ZLATKO JELISAVAC: Fašizam oko nas

26 Apr 2015

“Pomahnitali voz” vlasti sve brže juri

Fašizam je uvek nova ideologija. Kao što se i prvi put javio kao rezultat ekonomske krize kapitalizma koji je iracionalnim nacionalnim romantizmom, vraćanjem u izmišljenu prošlost i prepoznavanjem nacionalnih “neprijatelja” odgovornih za sva zla nanesena “naciji”, proglasio nužnost obračuna svim sredstvima i duhovno i fizički militarizovao “naciju” do krajnjih granica, tako se u sličnim okolnostima može uvek i svuda ponovo razbuktati, ali je sigurno da neće biti isti kao što je bio pre osamdeset godina. To je razlog što se evidentne pojave novih oblika totalitarizama danas teško prepoznaju iako su tu oko nas. I u prošlosti se fašizam javljao u različitim formama u zavisnosti od neposrednih okolnosti u svakoj zemlji, ali je svim tim formama zajedničko svojstvo bilo da su pripadale desnom, nacionalističkom, militarističkom i autoritarnom spektru. Neki novi fašizam sigurno bi se razlikovao od onog iz prošlog veka bar u meri u kojoj se i okolnosti današnjice razlikuju od onih prošlih. To ne znači da bi bio manje razoran po civilizaciju od onog prethodnog, samo ako bi mu se, kao tridesetih godina, dozvolilo da se razmaše i postane svetski proces.
(Istoričarka Olivera Milosavljević: Rehabilitacija saradnika okupatora ne može promeniti istoriju, Danas, 18. april 2015.)


Da, fašizam se mora stalno osluškivati, pratiti, analizirati, kritikovati i razotkrivati, inače možemo prekasno shvatiti da fašizam prati nas i da selektuje svoje neprijatelje, a znamo, u bliskoj nam ili pak daljoj istoriji, na šta je sve spreman kako bi uništio svoje protivnike. Kako lepo primećuje profesorka Olivera Milosavljević: “Fašizam je uvek nova ideologija”, i velika je zabluda da se sa ovom ideologijom raskrstilo nakon Drugog svetskog rata – nije i neće jer se fašizam vraća u novim oblicima, a često i skriven pod maskom neke druge ideologije. Pogledajte malo oko sebe, oslušnite šta se događa, pa sve vrvi od fašističke retorike prozivanja, pretnje i proganjanja; pogledajte vesti na nekoj od režimskih televizija ili pročitajte novine sklone aktuelnoj vlasti i sve će vam biti jasno, naravno ako želite da se odbranite ili pak borite sa fašizmom. No, problem je u tome što mnogi ne žele da se bore sa fašizmom oko sebe ili pak u sebi, štaviše neke forme ove totalitarne svesti se smatraju prihvatljivim ili predstavljaju “nužno zlo”.

Fašizam se najlakše krije među malograđanskim konformistima, onima šta reže i prete izdajnicima dok gledaju Dnevnik i spremni su da hitro reaguju na zapovesti Vođe bez obzira koliko one apsurdne bile ili pak lažne, ako su za vlast bitne, onda moraju biti za nas i samim time, eo ipso, jesu i legitimne. Ovakva prosečno-malograđanska-fašizirana (pod)svest je karkteristična za većinu građana u Srbiji i ne treba da ste veliki stručnjak (psiholog, filozof, sociolog, politikolog i sl.) da biste i sami došli do ovakvog zaključka, samo malo pogledajte oko sebe. Malograđanin-palančanin (Iskustvo nam je palanačko – Konstantinović) uvek pozitivno reaguje na apele “odozgo” i bespogovorno prihvata ono što mu vlast servira, jer za njega je to jedina i apsolutna istina, bez obzira što stalno kuka i govori kako su političari lažljivi; možda političari jesu lažljivi, ali vođa nije i samo je pitanje kada će On da strese sa sebe te parazite i preuzme apsolutnu vlast u svoje ruke jer vođa zna i saoseća se sa sudbinom svog naroda.

Pa pogledajte vi samo ove metode koje koristi vođa i njegovi puleni kako bi difamirali i izblamirali zaštitnika građana Jankovića. Znaju oni dobro da ovo “ceđenje suve drenovine” oko tzv. afere sa pištoljem kojeg poseduje Janković, a kojim se ubio njegov prijatelj 1993, i šta god da zaštitnik građana iznese u svoju odbranu, ma kakav dokaz – ostaće obeležen kao čovek nečasnih namera, sumnjive prošlosti i nečiste savesti, pa samim time i više ne može da obavlja dužnost koja mu je poverena, a koja opet podrazumeva jak moralni credo. Ispada da šta god Janković iznese u svoju odbranu kao dokaz da nije kriv, to se tumači kao opravdavanje ili izvrdavanje istine. Medijske mašine za pranje istine rade 24 sata dnevno i, ukoliko žele da nekog upropaste, neće mu pomoći ništa, pa i da je Isus iz Nazareta (mada i to ume biti “zanimljivo”: Veliki inkvizitor u delu Braća Karamazovi F.M. Dostojevskog ili može biti i interesantan Marko Kraljević po drugi put među Srbima Radoja Domanovića). No, iste te mašine za pranje istine, koje vade prljav veš iz nečije davne prošlosti, umeju opet da nečiju partijsku prošlost upodobe (operu) do neprepoznavanja ili pak “spontanog” zaborava tako da se prosto pitate: Pa gde je ovaj junak do sada bio i zašto nas nije pre spasavao od propasti? Znači, AV nije radio to što je radio u svojoj prijašnjoj političkoj karijeri već je hodao sam kroz pustinju, pričao sa bogom i borio se sa đavolom, da bi nam opet došao i preneo svoje otkrovenje – tako se može tumačiti prošlost velikog vođe i brata, jer za poduhvate koje je učinio i koji ga tek čekaju samo ovakva biografija (žitije) je moguća.

Naše društvo se ponovo uveliko fašizira autoritarnim metodama i ono što se malo postiglo i što stoji na krhkim demokratskim vrednostima pokušava se zaseniti likom i delom velikog vođe. Gledam sinoć RTS-ov Dnevnik, pa to je klasična patetično-junačka propaganda koja više i ne želi da se prikrije svoju golotinju već se smelo i drsko šepuri pred javnošću. A ako mislite da će to negde stati, onda se grdno varate jer već smo to iskusili, ovaj “pomahnitali voz” ići će sve većom brzinom i povući će u propast sve one koji su verovali da ih on vozi u bolju budućnost. No, neće samo zabludeli stradati već i svi mi koji nismo ništa uradili da zaustavimo ovo ludilo, a bili smo svesni šta se događa… Možda će nama ići još više “ na dušu” to što smo ćutali… Da, neće nas mimoići zla sudbina ako samo gurnemo glavu u pesak i čekamo da prođe, jer bilo kako bilo – ne možemo ostati neutralni. Ne voli vođa “mlake” i ispljunuće ih iz usta svojih kada dođe vreme za to, to jeste kada mu ponestane “pravih” neprijatelja. Živi bili pa videli…

Zato se probudite i počnite da detektujete fašizam oko sebe, a možda i u sebi jer nikada se ne zna… Učimo se da prepoznajemo zlo jer to od nas zahteva naša društveno-istorijska svest, a to nije fraza već zadatak koji nam predstoji u bliskoj budućnosti. Dosta je bilo brbljivaca, nadristoričara, lažnih analitičara koji rade za svaku vlast; dosta nam je kvazipatriota koji nas pokradu kada i gde god stignu; dosta je laži i zaluđivanja koja nas koštaju života ili pak izgubljenih godina. Kada počnete da ih prepoznajete, onda vas više neće moći lagati i tako ćete postati antifašista koji razaznaje prave zlikovce i ume da odvoji “žito od kukolja”. Jer, biti antifašista ne znači nešto što je davno prošlo (mada žele da nas ubede); antifašisti nisu samo starci sa ordenima koji slave dane kada su izvojevali pobedu nad fašizmom; antifašisti nisu samo one devojke i momci što sa svojim novim antifa simbolima demonstriraju svuda po svetu i bune se protiv neonacista; biti antifašista znači umeti prepoznati fašizam i boriti se sa njim ma u kakvom obliku se pojavio, a to zahteva svest koja je prevazišla malograđansko-palanačku fasciniranost vođom i kojoj je oslobođenje od autoritarne vlasti pravi cilj… A svaka vlast je nasilje nad ljudima.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!