ZLATKO JELISAVAC: Hoćemo, hoćemo cenzuru!

11 Oct 2014

Kako premijer strašno pati…

Evropski socijalisti pozvali su Vladu Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića da se odreknu kontrole nad uređivačkom politikom državnih medija, koja se ogleda u političkim postavljenjima, da prestane sa indirektnim finansiranjem medija putem dogovora o oglašavanju državnih preduzeća u medijima, kao i da prestane sa cenzurom interneta.
(Evropski socijalisti pozvali Vučića da ne pritiska medije, Beta, 10.10.2014.)

Na konferenciji za štampu povodom izveštaja EU o napretku Srbije u evropskim integracijama a glede navodnih pritisaka od strane vlasti na medije, premijer svih Srba, i domaćih i onih preko svetih srpskih granica (Prečani), onako je lakonski, kako samo on to zna, sa rukama sklopljenim u magijsko-tradicionalni simbol moći, u arkanovskom stilu izjavio: I don’t give a damn – posle čega su srca svih Srba i ostalih njenih građana, zaigrala od sreće i milja. I još je dodao premijer kako je poručio EU dušebrižnicima za medijske slobode, kako je to i pre radio, da mu daju konkretne primere gde je on to izvršio pritisak na medije, a ako nemaju dokaze, neka ga se manu sa tim praznim optužbama. Pričao AV u poverenju građanima Srbije, kako je on lično pitao tamo nekog EU fiškalčića neka mu samo navede gde je on to vršio pritisak i na koga, a ovaj se nesrećni fiškal toliko zbunio premijerovim iskrenim i neposrednim pitanjima i stavom da je samo uspeo da uplašeno procedi: “Ne znam, meni su samo rekli da vam tako kažem…” Premijer je onda potapšao po nejakim plećima zbunjenog činovnika i velikodušno konstatovao da nema problema, samo da se to više ne ponovi. Kaže AV da je ovaj nesrećni EU-ovac obećao da neće više nikada

U izveštaju EU, a u vezi sa pritiscima vlasti na medije, istaknut je fenomen trenutno-tipičan za srpsku medijsku scenu, a on se zove autocenzura. Na ovo je premijer AV samo slegnuo ramenima i onako dobronamerno-očinski se nasmešio (kao detetu kome se moraju objasniti neke tako jednostavne očigledne životne činjenice i situacije) kao da je hteo da kaže: Pa zar sam ja čuvar brata svoga – kao onomad što reče Kain bogu kada ga je ovaj pitao za Avelja. Ako se neki medij odlučio da samog sebe cenzuriše, pa štu te premijer može da uradi? Da ide da ga moli da to ne radi? Pa ‘ajte molim vas, na šta to liči… Kao da premijer nema preča posla nego da prati gde se koji medij samocenzurisao, pa da ga on spreči u tome… Pa đe to ima? – što bi rekli Crnogorci. A osim toga, ako bi premijer u svom velikodušju i pokušao tako nešto, onda bi cela javnost graknula: Aha, evo ga vrši pritisak, kao onomad (1999.) kada je globio i zatvarao pojedine medije. Pa drska i nezahvalna javnost u Srbiji samo to i čeka kako bi ponovo počela da spočitava premijeru njegove stare grehe koje je on odavno okajao (Da li se izvnio listu Danas? Jeste… Šta onda hoćete?!) I sam je autor ovog teksta u više navrata navodio te primere iz ancient history devedesetih godina prošlog veka zbog čega se sada jako kaje i javno izjavljuje da će se samoinicijativno, bez ičijih pritisaka do sopstvene savesti, autocenzurisati ako primeti da se u bilo kome smislu negativno izražava o liku i delu premijera AV.

A sada bih poručio nešto tim Evropskim socijalistima – dok me još drži nadahnuće premijerskog optimizma i AV-ovske “nepodnošljive lakoće postojanja” – da malo obrate pažnju na svoje ponašanje i pripaze na koga adresiraju te neutemeljene optužbe o pritiscima na medije. Gospodo EU socijalisti, imate vi svoje kolege socijaliste u srpskoj vladi, pa na njih vršite pritisak i optužujte ih za navodni uticaj na slobodu medija. Oni (SPS) i onako, preko svojih starih veza, drže gotovo sve medije u šaci, i koriste ih samo za to kako bi ukaljali suverenitet AV-a kao premijera, ali i njegov lični integritet kao porodičnog čoveka i Srbina. Inače, SPS u vladi Srbije čuva još jedino dobro srce premijera inače bi oni, da se pitaju neke AV-ove stranačke kolege, odavno već leteli iz vlade. No, da li to SPS-ovci cene? Ma jok, kakvi… Samo blamiraju premijera novim incidentima i skrivenim napadima (preko “opozicionih” stranaka i njihovih partijskih medija) na AV-a pri tome ne birajući sredstva. To vam je prava istina gospodo Evropski socijalisti i zato vam toplo preporučujem da se obratite Dačiću ili Ružiću ukoliko imate nekih primedaba u vezi sa slobodom medija. Što se mene tiče u Srbiji su mediji i previše slobodni, a za to opet moramo zahvaliti premijeru jer da se SPS-ovci pitaju oni bi slobodne medije odavno podavili. Ako mi ne verujete, raspitajte se malo šta su radili devedesetih godina prošlog veka. Dobro, i sadašnji premijer AV je tada bio sa njima u vlasti, doduše samo kao ministar informisanja, i samo njegovim zalaganjem mediji su opstali, a mnogi novinari sačuvali žive glave. A ako se pitate zašto je opet dozvolio da sa istim ljudima deli vlast, onda vam moram citirati samog premijera: “Svoje prijatelje držim blizu, ali neprijatelje još bliže” – što samo govori o mudrosti i velikodušnosti našeg premijera, nek’ nam poživi još sto godina! Živeo premijer AV, dole autocenzura!

(Autonomija)

Ilustracija: Caricature “Résurrection de la Censure” (resurrection of censorship) by the french artist J. J. Grandville, lithography.

Podelite ovu stranicu!