ZLATKO JELISAVAC: Jedna mirna režimska noć

28 Dec 2014

O cinizmu vlasti

Moguće je posao raditi i s ovakvim platama i biti motivisan ako u nešto stvarno verujemo. Ovo je juče prosvetarima poručila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički. Ona je došla na konferenciju za novinare u Vladi Srbije organizovanu povodom štrajka u školama i potvrdila da nastavnici u Srbiji ne mogu dobiti nikakvu novčanu pomoć kojom bi nadomestili smanjenje plata. Međutim, pored standardne priče o štednji, ministarka je bez imalo ustezanja poručila nastavnicima da im ne trebaju veće plate da bi motivisano radili svoj posao. Podsetimo, prosečna plata nastavnika sa master diplomom je 39.000 dinara.

(Blic, 26. decembar 2014)

 

Ovu 2014. proglasio bih godinom cinizama koje nam je priredila aktuelna vlast. Evo, uzmite samo ovu izjavu ministarke državne uprave i lokalne samouprave; pa koliko neko mora biti ciničan, bezdušan, da ne kažem bezobrazan da ovako nešto prevali preko usta? I ko njoj (ministarki) uopšte daje za pravo da tako govori? Da li je dotična tako bahata zato što pripada „pobedničkom timu Aleksandra Vučića“? Bilo kako bilo, gospođo ministarko, ovo vam nećemo zaboraviti… Možete se vi pokondiriti koliko vam volja, ali ste vi danas ništa više do jedna od SNS-ovskih tikava. Nisam prorok, niti se volim pozivati na „legendarne“ Tarabiće kao predsednik Toma Nikolić, ali vam svakako mogu proreći skorašnju propast, vama i celoj vašoj naprednjačkoj kamarili. Zašto? Pa pre svega zbog ovakvih ciničnih izjava kojima ste počastili prosvetare! Ovakva količina egoizma i neempatije može proistaći samo iz narcisoidno-megalomanske umišljenosti da vam niko ništa ne može i da ste bogomdani da budete na vlasti, a ovakva vrsta samodovoljnosti neumitno vodi u propast, u šta smo se uverili nekoliko puta, i to u skorijoj istoriji naše političke kaljuge. Pa niste vi, gospođo ministarko, od juče u politici pa da ne znate za taj osećaj isprazne taštine u koju sebe ubedi svaka vlast uljuljana na lovorikama pobeda, a onda stigne strašan pad od kojeg se teško oporavlja.

A zašto se to uvek iznova desi? Pa pored one o istoriji koja nas ne uči ništa, ima još jedna istorijsko-politička činjenica, a ona glasi: Svaka vlast je glupa na svoj način! A naprednjačka glupost proizlazi upravo iz tog osećaja moći i nedodirljivosti i upravo je to jedan od osnovnih činilaca smenjivosti vlasti, ma kako vam se to činilo neverovatnim. Setite se Čaušeskua i njegove lude fikcije da ga narod voli i da će ga sigurno poslušati, i onda mu je taj isti narod zviždao za vreme njegovog sentimentalnog govora, a malo potom ga je i narodni sud osudio na smrt streljanjem (kao i njegovu ženu). Ubiće me poput psa – što ono reče Kafkin Jozef K. na samom kraju Procesa, a što govori o samosvesti ličnosti o sopstvenom kraju, čega je svaka vlast operisana.

Može premijer AV da priča koliko hoće kako će ga narod smeniti na budućim izborima zbog njegovih „ekonomskih mera štednje“, ali takvi političari/narcisi kao što je on sa vlasti neće hteti da odu mirnim putem. Sve će učiniti da zadrži vlastiti osećaj moći i omnipotentnosti. On već dugo i mnogo radi na tome da napravi bolesnu atmosferu u društvu, sa ciljem da vam se učini kako su promene uzaludne jer ništa bolje neće doneti i kako je on (AV) tu da pomogne Srbiji do njenog potpunog oporavka i ozdravljenja. Taj je čovek prigrabio sve poluge vlasti i ostali predstavnici vladajuće kaste, kao što je gospođa ministarka Kori Udovički, samo su pijuni njegove volje. U izjavama političara SNS-ovskog kora preovlađuju fraze: AV ovo, AV ono, nema ga boljeg, a ni lepšeg, voli ga i Istok i Zapad, reformator, genije, itd. AV-ovi poslušnici očigledno imaju stranačku obavezu da u svom obraćanju javnosti prvo istaknu kako se ništa pozitivno ne bi desilo da premijer to nije aminovao ili pak sam sproveo; tako se stalno širi utisak da bez AV-a nama nema života, a to je naravno, i opet, kardinalni cinizam, najveći od svih.

Ovo mi je poslednji tekst za Autonomiju ove godine i voleo bih da vam mogu poručiti nešto lepo. Recimo, kako će nam u sledećoj godini biti bolje, ali time bih se samo pridružio kanonadi ovogodišnjih vladalačkih cinizama. Neće biti bolje, biće nam još gore i više ćemo patiti jer trpimo vlast koja nam polako, ali sigurno lomi kičmu kao onaj „smrdljivac“ iz narodnih legendi što vam se prikači na leđa i vremenom postaje sve teži dok vas potpuno ne slomi. A šta nam je činiti? O tome treba da razmisli svaki građanin ove zemlje pre nego što, na primer, pljune na prosvetnog radnika kojem, po vladalačko-ciničnoj verziji, nije stalo do đaka već samo misli na svoju platu. Ako tako mislite, onda pratite matricu vlasti i samo ponavljate, kao gospođa ministarka, ono što vam “imputuju” sa režimskih medija. Samo služite režimu koji radi na tome da zavadi sve delove društva međusobno i na osnovu toga vlada i manipuliše. Ako tako mislite, i ako ste većina, onda je pred nama – „jedna mirna režimska noć“ – kako to reče italijanski pisac Stefano Beni u romanu Baol, romanu koji svakako vredi pročitati.

Jedna mirna režimska noć. Noć u kojoj su sve krave crne…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!