo isto jer oni ne znaju drugačije…

Ali nije sve tako crno… Ipak se krećemo ka evropskim integracijama, ali kada vidim koga je EU prihvatila kao svog političkog partnera u pregovorima onda se pitam da nije nešto trulo u samoj EU? No, šta da se radi… Tako je to dok traje period tranzicije… A mi se polako utapamo u tu drugu stvarnost i prihvatamo nove okolnosti. Ma znaš ti nas…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!