ZLATKO JELISAVAC: Kad zvone lažna zvona

03 Aug 2015

Izbeglice i licemerje

Ti migranti idu kroz njive i voćnjake i pričinjavaju veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima, ko će da nadoknadi tu štetu? U pošti su redovi migranata, ugostiteljski objekti puni migranata, nema mesta u autobusima za naše građane. Gubici u turizmu su veliki jer ljudi otkazuju aranžmane zbog migranata”, kazao je Balint Pastor. Navodeći da u Kanjižu dnevno dođe između 1.000 i 1.500 migranata, Pastor je rekao da građani Subotice i Kanjiže više ne mogu normalno da žive.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kazao je da Srbija ne može i neće da zabrani ljudima da se kreću i da je nemoguće zaustaviti migrante da uđu u Srbiju, a da se time ne prekrše njihova ljudska prava.
(Beta/Tanjug, 30. juli 2015.)


Da je u Srbiji sve moguće, svakako i nije neka vest, pa i da nekadašnji hard-core nacionalisti (a i današnji, samo što su obukli evropska odela) danas optužuju Balinta Pastora ni manje ni više nego za rasizam. Ono što je izjavio Balint Pastor zaista podseća na “uvijeni” rasizam, u smislu: oni ugrožavaju naš normalan način života. Slično je to onome što se može čuti iz Orbanovih krugova koji, najblaže rečeno, nisu baš skloni migrantima u Mađarskoj. Kao da se povišeni, da ne kažemo radikalniji ton preneo i u prema-migrantima-uvek-blagonaklonu Srbiju i to  a preko koga drugog nego preko Orbanu bliskog predstavnika SVM-a, Pastora mlađeg. Sva ta “buka i bes”, što se prosula nad glavom mlađanog Balinta Pastora, može se smatrati opravdanom, jer predstavlja opravdanu reakciju (doduše malo sklonu paroksizmu) na “puzajući-rasističku” izjavu jednog političkog funkcionera. No, kao što već rekoh, kada vidite (pa ne možete da verujete svojim očima) ko tu izjavu kritikuje; pa kada čujete (pa ne možete da verujete svojim ušima) ko sada brani prava migranata, lepo vam dođe da pucate sebi u čelo.

Ali dobro, tranzicijska vremena, sami smo glasali za ove što su sada na vlasti, tako smo hteli itd. – sve to već znamo, ali samo sa obzirom na dosadašnji odnos prema migraciji i potencijalnim azilantima, već vas poduzima mučnina od trenutne lažne zabrinutosti i najedanput i ničim izazvnane revnosti u zalaganju za prava nesrećnih izbeglica sa bliskog nam i dalekog istoka. Šta se to najedanput prelomilo u srcima i dušama političara, pa su svi redom osetili “vulinovski sindrom” saosećanja prema migrantima? Gde su bili ti dušebrižnici kada se lokalno stanovništvo u nekim mestima u Srbiji samoorganizovalo kako bi se zaštitilo od “napasti” migracije? Nije tako davno bilo kada su se žitelji jedne banje u Srbiji žalili na migrante koji im kvare normalan život, plaše decu koja idu u škole, zagledaju im bezobrazno žene i kćerke, a bogami su skloni i krađi – i tražili su hitnu reakciju nadležnih organa i zahtevali da se izmeste izbeglice iz njihovog mesta jer im, avaj, kvare sliku turističke idile, a samim tim i dobro uhodan biznis. Nije mnogo vremena prošlo od neprikriveno rasističkih, organizovanih protesta građana u drugim mestima Srbije, a čiji je cilj bio priterivanje migranata. Tada su isti ti političari, koji danas puštaju suze nad njihovom tužnom sudbinom, izjavljivali da se moraju zaštiti građani kao i nihova imovina od te azilantske napasti i da će taj problem biti uskoro rešen. Niko ne bi optužen za rasizam ili antihumanizam; niko se ne požali na elemente eventualnog rasizma kod dotičnih građana, a bogami i političara.

Dobro, znam, bolje sada da šire empatiju i smiruju uzburkane strasti nego da okrenu ćurak naopako pa udare po azilantima, ali, kao što već rekoh, izaziva osećaj mučnine i hronično/konstantno uzdizanje srednjeg prsta na ruci.

Uskoro će još jedna tužna godišnjica “Oluje”, kada je sa teritorije Hrvatske proterano oko 200.000 hrvatskih građana i pobijeno mnogo njih. I dok ova zemlja organizuje još jednu proslavu “oslobođenja”, Srbija se sprema za komemoraciju i sećanje na veliku tragediju srpskog naroda koji je morao da ostavi sve što ima i beži glavom bez obzira od hrvatske vojske. Za ovu godinu, Vlada Srbije je smislila i dan žalosti kada ćemo odati počast žrtvama vojne akcije Oluja, a sve crkve SPC-a u Srbiji i Republici Srpskoj će zajednički da zvone u određeno vreme. I već me poduzima osećaj indignacije zbog očekivano-velike količine patetike i lažnog sažaljenja nad patnjom srpskog naroda. Opet će Vučić i Vulin da se prenemažu u prevelikoj žalosti i izigravaju “one koji će se uvek sećati”, a predstavnici SPC-a će sve to da okade tamjanom. A ja bih da se malo prisetimo tih dana kada su srpske izbeglice dolazile u “maticu”…

Sećam se, o tome sam već pisao nekoliko puta ali nije zgoreg da se prisetimo, tih pretužnih kolona traktora, konjskih zaprega, umornih ljudi, žena sa decom u naručju. Tadašnji, režimski TV Dnevnik vest o dolasku izbeglica smestio je tek negde u dvadeseti minut, tu negde iza raznih šarenih laža i orvelovskih “minuta mržnje” koje je tada emitovala nacionalna televizija. Niko ih nije dočekao, niko im nije pomagao osim pojedinih NVO “stranih plaćenika”, kao što su Žene u crnom, koje su im donosile hranu, odeću i ono što je neophodno. Ali, sve je to bilo malo za  200.000 ljudi koje je njihova matica Srbija ostavila na cedilu i godinama ih krila po nekim privremenim smeštajima. Bila je ogorčena “matica” zato što su Krajišnici dozvolili da Krajina padne… Bila je ljuta Srbija što nisu ondašnji Srbi Krajišnici izginuli svi zajedno herojskom smrću braneći svoj prag, nego su pobegli u Srbiju očekujući zaštitu – a da su znali, nesrećnici, šta ih čeka u Srbiji verovatno bi produžili ka Mađarskoj, a onda prema zemljama zapadne Evrope da tamo traže sreću kao izbeglice i azilanti. Treba se setiti i tih stvari na dan žalosti… Valjalo bi i objasniti ex-Krajišnicima, neke istorijske okolnosti koje su dovele do njihovog bega, kao i šta su se to dogovorali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman pre pada Krajine… I ne samo njima nego i svim građanima Srbije…. Pre svega, to dugujemo žrtvama, ali i svima nama… A onda zvonite i kadite koliko vam volja…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!