ZLATKO JELISAVAC: Intelektualne elite

18 Feb 2013

Da li znamo šta je odgovornost?

Milutin Mrkonji?, ovovekovni ministar saobra?aja prvi je u prošlom veku koga je zaposela brzina. ?ovek današnje vlasti je bio idejni tvorac propalih projekata „Beograd na Savi 2000“, „Kineska ?etvrt“ i „Brze pruge Srbije“. Sajt Istinomer je poru?io da je 85,7 odsto Mrkonji?evih izjava ministarska laž. Za to ne?e biti kažnjen ni na onome svetu, jer je Mrkonji? jedini ateista u vladi svetovne države. (Tamara Kaliterna, Svi šprintovi Srbije, 16. 2. 2013, Autonomija)

Ovaj tekst Tamare Kaliterne inspirisao me na razmišljanje i tako do?oh, ni?im izazvan, na ideju o osnivanju udruženja “Osluškiva?a javnosti”, koji bi reagovali na svaku laž i nepodoštinu naših politi?ara i “politi?kih radnika”, a osobito bi obratili pažnju na one koji se izdaju za “državne” intelektualce. Evo prilike da se pošteni i nezavisni intelektualci – i svi koji se tako ose?aju – angažuju na ne?em konkretnom… Da se nadovežu na projekat „Istinomer”… Zna?i, nema više palamu?enja sa visina intelektualizma, ve? lepo da osluškujete i prepoznajete svekolike laži i gluposti raznih politi?ara i “analiti?ara”, a onda ih pakujete i arhivirate u zasebne fajlove, a potom javno prozivate na odgovornost. Može ovo udruženje biti i agencija, a još bolje kada bi bili pri vladi kao što je Agencija za borbu protiv korupcije, jer tako bi i vlast pokazala dobro volju da želi da se razra?una sa lažljivcima i demagozima u svojim redovima. Dobro, znam, ve? se pitate: a gde to ima? Ne znam, verovatno nigde, ali je Srbiji to itekako potrebno, zbog sebe, a i da se, malo po malo, odvoji žito od kukolja, to jeste da se pokažu pošteni intelektualci naspram onih koji su korumpirani i rade za ne?ije partijske interese. Neka kona?no iz sene iza?u oni koji žele da formiraju javno mnenje Srbije bez laži i obmana, oni koji ne?e povla?ivati nikome, pa ?ak i da to zna?i biti u manjini (vox populi, vox dei – nije baš uvek u interesu demokratije). Znam, zvu?i utopisti?ki, bar na prvi pogled.

Još davnih devedesetih slušao sam od raznoraznih domoljuba kako ?e u Srbiju kada se promeni vlast odmah da nagrne intelektualna elita koja se nalazi u egzilu. Naravno, ova “elita” sedi princu-prestolonasledniku sa desne strane, dok sa leve su “naši” biznismeni koji ceo život skupljaju kapital kako bi ga uložili u otadžbinu ?im do?u demokratske promene. Ovi domoljubi su bili ekipa “novoromanti?ara” – kako sam ih sam prozvao, koji su u sebe inkorporirali stare ideje nacional-romantizma, a oni su pak verovali u “dolazak cara”, “mesije”, “pokoljenja”, koje ?e Srbiju postaviti na pijedestal me?’ ostalim državama Evrope. I onda sam, a sad pogotovo, bio vrlo skepti?an prema ovim bulažnenjima i, na žalost, bio sam u pravu… Došle demokratske promene, a od intelektualaca ni traga ni glasa (?ast izuzecima, ali znate ve? pri?u o njima), ve? se dobro poznata intelektualna “bratija” prestrojila i po?ela da “gudi” o tome kako su demokratske promene došle prerano, kako su ?in?i? i svi oko njega “sumnjivi” zbog svojih veza sa Zapadom ali i kriminalnim strukturama u Srbiji, kako samo Koštunica Srbiju spasava itd. Gledao sam i slušao pojedine intelektualce, koji su se borili protiv režima Slobodana Miloševi?a, kako najedanput okre?u le?a demokratskoj Srbiji i po?inju da izražavaju krajnji skepticizam prema vrednostima koje su i sami nekada zastupali. Šta se desilo? Odakle najedanput takva transformacija? Da li su pristali da za novce i privilegije zastupaju “ne?ije” interese? Ili su pak ve? bili vrbovani od strane tajnih službi koje su ih sada usmerile na kritiku nove vlasti? Mislite da umišljam? Pa potrebno je samo napraviti malo pore?enje izme?u prošlosti i današnjice pa ?ete do?i do zanimljivih podataka…

?esto slušamo o tome kako pošteni intelektualci ?ute i tako popuštaju pred onima što prave buku i proizvode bes u javnosti. Ja ne poznajem takve intelektualce… Znam neke poštene, dobre i pametne ljude koji ne?e da ?ute, pa makar ih to i koštalo javne osude. Ne?u da im kažem imena, kao što nisam izneo ni jedno ime onih “sa druge strane”, a kojih je neuporedivo više. Ako pratite doga?anja u Srbiji, onda sigurno znate i sami ko koliko vredi: ko je bedno piskaralo a ko pisac, ko samo pravi larmu a ko pri?a razumno, ko je nacionalisti?ki “tribun” a ko zastupnik interesa javnosti, ko se prodao a ko ne bi ni za svu nebesku Srbiju.

Neki dan odem na neku tribinu u Kulturnom centru (Zrenjanin). Tema tribine je bila interesantna: “Vikiliks i Srbija”. Ali, nisam obratio pažnju na to ko ?e da pri?a na ovu temu… Ispostavilo se da je gost tribine “vrsni” novinar i politi?ki analiti?ar ?asopisa “Pe?at” – obe?ao sam da ne?u spominjati imena. E to da ste ?uli, sve bi vam (ili pak ništa) bilo jasno. ?ovek je, analiziraju?i Vikiliksove depeše diplomata u Srbiji (najviše ameri?kih), došao do zaklju?ka da ve?ina politi?ara, intelektualaca, a o NVO organizacijama i da ne pri?amo, radi za Amerikance, ta?nije za CIA. Jedina svetla ta?ka u mraku opšte izdaje jeste Vojislav Koštunica, koji se hrabro bori za Srbiju protiv Zapadnih vragova. Slušao ja to jedno sat vremena (eto kakav sam mazohista), a onda napustio skup jer sam po?eo sve glasnije da se smejem, a uplašio sam se da ?u možda na kraju i da se izbljujem, što svakako ne bi bilo lepa slika za “stru?nu” javnost koja me okruživala u tom trenutku.

Zbog svih tih intelektualnih mutivoda trebalo bi napraviti udruženje koje sam spominjao na po?etku ovog teksta. Neka svi budu izloženi kriti?kom oku i uhu “Osluškiva?a”, pa kom obojci a kom opanci. Problem je samo u tome što onda od intelektualne elite u Srbiji ne bi baš ostalo mnogo, tek po koji pojedinac… Bojim se da bi SANU, zbog novonastale siutacije, sam predložio gašenje ove akademske organizacije, kao i suviše profanisane u prošlosti ili pak potpuno indolentne u sadašnjosti. Mislim da ?ak ne bi bila ni potrebna neka striktna zakonska sankcija za prozvane tzv. intelektualce – možda neka lustracija – ve? samo javna osuda i moralna packa u vidu podse?anja šta je sve doti?ni ?inio. Mislite da je ovo nedemokratski i da ulazi u domen slobode izražavanja – pa sasvim mogu?e… Osobito se ovi, koji su se godinama služili nedemokratskim “metodama”, raskukaju zbog lošeg tretmana nad njihovim demokratskim pravima kada budu pozvani na odgovornost.

Da li je ideja o osnivanju udruženja slobodnih, poštenih, nekorumpiranih intelektualaca utopija? Ne, nije… Utopija je ono što pri?aju vajni nacionalni tribuni i mutivode, salonski brbljivci koji se prodaju za si?u; utopija je Srbija koju nam ovi intelektualci nude! Odgovornost pred javnoš?u je realnost koja tek treba biti postignuta u Srbiji, a intelektualci trebaju da pokrenu ovakvu inicijativu i da se založe za stvarnost iznad utopije nacional-romantizma. Vojvodina ima taj intelektualni potencijal i ovde neki intelektualci mogu da preuzmu odgovornost i hrabro ukažu na one koji ne zaslužuju da pripadaju društvu odgovornih…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!