ZLATKO JELISAVAC: Gramofoni i kasete

30 Dec 2011

Uloga gramofona u srbijanskoj tehnološkoj revoluciji

Inovirani plan i program muzi?kog vaspitanja za gimnazije, koji je nedavno usvojen, predvi?a da se nastava ovog predmeta realizuje uz pomo? gramofona, kasetofona i dijaprojektora, dok se savremeni muzi?ki ure?aji nigde ne spominju. Iz Foruma beogradskih gimnazija kažu da je ovo još jedna potvrda da su izmene programa za gimnazije samo kozmeti?ke kako bi se stvorila lažna slika da se nešto radi. (Blic, 30.12.2011. – Gramofon i kasetofon kao moderna u?ila)

Ja mnogo volim gramofon, plo?e, krckanje i šuštanje istih, dobri-stari audio zvuk i sl. Za audio kasete sam ve? manje vezan mada, priznajem, posedujem ’kasetaš’ koji ve? godinama nije u funkciji… ?uo sam da su po londonskim klubovima ove godine kasete bile glavni fazon po klubovima i da su DJ-i puštali muziku sa ovih nosa?a zvuka. Nemam ništa protiv, malo retro produkcije, ali kada se setim onog dosadnog premotavanja i nameštanja pesama na ta?an broj ”obrtaja” onda me odmah pro?e volja za kasetama. Bilo kako bilo, ovi nosa?i zvuka pripadaju prošlosti i bez obzira na njihov zna?aj i kvalitet oni su deo istorije slušanja muzike. No, to izgleda ne važi i za Ministarstvo prosvete ili pak za Zavod za unapre?enje obrazovanja jer ”genijalci” iz ovih institucija su toliko vezani za stare nosa?e zvuka da su odlu?ili da ih uvedu i u 21. vek, a ko zna možda i još dalje u budu?nost. Baš njih briga što danas u?enici/?aci još od svojih prvih školskih dana koriste ra?unare i po priznanju roditelja ?esto mnogo više znaju o kompjuterima od njih samih. Pa zar nije logi?no da ti isti u?enici, barem jedan deo svoje muzi?ke naobrazbe, ostvare preko kompjutera jer ova sprava može da posluži i kao instrument, a ne samo kao klasi?an nosa? zvuka. Zar ne bi bilo bolje da se u?enicima ukaže na neke nove mogu?nosti korištenja kompjutera u muzi?koj naobrazbi, a ne da se u?enici smeju nastavnikovom nedostatku osnovnih znanja o radu ra?unara, a kamoli njegove upotrebe za proširivanje muzi?kog znanja. Kompjutera i digitalnih nosa?a zvuka, gospo?ice/gospodo iz Ministarstva provete i Zavoda za unapre?enje obrazovanja, manje gramofona i kasetofona…

I sam radim u prosveti i godinama sam svedok ”unapre?enja” našeg obrazovanja preko inovacija plana i programa u srednjim školama. Predajem filozofiju i logiku i u mojoj predava?koj karijeri plan i program za ove predmete se menjao prema nekoj inerciji potrebe za promenama. Sve ove ”promene” su bilo ?isto formalno-tehni?ke prirode tipa dodavanja jednog uvodnog ?asa u kome se u?enici upoznaju sa gradivom ili pak se malo istumbaju nastavne celine kao što je to slu?aj u poslednjim promenama programa za filozofiju (ostao isti) i logiku (malo ispremeštali nastavne celine) u gimnazijama. Pri tome nastavni plan za filozofiju je tako koncipiran da, kada bi ga se pridržavao striktno, verovatno bi izludeo i ?ake i mene kao predava?a.

Program je toliko pretrpan i optere?en istorijskim prikazom da mesta za filozofiranje i nema… Ima da se štrebaju i bubaju razni filozofi i njihove filozofije, a šta ?aci misle ili pak kako misle to je nebitno. Interesantno da kada pokušam nešto druga?iji pristup filozofiji, a ne samo ovaj klasi?no-školski, sami ?aci se bune jer oni ne žele da se optere?uju nepotrebnim ”stvarima” ve? samo onim što predvi?a sama škola, a to je opet bubanje i prežvakavanje ve? napisanog ili re?enog. Više ?aci vole svoje ”uverenje” da je filozofija neko isprazno pri?anje o nebitnim stvarima, nego da je ona kriti?ko promišljanje stvarnosti. Retko uspevam (verovatno sam i ja kriv) da doprem do te kriti?ke svesti kod u?enika jer ona naprosto ne postoji.

Deca su nau?ena da misle na odre?en na?in i da gradivo prihvataju bez upitanosti o smislu i kvalitetu istog. Ne kažem da je posao filozofije da nešto radikalno menja kod u?enika, u smislu otvaranja svesti prema druga?ijem na?inu promišljanja, ali ako pokušam nešto druga?ije od standardnog gradiva odmah njihova ”uspavana” svest krene da se otima i ?upa nesvesno brane?i svoje školske standarde. Ve?ina ?aka se žale na gradivo koje ih optere?uje, ali opet teško ili nikako se prilago?avaju na nove ili druga?ije oblike u?enja i promišljanja. Zato im ?esto kažem: nije važno šta ste nau?ili iz filozofije, važno je da ste nau?ili da kriti?ki promišljate. Nažalost, iz mog nevelikog radnog iskustva, možda je tek nekolicina ?aka razumela o ?emu im govorim jer razumeti kriti?ki na?in promišljanja, to jeste ono što se naziva dis-kurs, zna?i ve? i kriti?ki misliti.

Tako?e je žalosna ?injenica da nastavnici/profesori imaju mali ili pak nikakav uticaj na proces izrade samih planova i programa po kojima predaju. Stru?njaci koji se bave ovim poslom imaju slab kontakt sa nastavom u školama, a bojim se da, ponekad, imaju i loš odnos sa stvarnoš?u. Indolentnost, nezainteresovanost, nepromišljenost, neprilago?enost promenama i modernim tokovima, strah od noviteta, narcisoidnost (mi znamo najbolje) – sve su to osobine pre svega ”stru?njaka” za obrazovanje i onih koji odre?uju budu?nost naše dece. Ako su naša deca takva kakva su onda je to rezultat društva u kome živimo. Deca se naša slika i prilika! A ja se danas ose?am kao Dorijan Grej…

Sre?na nam bila 2012!

Podelite ovu stranicu!