ZLATKO JELISAVAC: Kako smo dospeli u Zonu sumraka

05 Sep 2017

Ako neko planira da pi… po grobovima, onda je to režim… i to po našim…

Pre skoro dve decenije radio sam na Radiju 021 kao muzički urednik… Bio je to jezivo, Miloševićevo vreme – kada su vladali isti ovi koji danas vladaju – ali ekipa na radiju je, barem ona koju pamtim, bila energična i spremna da se bori za pravo na slobodnu reč. I prilično je nervirala tadašnju vlast.

Jednog jutra, kada sam pristigao na posao, vidim ekipu novinara okupljenu oko koleginice koja im nešto čitala dok oni vrište od smeha. Pomislio sam: šta je sada vlast smislila u ludilu borbe za opstanak po svaku cenu? Kakvu su sad apsurdnu odluku doneli? Priđem bliže, i iskreno se zaprepastim, jer je koleginica čitala novine pod nazivom Zona sumraka

Tekst je nosio naslov Albanka rodila vanzemaljca ili tako nešto krajnje blesavo i sumanuto, nešto što prilično podseća na naslove današnjih listova kao što su Alo ili Informer ili Srpski telegraf. Zona sumraka se bavila – a to čudo još izlazi u nekakvom svom obliku – mističnim i nerešivim zagonetkama paranormalnih pojava, dok se spomenuto tabloidno smeće bavi istim tim pojavama, ali u politici ili na estradi.

Potom sam doživeo još veći šok. Saznao sam da jedan kolega piše za dotični časopis i tekst koji je koleginica čitala bio je upravo njegov. Nisam mogao da verujem šta se dešava… Posle mi je novinar-honorarac Zone sumraka priznao da to radi zbog novca, jer su jako dobro plaćali, a njegova jedina obaveza je bila da svoje urnebesne izmišljotine spakuje u neku „smisaonu“ celinu, kako bi to ipak delovalo koliko-toliko uverljivo.

Dok čekam u redu ispred trafike da kupim novine vidim, ispred mene, stariju gospođu koja kupuje Zonu sumraka. Odmah sam se setio epizode sa Radija 021 i kolege koji je pod pseudonimo pisao za Zonu. Upitao sam gospođu zašto kupuje to smeće od novina i pokušao da joj objasnim o čemu se tu radi. Čak sam joj i spomenuo da sam poznavao jednog od pisaca tih tekstova iz Zone. Ona me je začuđeno pogledala, odmahnula glavom, bez reči platila časopis i otišla… Prodavačica u trafici mi je potom rekla da joj kvarim biznis i da se Zona prodaje mnogo, mnogo bolje od novina koje kupujem. Gledam oko sebe da nisam možda upao u pravu Zonu sumraka ili je možda u pitanju neka od onih TV zezalica tipa Skrivena kamera… Ništa od toga. Srbija 2017.

I tako, mnogo pre nego što je Zona sumraka počela da izlazi, mi smo polako, pa sve jače i jače počeli da tonemo u mrak, iz kojeg je teško videti svetlo. Ova vrsta „javne reči“ – Zona sumraka i njeni politički parnjaci, tabloidi – ne samo da su zavladali medijskom scenom nego su potpuno zaokupili svest građanki/građana. Nemoguće je izbeći ovu navalu primitivizma i opsceno-opskurne mentalne destrukcije, jer ona je svuda oko vas ili u vama. Izbombardovani smo slikama nagih ženskih tela u kombinaciji sa kvazipolitičkim aferama koje se produkuju po potrebi: bilo da se nečija glava (obično nekog opozicionog političara ili nekog drugog arhi-neprijatelja) traži za seču ili pak da se kukumavči nad sudbinom predsednika kojeg „mračne sile“ žele da likvidiraju.

Ovde se ne radi ni o čemu drugom nego o svesnoj i planiranoj manipulaciji našom podsvesti koja se konstantno puni iracionalnim sadržajima, a ti sadržaji, opet, mogu da se koriste kao inicijalne kapisle za izazivanje ili pak smirivanje besa kod građana, na primer. U tome je smisao svih tih isprodukovanih atentata na premijera/predsednika, gde se direktno ili indirektno ukazuje na mogućnost da nacija ostane bez vođe, što se predstavlja kao najveća moguća katastrofa od koje se nikada ne bismo oporavili. Onda se uz te poluinformacije ili čiste laži ubacuju slike opozicionih političara, novinara, glumaca, muzičara – ma bilo koga, kako bi se stvorila „jasna“ veza između atentata i ovih prozvanih ličnosti. Tu su, naravno, i aktuelne mantre za javnost koje se vrte do iznemoglosti ili pak do trenutka dok je ne zameni neka druga.

Trenutno svuda odjekuje u našoj javnosti ili pak u našim glavama: „Pi…. na vaše grobove“ – što je u sasvim drugom kontekstu, od tog isproducirano-atentatorskog, napisao na svom tviteru glumac Sergej Trifunović. I sad šta god da izjavi ili ne izjavi dotični glumac, svaki njegov gest ili pokušaj objašnjenja će se tumačiti kao novi uvod u atentat. Isfabrikovana je informacija, sistemom gore spomenute sinteze, da Trifunović želi da pi.. na Vučićev grob i to se vrti po bulevarskoj štampi i tabloidnim televizijama & elektronskim medijima do besvesti. Još jedan klasičan primer primene propagande koja se rukovodi čuvenim Gebelsovim geslom: stotinu puta ponovljena laž postaje istina!

Režim se sprema na teror. To više nije upozorenje nego stvarnost. Iskopan je grob ne samo pojedincima nego celom društvu koje teži demokratskim vrednostima. A ako svoje mračne namere sprovedu u delo, do kraja, onda nam hladna raka postaje izvesna sudbina, kao i pi… po našim grobovima. Da li ćemo stvarno dopustiti da nam to urade?

(Autonomija/foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!