ZLATKO JELISAVAC: Poplave i Šopenhauer

20 Sep 2014

Država u mulju i rukama muljatora

Koliko Srbija mari za vanredne situacije pokazuju i sledeća dva primera. U budžetu za prošlu godinu, Vlada Srbije je rebalansom odlučila da izbriše svih 10 miliona evra namenjenih Fondu za vanredne situacije, kojem nije ostalo ništa. To je urađeno da bi te godine policajci mogli da zadrže svoje bonuse.
Drugi primer je izbor Velimira Ilića za ministra za vanredne situacije. Vlada je očigledno morala da Iliću da neki resor, pa su ga smestili na tu funkciju, računajući da nam se verovatno neće desiti nikakve nesreće, pa Ilić neće ni imati šta da radi. Desilo se naravno sasvim suprotno, a koliko su na njega ozbiljno računali kao na „srpskog Šojgua“, cela država je mogla da se uveri ovog leta.(„Mulj sa svih strana”, Danas 18. 9. 2014.)

Još se Srbija nije ni opasuljila od majskih poplava, a sustigoše je i septembarske bujice… Šta ćeš, prirodno-kataklizmatični faktor je ove godine potopio Srbiju i ko zna (bog?) kakve će sve nedaće i nesreće još da nam donese. Nakon ovog poslednjeg „cunamija” objavio nam se i premijer AV sa talasom redukcije plata (već najavljenom) u javnom sektoru i sada znamo da konačno izlicitirana cifra je 10% za zaposlene čija plata je veća od 25.000 dinara. Dobro smo prošli, rekli su neki, moglo je biti i 20% ili 30%, kako je predlagao sada već zaboravljeni ex ministar finansija – izvesni Krstić (onaj mladi sa bradicom, ako ste ga zaboravili). Ovako je premijer amortizovao prevelike fluktuacije i licitacije oko procenata smanjenja plata i sveo ih na „razumnih” 10%, što je samo još jedan dokaz promišljene-i-u-budućnost-zagledane premijerove fiskalne politike, to jeste stabilizacije, odnosno štednje.
Kažu ovi iz Fiskalnog saveta da to nije dovoljno i da treba povećati PDV kako bi se prikupilo dovoljno novca i očuvala fiskalna stabilnost zemlje… Neki (mnogi) zaposleni u javnom sektoru su pomislili: ma gonite se vi u peršin (da ne kažem/citiram nešto mnogo provokativnije), gospodo “fiskalna”, pa vi biste crno ispod nokata da nam izvadite, da nas skroz-naskroz osiromašite; al’ je tu premijer AV da zaštiti svoj narod i ne dopusti da odveć pati, ako ne mora. Kao što je svoj narod zaštitio i od posledica poplava, tako će i od preteranog kresanja plata što su mu inače savetovali svi: MMF, Fiskalni savet, pojedini ministri, neki polit-ekonomski analitičari kao i neki slobodni mislioci koji se u dokolici bave i ekonomskim temama.

Prelistavam “Danas” od 18. septembra i naletim na komentar redakcije iz kojeg sam gore izdvojio dva pasusa… Šta reći? Ako je istina (a nisu valjda ludi da izmišljaju ovakve stvari pored istino-pravdoljubivog nam premijera koji lažove medijski bičuje preko svojih omiljenih dnevnih listova) da je Vlada Srbije preusmerila pare namenjene za vanredne situacije u neke druge svrhe (podela bonusa policajcima – pa šta se oni koga vraga onda žale na mala primanja?!), onda bi valjalo dame i gospodu iz vlade poslati da malo “kampuju” u Obrenovcu, na primer, i tako se, in vivo, upoznaju sa mukom stanovnika tog grada koji je stradao u majskim poplavama; ili pak da odu malo do Negotina, Tekije i tamo na licu mesta demonstriraju svoju spremnost da pomognu ugroženima oko hitnog smeštaja. U ovim humanitarnim radnjama bi im zdušno pomagali i bonus-policajci koji bi se tu našli za sve što treba unesrećenim građankama/građanima – to protect and serve – što bi ono rekli Ameri. Nema helikoptera, vojnih amfibija, brodova i čamaca punih novinara i fotografa, već samo običan narod uplašen i besan, pa kom’ obojci a kom’ opanci… Na čelo ove vladine družine, tik uz rame premijera AV-a, išao bi Velja Ilić; on barem ume da uveseli narod i pruži mu utehu kada mu je to najpotrebnije.

Na poslednjoj strani “Danasa” mali “desert” u vidu redovne kolumne Svetislava Basare… Tamo se, po običaju, stari “namćor” okomio na “nesrećnog” Radoša Ljušića, direktora Službenog glasnika. Razlog za Basarinu pizmu ili bes na Ljušića jeste direkterova namera da povuče neke knjige iz Glasnikovih knjižara iz samo njemu poznatih razloga; među ovim index-knjigama se našla i jedna Basarina – “Fundamentalizam debiliteta”, koju je pisac naknadno odlučio da posveti upravo gospodinu Ljušiću. Kaže Basara da je na spisak knjiga “za odstrel” ili “za lomaču” (šešeljizam) direktor Ljušić stavio i neke knjige Šopenhauera i Ničea; ovog prvog (Šopenhauera) zbog prirođenom mu pesimizma i defetizma, a ovog drugog (Ničea) zbog cinizma i dokazanog ateizma (Bog je mrtav – Niče), barem ja tako pretpostavljam. Ako je istina ovo što napisa Basara (a nije valjda lud da izmišlja i podvaljuje direktoru Ljušiću, a to, opet, će vrlo brzo da dođe do AV-a, a onda će ga ovaj /premijer/ rasturiti po svojim dnevnim listovima – ne smem da kažem kojim, ali recimo da imaju veze sa kurirskom službom, alo-efektom i muzičkim hitom iz devedesetih godina prošlog veka – Informer, zaboravio sam autora), onda je jasno da je sa prirodnim i fiskalnim poplavama stigla i ona cenzorska, čisto da se pokaže da je ona (cenzura) još uvek “in” iako ima žestoku konkurenciju u tzv. autocenzuri, mada je, opet, ova druga (autocenzura) više zastupljena u novinarstvu nego u književnosti i filozofiji.

I tako, mulj sa svih strana – kako kaže naslov gore citiranog redakcijskog komentara u „Danasu”. Na razmuljivanje ćemo kanda malko sačekati…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!