ZLATKO JELISAVAC: Kako nam je empatija hirurški odstranjena

31 Oct 2015

Borović ili kap u moru moralne propasti

“Tajna služba morala je da likvidira Ratka Mladića, a ne da ga izruči i tako rizikuje da Srbija dobije još jednu presudu za genocid. – Tajne službe su, prema izjavama ljudi koji su bili u njima, uradile mnogo stvari u poslednjih 50, 60 godina. To su pričali ti ljudi, a ne ja. Uradile su za državu, za njen interes, kada je to trebalo. Da narod ne bi bio opterećen, jer se vlast izručenjem dodvoravala Haškom tribunalu. Presudama za genocid ispaštaće vojska, narod – pokušao je da pojasni advokat Borović za Blic. On napominje da je general Radoslav Krstić već osuđen za genocid, i da je ta presuda problem za srpski narod. Takođe je naveo da je Slobodan Milošević umro u ćeliji Haškog tribunala i time učinio najveću uslugu srpskom narodu, jer bi postojala još jedna presuda za genocid. – S druge strane, smatram da je general Mladić trebalo da se ubije. To bi bilo časno – rekao je Borović. On kao primere navodi Vlajka Stojiljkovića i Zorana Sokolovića.”
(Skandal Borovića: Mladića je trebalo likvidirati. Ili da se ubije sam, to bi bilo časno, Blic, 28. oktobar 2015.)


Da se moral i pravo često nalaze u koliziji i nije nešto začuđujuće, jer taj proces razmimoilaženja traje još od doba starog Rima, nekako uporedo i sa odvajanjem politike od morala. Ali to ne znači da ljudi koji se bave pravom, osobito tzv. pravnom praksom, treba da budu razrešeni moralnih skrupula ili onoga što čini osnovna moralna dužnost svakog pojedinca bez obzira na ono čime se bavi ili koje mesto zauzima u društvenoj hijerarhiji. Ovo što je izjavio advokat Borović deluje doista jezivo-neljudski, a ne samo nemoralno, i ukazuje na nedostatak fundamentalne empatije… To ne može da opravda ni Borovićevo pozivanje na “narodne interese”, naprotiv tako se samo produbljuje (a)moralni jaz koji je spomenuti advokat napravio između sebe i autonomnih moralnih vrednosti koje nosi svaki pojedinac svestan svojih dužnosti i “zvezdanog neba nad sobom” – da parafraziram nemačkog filozofa Kanta. Pozivati na likvadaciju ili pak apelovati na samoubistvo u najmanju ruku je začuđujuća praksa za jednog advokata i sa profesionalnog stanovišta, ako i izuzmemo moralno-empatijsku sferu, a valjalo bi razvideti i elemente krivične odgovornosti (unapred se izvinjavam zbog pritiska na tužilaštvo i sud), jer i po mome laičkom uvidu nadležni organi bi morali da odreaguju na ovu frapantnu izjavu advokata Borovića.

Prozivati i kritikovati tajnu službu jer nije ispunila svoju dužnost i likvidirala Ratka Mladića – to već spada u domen procene psihijatrijskih stručnjaka koji bi bar trebalo da preporuče gospodinu Boroviću da ih poseti kako bi izvršili uvid u njegovo mentalno zdravlje i psihičku stabilnost. Advokatska komora Srbije takođe bi morala da razmotri, nakon psihijatrijskog veštačenja, da li je advokat Borović uopšte više sposoban da se bavi svojim poslom ako i zanemarimo aspekt direktne opasnosti po javno mnenje zbog izjava dotičnog. Zar je moguće da neko, pa makar on bio i advokat Borović, nakon svih likvidacija koje je izvela tajna služba, može da kritikuje ovu istu službu zbog aljkavosti ili nesavesnog obavljanja svoje dužnosti? Ne, ne mogu da verujem… A još će strašnije biti ukoliko ovo prođe bez ikakvih posledica po spomenutog advokata; bezobzirnost i ledena bezosećajnost njegovih reči opasno konkurišu čuvenom Himlerovom govoru o “strašnoj tajni” koju moraju da podnesu izabranici nemačkog naroda u konačnom rešenju jevrejskog pitanja.

Moralni sunovrat, ali i čudesno-aporično stanje javne samosvesti plastično se oslikavaju kroz reči advokata Borovića. Preventivno likvidirati je svakako bolje nego snositi kolektivnu odgovornost zbog grehova okrivljenog za ratne zločine, a još ako se uhvati konekcija sa odgovornošću pojedinca za genocidne namere i njihovo praktično izvršenje diljem ex-jugoslovenskog prostora, onda je ova preventivna likvidacija osobito opravdana radi opšte dobrobiti. Bojim se da Borovićev stav po pitanju preventivne likvidacije nije nikako usamljeno mišljenje ili izolovan stav jednog zastupnika ideje državnog terorizma. Društvena atmosfera je naprosto takva da ovakve izjave bezbolno prolaze u javnosti, a bogami se i ovaj štimung konstantno forsira preko tabloida i većinske bulevarsko-propagadne mašinerije. Setimo se samo suđenja pokojnom Slobodanu Miloševiću pred haškim tribunalom…

Nakon uvida da ex predsednik neće “rasturiti” sud svojom “herojskom odbranom“, zavladao je strah od posledica “po srpski narod” ukoliko Milošević bude proglašen krivim. Gotovo da je dočekana sa olakšanjem vest o smrti bivšeg predsednika, jer tako je uklonjena velika opasnost po Srbiju. Zato, u takvom društvenom kontekstu, i izjava advokata Borovića da je Milošević svojom smrću “učinio najveću uslugu srpskom narodu, jer bi postojala još jedna presuda za genocid” – i nije tako zapanjujuća.

Svojevremeno je splitski Feral Tribjun, nakon smrti predsednika Franje Tuđmana a u kontekstu realno-izvesne optužnice haškog suda, na naslovnoj stranici objavio kako pokojni predsednik pred “zamišljenim” sudom izjavljuje: “Časni sude, nisam živ”. Ova “odbrana” upokojenog vođe hrvatskog naroda sjajno je ilustrirala opšti strah od moguće Tuđmanove krivice kao što je i iskarikirala binaran odnos prema liku i delu dotičnog državnika. Sa jedne strane imamo “povijesna bespuća” zasluga za sve što je Tuđman učinio za stvaranje hrvatske države, a sa druge strane užasan teret nasleđa ratnih zločina za koje je Tuđman mogao biti okrivljen. “Na sreću” utemeljitelj hrvatske države preminuo je na vreme i tako dao još jedan “herojski doprinos” svojoj borbi i tako postao legenda u koju se zaklinju nacionalni dušebrižnici. E kamo sreće da je i Slobodan Milošević preminuo na vreme kao i Franjo Tuđaman pa da nije ni otišao na suđenje… Možda bi i mi bolje prošli…

Zato ne treba ni advokata Borovića osuđivati prejako radi njegove realne procene… Čovek je samo govorio ono što narod oseća i misli, odnosno ono što ne oseća, jer mu je empatija hirurški odstranjena… U pitanju je samo kap u moru moralne propasti… Vox populi, vox Dei…

(Autonomija)

(Photo: NapInterrupted, Flickr: Creative Commons)