ZLATKO JELISAVAC: Gorke pilule istine

04 Jul 2015

Vreme je da se pitaju građani, a ne banke

Nažalost, crvena pilula koju bi mogla da progutaš s jednom ?ašom vode, kao što je to u?inio Nio, ne postoji. Ono što postoji jesu kriti?ka misao i prkosna želja da nikada ne prihvatiš nešto zato što ti je tako re?eno ili zato što tako misle mo?nici, ve?ina, svi “drugi”.
(Janis Varufakis, Ovaj svet može da bude bolji – Moji razgovori s ?erkom o ekonomiji, Kreativni centar 2015)

Svi smo gledali film Matrix i tu ?uvenu scenu kada Nio bira crvenu pilulu istine koja je gorka, užasna, nepodnošljiva za stanje svesti uljuljkanu u privid i iluziju lažnog postojanja. No, kada se jednom sazna istina, onda više nema natrag, jer živeti u iluziji zna?i lagati sebe i pristajati na izmišljeni, vrli svet koji za nas izmišljaju vlastodršci, a oni su opet “inspirisani” od strane bogatih mo?nika koji su, ustvari, pravi vladari, ali iz senke… Dobro, znam, nisam izmislio toplu vodu, me?utim ako se malo osvrnete oko sebe ili se otrgnete od sveta koji vam kreiraju iluzionisti preko raznih medija ili pak ako se odmaknete od onog sveta kojeg ste sami stvorili beže?i od stvarnosti, onda ?e vas to otkri?e i iskustvo promeniti u smislu da se više ne?ete dati zavarati, ali to, naravno, ima i svoje rizike i, naj?eš?e, teške posledice.

Život sa istinom je nepodnošljiv (Ni?e je o tome napisao dosta knjiga) i ona (istina) je žena koja uvek ima svoje razloge (opet Ni?e) zbog kojih vam je nepohodan “bi?” (Ni?e po poslednji put), da biste smirili tu inflaciju razloga, a i sebe samodisciplinom doveli u red. Film Matrix je jedva pokriven tankom ljušturom futurizma i disutopijske nau?ne fantastike, a u stvari je dobar prikaz današnjeg sveta prekrivenog globalno-kapitalisti?kim “istinama” i razlozima koji služe isklju?ivo jednom cilju – kako bi se iznimno mala manjina ljudi na ovom svetu beskrajno bogatila dok ostatak, onaj ogromni deo svetske populacije, ima tu “privilegiju” da živi od mrvica koje padnu sa prebogatih trpeza i iluzija koje prave velike fabrike snova. Probuditi se i shvatiti istinu (kao Nio u filmu) zna?i gorko otrežnjenje, ali i svest da se za takav svet ne može više na?i bilo kakvo opravdanje, ve? da se mora menjati u smeru pravednije raspodele bogatstva i pove?anje standarda za sve ljude, a ne samo izabranu manjinu. To je jedino rešenje (promeniti), a sve ostalo je samo zavaravanje (svesno ili nesvesno) i gubljenje vremena…

Da li je vama jasna situacija u Gr?koj ili, bolje re?eno, situacija na relaciji pregovora MMF, ECB, EK sa gr?kom vladom? Što više pratim i što ?eš?e gledam i slušam razne analiti?are, bilo one liberalne ili socijalno-levi?arske provenijencije, sve mi je manje jasno šta se ta?no doga?a sa Gr?kom i tim nesre?nim pregovorima. Dobro, svi znamo tzv. ?injenice o prezaduženosti Gr?ke i sve te cifre od kojih zaboli glava i koje Gr?ku koštaju budu?nosti, ali postavlja se pitanje: da li postoji ikakav plan za oporavak Gr?ke posle tih strogih mera štednje? Ne može se jedna zemlja ubijati ekonomski merama štednje, a opet samo u cilju vra?anja duga, kratkovido je to i okrutno od strane EU i njenih institucija, a o MMF-u i da ne pri?amo. A, na kraju krajeva, da li su te mere štednje uopšte pravi na?in da se oporavi posrnula gr?ka privreda i da li je tzv. poveriocima uopšte stalo do gr?ke budu?nosti? O?igledno nije – važno je samo da se napravi plan koji bi omogu?avao efikasan povra?aj duga, a ostalo i nije tako važno…

Sa druge strane, ni stav Gr?ke nije najjasniji. Doista, ponekad deluje da Gr?ka stvarno ne zna šta ho?e… Da li je to posledica obe?anja koje je vladaju?a partija SYRIZA dala gra?anima Gr?ke, a onda je jako malo ili pak ništa od tih obe?anja i sprovela u delo, ili se pak i EU uskopistila da gr?koj vladi izbije iz glave “opasne” levi?arske ideje o socijalnoj pravdi i državi koja vodi ra?una o svim gra?anima, a ne samo onim najbogatijima? Ili je pak to sve iskombinovano u jednoj vrlo komplikovanoj sintezi koja prevazilazi mo?i i znanje i jedne i druge strane? Mnogo pitanja i nedoumica, a Gr?ka se, zbog nemogu?nosti razumevanja pregovara?a ili pretvrdog stava bilo koje strane, može vrlo lako na?i u potpunom haosu, i to ne samo ekonomskom. No, veliko je pitanje šta ?e Gr?ka  u?initi da reši sopstvene probleme, pa i ako na?e zajedni?ki jezik sa EU? Prethodne vlade su kupovale socijalni mir pozajmljuju?i ogromne svote novca, a ništa nisu u?inile kako bi sopstvenu ekonomiju postavili na zdrave osnove. Gr?ka je vešta?ki napumpavala standard preko sopstvenih mogu?nosti, a danas o?igledno pla?aju cenu nepromišljenih poteza svojih vlastodržaca i banaka. SYRIZA nije ništa napravila kako bi promenila praksu svojih prethodnika, štaviše nudila je ad hoc rešenja koja nisu u skladu sa situacijom u Gr?koj ve? su više služila u svrhu preuzimanja vlasti.

Zbog svega toga, obe strane u pregovorima moraju malo da spuste loptu i dobro porazmisle kako o budu?nosti Gr?e tako i cele EU. Evo neka, na primer, poslušaju malo šta im kaže matori Jirgen Habermas, mislim da je ono što on govori dobra “platforma” za budu?nost, kao i osnova za pregovore koji se ne?e zasnivati na diktatu mo?i nego na empatiji i razumevanju na putu ka ujedinjenoj Evropi.

Skandal u skandalu je neodlu?nost sa kojom nema?ka vlada obavlja svoju lidersku ulogu. Svoj ekonomski oporavak, ?ije blagodati i danas ose?a, Nema?ka duguje mudrosti država poverilaca koje su Londonskim sporazumom 1953. godine otpisale skoro polovinu njenih dugova. Ali naša tema nisu moralni sudovi ve? politi?ka suština problema: politi?ke elite Evrope više ne bi smele da se skrivaju od glasa?a i izbegavaju mogu?e alternative, koje brojni problemi politi?ki nedovršene monetarne unije ?ine – neophodnima. U raspravi o egzistencijalnim problemima Evrope, poslednju re? moraji imati njeni gra?ani, a ne njene banke. U postdemokratskom anesteziranju javnog mnjenja važnu ulogu su odigrali mediji, prelaskom u modus terapeutskog novinarstva – koje se zajedno sa politi?kom klasom brine za blagostanje potroša?a a ne gra?ana.
(Jirgen Habermas – Lek za Gr?ku)

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!