ZLATKO JELISAVAC: Iza žica i ograda

22 Aug 2015

Suze su iste svuda u svetu

Za nas je važno to što nam poru?uje Krleža, da ne ispadnemo smešni i da u svetu kasarni, terora, logora, kriminala, ideološkog nasilja, dogmi, pevamo o tricama i ku?inama, i da „usred zvjerske dreke“, usred života kao razbojišta glumimo literate i apsurdiste.
Mirko Kova?


Nekako smo verovali, krajem osamdesetih godina prošlog veka, da je doba “kasarni, terora, logora, kriminala, ideološkog nasilja, dogma” iza nas i da sada hrlimo u “novi vrli svet”, ali vrlo brzo nas je stvarnost udarila po nosu. Iz jednog nasilja prešli smo u drugo, i to još okrutnije i strašnije… Ako je nasilje do kraja osamdesetih bilo hladnoratovski-ideološko i težilo je tzv. samoupravljanju, onda je ovo koje je došlo devedesetih preraslo u otvoreni rat svim sredstvima gde su se iživljavale svekolike nacionalno-istorijske frustracije. Tako u nas… A tzv. razvijeni svet (kome smo mnogo više pripadali kada smo bili SFRJ) preživljavao je svoj “kraj istorije” i želeo da ostvari san o svetu kao liberalno-demokratskoj bajci gde više ne?e biti potrebe za podelama i blokovima. Taj divni postmoderni svet trebao je da bude najbolji od svih mogu?ih, jer on nije težio opsenim utopijama nego, u skladu sa svojim mogu?nostima, racionalnim temeljima koji ?e onemogu?iti veliko-svetske sukobe. Ova pri?a “sa zapadne strane”, koja je nosila u sebi bljutav ukus hladnoratovske propagande, po?ela je da gubi svoj smisao ve? u balkanskim ratovima devedesetih godina, jer je ista ta zapadna strana pokazivala nesposobnost ili nezainteresovanost da pomogne u raspletu balkanskog ratnog ludila. Ali dobro, na kraju su ipak uspeli da ugase ratni požar i da smire plemenske poglavice jer što se nas ti?e, mislim pri tome na sve one koji su živeli na prostoru ex Jugoslavije, mi bismo ratovali do potpunog istrebljenja i uništenja.

A kako nam je danas? Pa teško da se nešto izmenilo, osim što se krvavo-bratoubila?ki rat sada pretvorio u politi?ku farsu… Dobro, bolje i farsa nego da se hvatamo za vratove, ali nekom valjda povesnom logikom možemo zaklju?iti, ili barem naslutiti, da ?e do?i nova tragedija, samo ne znam kakva i u kom obimu, to nam govori gorko istorijsko iskustvo. Možda nam se ta tragedija ve? naslu?uje u vidu izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, a koliko smo mi spremni za to, najbolje se može videti ako odete do Beograda i obi?ete park pored autobusko-železni?ke stanice ili se pak provozate do Kanjiže i Subotice. Nekako se i ona “stara” ratna psihologija vratila (ako nas je ikad i napustila), pa se trguje ljudima i njihovim sudbinama u vidu “bezbednog prevoza” izbeglica do granice ili ?ak i dalje. A o ratnoj retorici i nerazumevanju prema tim nesre?nim ljudima i da ne govorimo… Šta se tu sve može ?uti: prljavi, smrde, kradu, napadaju žene, prete našem miru i sigurnosti. Najslikovitije je to iskazao na TV Dnevniku neki mlad de?ko (mislim da je iz Kanjiže) koji je, na pitanje šta misli o situaciji sa migrantima, konstatovao da ti migranti i nisu tako strašni ali, realno, smetaju… Mediji samo još više potpomažu u širenju nerazumevanja ionako loših predrasuda prema izbeglicama, jer ili prenose pateti?ne izjave naših politi?ara koji su se sada najedanput zdali da žale i pomažu ili pak otvoreno šire ksenofobiju i pri?e o terorizmu i islamizaciji Evrope. Vrlo zbunju?a su bila i uveravanja nekih politi?ara, tipa Aleksandar Vulin, koji je garantovao da ne?e biti nikakvih prihvatnih centara za izbeglice na teritoriji Srbije, a sada ga je demantovao sam premijer pri?om da ?e se centar za privremeno zbrinjavanje izbeglica praviti u Beogradu. Još jedan dokaz da što vas politi?ari više uveravaju da nešto ne?e uraditi, budite sigurni da ho?e i da je njihovo negiranje samo taktika pripremanja terena za budu?e poteze.

?itao sam, davno, genijalne putopise Željka Malnara i Borne Bebeka koji su u jednoj epizodi svojih neverovatnih doživljaja po bliskom i dalekom istoku opisali voz (mislim da se to doga?a u Indiji) koji kada se napuni ljudima, onda policija pendrecima “poskida” višak putnika. Gledam one nesre?ne vozove sa izbeglicama u ?ev?eliji, pa se setih te epizode koju su opisali Malnar i Bebek a za koju sam mislio da se može desiti samo tamo negde na egzoti?nom istoku… Vidim na vestima kako izbeglice uska?u kroz prozor u voz dok ih policajci pendre?e po nogama ili gde stignu i “koliko uvate”. Snimci kako makedonska policija baca šok bombe, suzavce ili pak pendrecima rasteruje o?ajne izbeglice, samo još više doprinosi paklenom pejzažu koji se ponovo formira na Balkanu. Setim se onda i izbeglica iz Krajine nad ?ijim sudbinama danas nari?e celokupna vlast, a od ove godine žali?e se svakog 5. avgusta, a onomad nisu smele te iste izbeglice da u?u u Beograd… Izbeglice sa istoka barem smeju do naše prestonice i niko ih ne ometa u tome. Ina?e, UN je tzv. migrantima sa ratnih podru?ja Sirije, Iraka, Avganistana sada dao status izbeglica, što im daje odre?ena prava kojih se moraju pridržavati zemlje u kojima se oni na?u. Izbeglice iz Krajine nikada nisu dobili taj status od strane ondašnje SRJ, a kasnije Srbije, jer to bi podrazumevalo da ?e onda im garantovati smeštaj i finansijsku pomo?. Gledao sam na vestima kako se druže jedna žena iz Knina, izbeglica od 1995. i neka žena iz Sirije koja je pobegla od ratnog haosa… Žena iz Knina je u tom privremenom smeštaju ve? dvadeset godina, a žena iz Sirije privremeno dok se ne sna?e… Teško se sporazumevaju zbog jezi?ke barijere, ali im je muka ista ili pak sli?na, pa se barem ispla?u jedna drugoj… Suze su iste svuda na svetu

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!