ZLATKO JELISAVAC: Emotivna prisila i strah od vlasti

05 Jul 2016

Sigurni ste da vi odlučujete koji proizvod kupujete?

Ako neko želi da vas ubedi da treba da kupite neki proizvod, taj će pre svega uticati na vaše emocionalne reakcije i podsvesne procese, više nego što će pokušavati da vas motiviše racionalnim razlozima. Da li ste nekada uhvatili sebe kako u samoposluzi stavljate u korpu proizvod koji vam nije potreban i koji zapravo niste ni nameravali da kupite, ali baš u trenutku kada ste ga videli, pojavila se u vama neodoljiva želja baš za njim? Ako je tako, onda ste vi klasična žrtva emotivno-propagandnog programa, što bi i bilo pravo značenje čuvene skraćenice EPP.

Većina reklama sadrži u sebi podsvesnu poruku ili tzv. okidač koji se aktivira na posve iracionalnim nivoima i bez obzira koliko ste svesni toga, teško ćete se odupreti porivu kupovine. Poigravanje i manipulisanje vašim željama, emocijama i svime onime što spada u korpus podvesnih procesa (a oni su mnogo dublji ali i neistraženiji deo naše ličnosti od onih koji spadaju u tzv. racionalni segment ) osnova je ekonomsko-propagandnog sadržaja, a ono što se prodaje, u ovoj igri, postaje manje važno. Recimo, ako čujemo pesmu „Born to be wild“ rok benda Steppenwolf, prva asocijacija ne treba da nam bude tamo neki roker-bitnik koji se bori protiv establišmenta već „divlji“ model Forda, BMW-a ili nekog drugog proizvođača automobila. U prevodu, ja sam „divlji“ onda kada sednem u svoj moćni kabriolet ili zajašem neki dobar motocikl, a ne kada demonstriram na ulici i nerviram vlast i biznismene. Može vam neko danima pričati o performansama nekog automobila i hvaliti njegovu snagu i brzinu, ali to vam sigurno neće izazvati želju za kupovinom kao golo telo neke devojke ispruženo na haubi vašeg budućeg „ljubimca“. I sve ovo, dragi moji, nije nikakva teorija zavere ili pak trik da vas zainteresujem za ovo pisanije već je to naša svakodnevnica i način života. U pitanju je praktično nauka koja se razvila do neslućenih razmera. Mi se svakoga dana izlažemo ogromnoj količini emotivno-podsvesnih podsticaja preko kojih se mnogo lakše kontrolišu naše navike ili ponašanje nego što bi se to postiglo racionalnim ubeđivanjem.

Možda ovi emotivno-ekonomsko-propagandni stimulansi i ne bi bili baš tako strašni (mada je sama činjenica da smo nesvesno izmanipulisani već dovoljno frustrirajuća) da nisu iskorišćeni i u političko-propagandne svrhe, čemu smo takođe svakodnevni svedoci, osobito u vreme izbora. I političari nam „uvaljuju“ svoju (bofl) robu i za to koriste naše emotivne receptore. Važno je pronaći ono što će da izazove podsvesno-emotivni konsenzus kod građana, a potom forsirati tu stečenu matricu, sve dok se ne potroši i ne postane besmislena. E za to vam služe sve one silne marketinške agencije, savetnici, konsultanti – oni pronalaze municiju koja će da raspali naš emotivni naboj i što to bolje urade, utoliko će i neka politička opcija bolje da prođe na izborima. Kreiranje javnog mnjena se u dobrom delu, ako ne i presudnom, upravo i oslanja na stvaranje emocionalnog okruženja koje će pogodovati pojavljivanju ili pak dominaciji neke ideologije vlasti/moći.

Propagandna mašinerija nacističke Nemačke nam je ostavila mnoštvo vrlo inspirativnog materijala sa kojim se i danas služe političari kako bi nas emotivno izmanipulisali i istakli sebe kao zaštitnike i čuvare naših najdubljih osećanja. Zato nije slučajno, a ni čudno, kada na propagandnim filmovima koji su, na primer, veličali lik i delo velikog vođe, vidimo žene koje plaču ili padaju u nesvest, muškarce koji fanatičnu dižu ruku u pozdrav fašisitčkom idolu spremni da poginu za Treći rajh ili šta već… Spretno su to radili nacisti i za svoje potrebe angažovali psihologe, koji su stalno otkrivali nove segmente preko kojih se može uticati na ljudsku podsvest ili pak umetnike koji su izražavali emocije puka kroz vizije o moći, lepoti i savršenstvu nemačkog naroda.

Setite se kako su neke naše „vođe“ spretno manipulisali sa našime emocijama i kako to i danas čine… Uzmite za primer samo „kosovski ciklus“, koji u sebi sadrži ogroman rezervoar svakojakih emocija pomoću kojih političari manipuliše prema sopstvenim potrebama. To je još Nikola Pašić spretno koristio kada bi se našao u neprijatnoj situaciji, pa bi poručivao svojim protivnicima kako oni ne trebaju da se bave Pašićem ili tamo nekim trivijalnostima nego da misle kako će da brane i sačuvaju Kosovo ravno. Imajte to uvek na umu i ne dozvolite, koliko god možete, da sa vama manipulišu utičući na vaš podsvesni život i osećanja; analizirajte i tražite pravu osnovu poruke koju vam šalje, na primer, premijer AV kada se poziva na nacionalno jedinstvo ili priča o interesima srpskog naroda. Ne dozvolite da vas emocije ponesu, već kontrolišite tok i intenzitet svojih osećanja upravo kroz analizu njihovog političko-propagandnog sadržaja, na primer. To je od ključnog značaja za razumevanje svake vlasti.

Naravno da su mediji najzastupljeniji reprezenti emotivnog života svakog društva, ali su ujedno i strašno oružje vlasti koja uz njihovu pomoć kreira osećanja javnosti. Mogućnosti manipulacije putem medija su ogromne i još uvek neistražene što otvara neslućene mogućnosti svakojakim populistima i demagozima. Uzmimo za primer samo ovaj tragičan događaj u selu Žitište pored Zrenjanina gde je ubijeno petoro ljudi, a povređeno njih dvadesetak… Svi ste to, hteli-ne hteli, videli i čuli na raznim medijima, tako da neću da pišem o detaljima. No, ono što su neki mediji, naročito tzv. tabloidi, prikazali i napisali predstavlja više domen emocionalnog napastvovanja i mučenja nego što spada u „objektivno“ izveštavanje. Ovo medijsko iživljavanje nad žrtvama je u najmanju ruku odvratno kao i manipulacija sa događajima i jeftino afektiranje nad sudbinama svedoka, prijatelja, roditelja, itd. Namerno neću da iznesem konkretan primer, kako ne bih i sam bio instrument ove tabloidne manipulacije. No, upravo su ovako jake emocije i gomila informacija koje vam emitiraju mediji pravi test za sopstvenu emocionalnu higijenu. Ne prepustite se već razmislite malo o tome kako vam se predstavljaju razni događaji i kakav efetkat se tako želi postići. Možda bi najbolje bilo, upravo zbog mentalnog zdravlja i higijene, da uopšte i ne uzimate u ruke tabloide, mada je teško izbeći njihovu dreku i šaradu. Ako dospete do pravih motiva i razloga tabloidnih dezinformcija, onda vam oni ne mogu ništa, onda ste (medijski) pismen čovek. A medijska pismenost je put oslobađanja od emotivne prisile i straha od vlasti.

Uvek se preispitajte da li ste sigurni da ste baš vi odlučili da kupite neki proizvod, da li ćete izaći na izbore i za koga ćete glasati!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!