ZLATKO JELISAVAC: Kako se izboriti sa smradom

10 sep 2018

O Vučićevoj poseti Kosovu i smradu iz lokalne kafilerije

Predsedničko bivstovanje na Kosovu podsetilo me na satiru Radoja Domanovića Marko Kraljević po drugi put među Srbima. Sjajni Domanović opisao je silno stradanje Markovo, koji dolazi da pomogne Srbima jer su ga ovi vekovima dozivali da dođe i „osveti Kosovo ravno“. Malo-pomalo, obezobrazili se Srbi pa kada tako neko od njih straći pare u kafani ili ih prokocka, dođe Marku na grob plakati i kukati nad gorkom sudbinom srpskog naroda. Dosadilo Marku pa zamolio boga da ode pomoći Srbima, a bog, nevoljno, pusti ga da se i sam uveri kakvi su oni. Posle hapšenja od žandara i silnih stradanja, vratio se Marko pred boga i zakukao mu kako se loše proveo među svojim sunarodnicima, koji očigledno nisu hteli njegovu pomoć. Bog se smeje i kaže Marku: „Da se Srbima može pomoći, ja bi im davno pomogao“.

Izigravajući žrtvu i srpskog junaka koji će sve uraditi za svoj narod, Vučić potvrđuje onu staru Hegelovu misao da se istorija ponavlja, i to jedanput kao tragedija, a drugi put kao farsa. Njegovo jurcanje po Kosovu jedna je od farsičnih predstava čiji je cilj obmanjivanje javnosti, a on odavno već liči na jednog od Domanovićevih junaka ili jednog od likova iz Nušićevih komada. To međutim nimalo ne umanjuje činjenicu da je on tragedija za sve nas.

Vučić bi odgovarao nekom od likova iz drame Pokojnik. Na primer na jednog od onih kojima se prognani profesor na kraju drame obraća i kaže da ne zaslužuje ni da pošten čovek pljune na njega. Ali to je literatura, a nama je Vučić stvaran kao i ovaj košmar u kome živimo u zemlji, koju bi mogli slobodno da nazovemo Stradija, upravo kako i glasi naziv jedne od Domanovićevih satira.

Kako bi bilo da se lokalni političari smeste u blizini lokalne kafilerije i da smeju da piju samo zrenjaninsku česmušu?

Ali dosta o Vučiću… Radije bih da vam pišem o jednom problemu koji muči građane grada u kojem živim – Zrenjanina. Reč je, naime, o nepodnošljivom smradu koji nas guši već godinama, a čiji je uzročnik – lokalna kafilerija. Portal Autonomija je pisao već o ovom problemu Zrenjaninaca, ali valja opet podvući egzistencijalnu stranu ove problematike, to jest mučno življenje pod terorom smrada, dok vlasnika kafilerije (trenutno u vlasništvu kompanije „Matijević“) i lokalnu vlast baš briga za muke građana. Dok nam lokalni moćnici pričaju o mogućnosti postavljanja filtera koji bi nas valjda rešio neprijatnih mirisa iz kafilerije, Zrenjaninci su svesni da je to verovatno još jedno od mnogih obećanja koje teško da će biti ispunjeno, kao recimo i večito obećanje da će uskoro proraditi fabrika za preradu pitke vode dok se mi godinama trujemo česmušom koja smrdi, ima bolesno-prljavo-žućkastu boju, a ukus joj je autentično odvratan – ima dana kada ta voda toliko smrdi da vam se ne mili ni okupati sa njom, a kamoli je koristiti za piće. Ali Zrenjaninci su čudna sorta koja, kao niko, ume da trpi nedaće koje im prouzrokuju lokalni političari u saradnji sa bogatim i bahatim tajkunima.
Za ovo godina koliko živim u Zrenjaninu, organizovano je više protesta zbog problema sa vodom koji nisu imali ama baš nikakvog odjeka kod lokalnih političara. Što se tiče smrada iz kafilerije, sem javnih rasprava i okupljanja građana po mesnim zajednicama ništa konkretnije nije napravljeno. Krajnje je vreme da građani preuzmu stvar u svoje ruke i sopstvenim „resursima“ reše problem. Ne bi bilo loše, recimo, da nateraju lokalne političare da svakog dana provedu osam sati u krugu kafilerije ili pak u njenoj neposrednoj blizini, kako bi osetili „blagodeti“ smrada koji ispušta ovo postrojenje, a da za to vreme mogu da piju gradsku česmušu i ništa drugo. Valjda bi onda promenili mišljenje i malo se više zauzeli za svoje sugrađane; valjda bi onda i gradonačelnik prestao samo da ponavlja kako nema problema i kako će se sve uskoro rešiti, a posle toga se ne desi ama baš ništa.

Moramo pokazati malo građanske hrabrosti i odlučnosti kako bi rešili probleme koji nas muče… Moramo se sami izboriti sa ovim smradom koji nas dugo guši… A riba smrdi od glave – kako kažu… A to više nije samo problem Zrenjaninaca, zar ne?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!