ZLATKO JELISAVAC: Kad nariču profesionalne patriote…

25 Oct 2015

Kada to sve, nacionalno svesno, počne da kuka i jauče...

“Mnoge stvari su u tim zaključcima sastanka državnog vrha sa predstavnicima SANU i SPC u suprotnosti jedne sa drugima – i Rusija i EU i Kosovo i RS… Iskustvo je pokazalo, međutim, da na kraju Srbija ipak ispunjava obaveze iz evropske agende, ali sa ogromnim zakašnjenjem. Uslovi s vremenom postaju sve teži za ispunjavanje pa se ta zaostalost i zakašnjenje skupo plaća”, ističe Filip David za Danas.
Prema njegovim rečima, vlast u Srbiji bi trebalo da prizna Kosovo, da se ne protivi članstvu Kosova u Unesko, jer se, kako kaže, i sama na to obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma.
“Pričom o tome da možemo da vratimo Kosovo u okvire Srbije, samo da treba sačekati pogodan trenutak, politička elita u Srbiji žrtvuje budućnost budućih generacija jer stvara atmosferu stalnog očekivanja novih sukoba i borbe”, zaključuje sagovornik Danasa.
(Danas, 21. oktobar 2015.)


Izlivi patriotskog ludila uvek su najintenzivniji u tzv. prelomnim momentima za Srbiju, to jest za Srbe i ostale građane… Tada kreće već toliko puta viđen scenario: posipanje prašine po glavi, cepanje odeće, zaklinjanje na vernost po svaku cenu, kolutanje očima, škrgutanje zubima, itd. Naravno, govorim vam o profesionalnim patriotama koji su na osnovu svoje “stručnosti” izgradili političke, a bogami i intelektualno-umetničke, da ne kažem akadamske karijere. Ovi serviseri “nacionalnog bola i patnje” pale se i gase prema društveno-političkim potrebama, to jest prema tome kada Vođa oceni da je povoljan trenutak da se pokrene bolna kolektivna (pod)svest i oslobodi energija zatomljena u mitovima, legendama i narodnim epovima o herojstvu, stradanju i fatalnom gubitku.

Već smo previše puta doživeli ove izlive patriotskog bola i “opravdanog” besa da bi naivno mislili da se radi o spontanoj reakciji ili pak igri slučaja koja je, opet, prouzrokovana, po ko zna koji put, nepovoljnim istorijskim i globalno-svetskim zbivanjima – kako se to obično voli interpretirati od strane analitičara, belosvetsko-zavereničke provenijencije, koji su uvek na strani “poniženih i uvređenih”. Kada “to” sve zajedno, uvežbano i orkestrirano, počne da kuka i jauče, onda svakom pravom i iskrenom patrioti skače pritisak, adrenalin dovodi telo do maltene neosetljivosti za fizičku bol, a kletve i psovke, iz već prozvane kolektivne (ne)svesti, same naviru svojom podzemnom, da ne kažem arhetipskom logikom. Ne znate o čemu vam govorim/pišem? Moram da konkretizujem? Pa dobro evo: Kosovo, najskuplja srpska reč – kako reče akademik-pesnik Matija Bećković.

Uvek kada se političke elite u Srbiji krenu prenemagati sa svojim naci-patriotskim žvakama i zapomagati nad sudbinom Kosova, setim se neprevaziđenog Radoja Domanovića i njegove satire “Kraljević Marko po drugi put među Srbima”… Jedna od smešnijih epizoda Markovih je ona kada upadne na neki politički skup gde se zazivao junak Marko Kraljević i pozivalo na odbranu i osvetu Kosova ravnog. Kada je to čuo i video, Marko je uzviknuo: Evo me, braćo! Ali kada su ga Srbi spazili onako kosmatog, zakrvavljenih očiju, u “čudnom” odelu, razbežali su se kao ovce misleći da se radi o nekom strašnom anarhisti ili atentatoru. I onda su Marka uhapsili i odveli u bajbok, a njegovog Šarca “zaposlili” da vuče tramvaj.

Uobičavao je i Nikola Pašić onomad, kada ga stisnu sa nezgodnim pitanjima i temama, da podvikne: Valja nam ići braniti i svetiti Kosovo, a ne baviti se tricama… A šta je drugo uradio Domanović nego razgolitio jedan mit koji uporno podgrejavaju današnji razni “kraljevići”. I onda se strašno iščuđavaju kada neko, pa makar bio i predsednik SANU, kaže da je Kosovo de jure i de facto izgubljeno. A zgodno im se namestio ovaj akademik da malo skinu balast odgovornosti sa sebe i pokrenu lov na “izdajnika” koji se usudio da kaže ono što već svi znaju, ali niko se ne usuđuje da to iskaže javno. Dobro im došlo da se malo istutnje i podsete na stare dane slave…

Da je Kosovo najskuplja srpska reč shvatio je i istoričar Predrag Marković nakon političko-egzistencijalnog salta mortale konkretizovanog stupanjem u redove SPS-a. Nakon vrludanja i uzaludnog pokušaja političkog afirmisanja u DS, Predrag Marković se pronašao međ’ SPS-ovcima, a onda mu se, verovatno, i ukazala vizija rešenja kosovskog pitanja. Ako ste mislili da je ovaj istoričar posegnuo za već poznatim mitološkim tumačenjima ili astralnim rešenjima, onda ste u krivu, jer ipak se radi o oprobanom naučniku i društvenom trudbeniku. Svoju viziju rešenja je istoričar Marković izneo trezne glave i na osobeno racionalno-analitičan način. U intervjuu koji je Predrag Marković dao za Blic on neuvijeno iznosi budući rasplet događaja.


“Na intervju je stigao kasno uveče direktno iz Trstenika. Umoran ali zadovoljan, sa sjajem u očima kabinetskog čoveka koji je otkrio čari političkog rada na terenu. Mesec dana je u dresu SPS-a, je li stigao da se razočara i pokaje ili je dobio potvrdu da je pravilno odabrao?” – tako konstatuje i pita se novinar Blica koji je vodio intervju sa Markovićem. Za naše potrebe izdvojićemo samo jedno pitanje iz ovog živopisnog intervjua…
Imamo li strpljenja da izdržimo do trenutka kada će se situacija promeniti u našu korist?
– To Kosovo je jedna crna rupa bezakonja i mesto gde su doslovce na vlasti kriminalni gangovi i narko-karteli. Proteklih godina je trajala albanska demografska ofanziva, ali to je stalo i ko ima noge, pobeći će sa Kosova. Vrlo brzo će Kosovo opusteti kao i ceo region, tako da više nećemo imati strah da će nas Albanci telima dalje gurati ka Nišu! To će biti pusta i delom ekološki upropašćena i zapuštena zemlja. I ko sada ulaže u tu crnu rupu osim mobilnih operatera? Tamo sem telefonije, pumpi i perionica ništa ne radi. Jedina zemlja koja će imati volju da tu investira će biti Srbija i ako bude bogata, moći će da kupi Kosovo.

(Blic, 18. oktobar 2015.)


Negde sam još pročitao kako je istoričar Marković izjavio da na Kosovu i nema ničeg drugog do “lignita i droge”… Valjda je čovek zaboravio na mobilnu telefoniju, benzinske pumpe i perionice koje je spomenuo u ovom intervjuu. Ali i istoričari umeju da se zanesu, zar ne? Procenu o dubini (dubiozi) i dalekosežnosti Markovićevih uvida o mogućnosti kupovine Kosova kada ga svi napuste, ostavljam vama čitaocima i slobodnim komentatorima. Po mom skromnom mišljenju Markovićeve “vizije” su mnogo provokativnije od onog što je izjavio predsednik SANU Vladimir Kostić. Ali, koliko znam, niko od ovdašnjih “kraljevića” se nije ni osvrnuo na reči istoričara Markovića. Šta ćeš… Politika…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!