ZLATKO JELISAVAC: Evropa

28 Jun 2013

Odnos prema Vojvodini je odnos prema EU

Posle mnogo godina lutanja, traženja, tranzicije i sl. Srbija konačno bira proevropski put, to jest jasno se opredeljuje za put članstva u EU. Kao da je tek sada svim „relavantnim političkim faktorima“, sem DSS, jasno da Srbija bez Evrope ne može, i da ona treba i mora da nađe svoje mesto u porodici evropskih država. No, ono što je još bitnije, u Srbiji raste svest o potrebi da sustignemo evropske standarde i postanemo država koja će poštovati njena pravila i zakone, i to ne samo zbog toga što EU to traži već iz prstog razloga što je to bolje za nas. Mi treba ovde da izgradimo društvo i sistem vrednosti koji će spontano postati deo EU, jer Srbija predstavlja njen „logičan“ deo, ali samo ukoliko se i ponašamo evropski, a ne da sebe vidimo kao bogomdane za Evropu zbog geografskog položaja i istorijskog nasleđa (borba sa turskom imperijom i sl).

Evropa je, u neku ruku, identitet Srbije koji ona tek treba da pronađe u punoj meri, to jest ona će postati deo EU onda kada razume svoje mesto unutar ove zajednice. Identitet se ne gradi na isticanju autentičnih i „samo-naših“ vrednosti – to je velika greška koju je Srbija nasledila još od nacional-romantičara – već u razumevanju i priznanju drugih i drugačijih vrednosti kao onih koje se ugrađuju i unapređuju sopstveni identitet. Zato ne stoje argumenti da će Srbija izgubiti svoje Ja kada stupi u EU – to naprosto nije istina jer Srbija tek treba da izgradi svoje Ja u Evropi i dokaže da ona može biti punopravni član, a ne neki „balkanski bolesnik“. Treba se okretati drugima, svetu koji nas čeka, a to ne znači samo da ćemo udovoljavati Nemcima, Francuzima i sl. već da ćemo izaći iz naše mitološko-nacionalne svesti i prihvatiti svet kao takav, kao određenje naše samosvesti. Naravno, ovo ne znači da treba da se bezuslovno bacimo u naručje EU, to niko i ne traži od nas, ali kada se svest jedanput otvori prema svetu, kada razumemo šta znači biti deo Evrope i njenog nasleđa, kao i budućnosti, onda više nema nazad, ali ne zato što nam je to sudbina već stoga što ćemo valjda i sami razumeti razloge i proces pridruživanja.

Nisam oduševljeni zagovornik EU-a, niti smatram da je tu sve idealno, daleko od toga… Vidite i sami kako se neke države ponašaju bahato i osiono prema „slabijim“ članicama, kako im propisuju mere štednje i ucenjuje njihove vlade tim istim merama. Ideja EU jeste da je to zajednica ravnopravnih država i da niko ne može imati prednost samo zato što je ekonomski jači i bogatiji, ali realnost je drugačija i ova ideja o ravnopravnosti nešto je što se tek treba ostvariti u punoj meri. Oni koji se smatraju osnivačima EU moraju shvatiti da to nije samo njihova zajednica i da oni nemaju nikakvu prednost nad drugim državama, ali nažalost ove zemlje se ponašaju upravo tako – mi smo lideri i nas morate slušati.

Ali EU nije završen proces sa „u kamen urezanim“ sistemom vrednosti i ona sama će sigurno pretrpeti mnoge promene ukoliko želi da opstane. Srbija će imati najveće šanse u EU ukoliko bude radila na tome da dokaže da smo i mi Evropa i da naš sistem vrednosti jeste i može biti evropski. Procesi pridruživanja i priznanja imaju smisla samo ako se obostrani i ukoliko sazrevaju u tom procesu, a to iskustvo na „pređenom putu“ može biti zalog Srbiji za daljni razvoj unutar EU. Ono što će biti autentično i što će činiti naš identitet jeste upravo to što će biti i proevropsko, to jest ono što će EU priznati i inkorporirati u svoje nasleđe i sistem vrednosti. Srbija mora svoj identitet potražiti u Evropi, kao što i Evropa u Srbiji treba da vidi sebe! Tada ćemo imati evropsku Srbiju i Evropu koja će Srbiju smatrati svojim sastavnim delom.

Model odnosa prema EU Srbija treba da potraži u načinu ophođenja prema svojim pokrajinama od kojih jedna (Kosovo) više i faktički nije deo „matice“. Nije slučajno što EU pritiska Srbiju preko razrešenja kosovskog problema i „ucenjuje“ nas što boljim i bliskijim odnosima sa državom Kosovo koju Srbija zvanično ne priznaje. Nije ni slučajno što Nemačka toliko insistira na primeni dogovorenog sporazuma jer je svesna da srpski zvaničnici i političari lakše potpisuju sporazume i dogovore nego što ih ostvaraju u praksi, a ni kosovski Albanci nisu baš oduševljeni da pregovaraju i sprovode sporazume oko teritorije za koju smatraju da im „po prirodi“ pripada. Genealogija pregovora sa EU je i diskurzivno vezana za Kosovo, jer će poboljšanje odnosa sa ex pokrajinom značiti da Srbija prihvata evropske tokove, a za očekivati je i da albanska strana pokaže dobru volju prema Srbiji i građanima srpske nacionalnosti koji živi na Kosovu i to će biti njihov zalog za pokretanje pristupnih pregovora.

Vojvodina i njen status u Srbiji, njena autonomija, odnos Srbije prema Vojvodini – sve su to faktori koji će uticati na pregovore sa EU. Srbija mora biti svesna, to jeste bahati i tvrdoglavi političari iz Beograda treba da znaju da će odnos prema Vojvodini u budućnosti određivati i odnos prema EU. Vojvodina je motor koji će pogurati Srbiju prema Evropi, samo što Srbija mora konačno da ukloni one koji uporno bacaju klipove u točkove i usporavaju njen put, a to su po pravilu isti oni koji u Vojvodini vide seme razdora i uništenja njihove „vizije“ Srbije.

Vojvodina je budućnost Srbije i ona, umesto da na to gleda kao na opasnost, treba da Vojvodinu postavi kao uzor, model koji će nas sve zajedno odvesti u Evropu. Razumeti, slušati, dogovarati se – to je put kojim želi ići Vojvodina i na koji uporno poziva i beogradsko rukovodstvo, ali nažalost to češće liči na igru „gluvih telefona“. Kada Srbija razume Vojvodinu i sasluša šta ona ima da kaže, kada je prihvati i njene zahteve shvati kao razumne, a ne separatisitičke, onda će i put za Evropu biti otvoren.

Slobodna, ekonomski jaka Vojvodina je šansa za celu Srbiju. I to je naša budućnost u Evropi.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!