ZLATKO JELISAVAC: Emotivna prisila i strah od vlasti

05 Jul 2016

Sigurni ste da vi odlučujete koji proizvod kupujete?

Ako neko želi da vas ubedi da treba da kupite neki proizvod, taj ?e pre svega uticati na vaše emocionalne reakcije i podsvesne procese, više nego što ?e pokušavati da vas motiviše racionalnim razlozima. Da li ste nekada uhvatili sebe kako u samoposluzi stavljate u korpu proizvod koji vam nije potreban i koji zapravo niste ni nameravali da kupite, ali baš u trenutku kada ste ga videli, pojavila se u vama neodoljiva želja baš za njim? Ako je tako, onda ste vi klasi?na žrtva emotivno-propagandnog programa, što bi i bilo pravo zna?enje ?uvene skra?enice EPP.

Ve?ina reklama sadrži u sebi podsvesnu poruku ili tzv. okida? koji se aktivira na posve iracionalnim nivoima i bez obzira koliko ste svesni toga, teško ?ete se odupreti porivu kupovine. Poigravanje i manipulisanje vašim željama, emocijama i svime onime što spada u korpus podvesnih procesa (a oni su mnogo dublji ali i neistraženiji deo naše li?nosti od onih koji spadaju u tzv. racionalni segment ) osnova je ekonomsko-propagandnog sadržaja, a ono što se prodaje, u ovoj igri, postaje manje važno. Recimo, ako ?ujemo pesmu „Born to be wild“ rok benda Steppenwolf, prva asocijacija ne treba da nam bude tamo neki roker-bitnik koji se bori protiv establišmenta ve? „divlji“ model Forda, BMW-a ili nekog drugog proizvo?a?a automobila. U prevodu, ja sam „divlji“ onda kada sednem u svoj mo?ni kabriolet ili zajašem neki dobar motocikl, a ne kada demonstriram na ulici i nerviram vlast i biznismene. Može vam neko danima pri?ati o performansama nekog automobila i hvaliti njegovu snagu i brzinu, ali to vam sigurno ne?e izazvati želju za kupovinom kao golo telo neke devojke ispruženo na haubi vašeg budu?eg „ljubimca“. I sve ovo, dragi moji, nije nikakva teorija zavere ili pak trik da vas zainteresujem za ovo pisanije ve? je to naša svakodnevnica i na?in života. U pitanju je prakti?no nauka koja se razvila do neslu?enih razmera. Mi se svakoga dana izlažemo ogromnoj koli?ini emotivno-podsvesnih podsticaja preko kojih se mnogo lakše kontrolišu naše navike ili ponašanje nego što bi se to postiglo racionalnim ube?ivanjem.

Možda ovi emotivno-ekonomsko-propagandni stimulansi i ne bi bili baš tako strašni (mada je sama ?injenica da smo nesvesno izmanipulisani ve? dovoljno frustriraju?a) da nisu iskoriš?eni i u politi?ko-propagandne svrhe, ?emu smo tako?e svakodnevni svedoci, osobito u vreme izbora. I politi?ari nam „uvaljuju“ svoju (bofl) robu i za to koriste naše emotivne receptore. Važno je prona?i ono što ?e da izazove podsvesno-emotivni konsenzus kod gra?ana, a potom forsirati tu ste?enu matricu, sve dok se ne potroši i ne postane besmislena. E za to vam služe sve one silne marketinške agencije, savetnici, konsultanti – oni pronalaze municiju koja ?e da raspali naš emotivni naboj i što to bolje urade, utoliko ?e i neka politi?ka opcija bolje da pro?e na izborima. Kreiranje javnog mnjena se u dobrom delu, ako ne i presudnom, upravo i oslanja na stvaranje emocionalnog okruženja koje ?e pogodovati pojavljivanju ili pak dominaciji neke ideologije vlasti/mo?i.

Propagandna mašinerija nacisti?ke Nema?ke nam je ostavila mnoštvo vrlo inspirativnog materijala sa kojim se i danas služe politi?ari kako bi nas emotivno izmanipulisali i istakli sebe kao zaštitnike i ?uvare naših najdubljih ose?anja. Zato nije slu?ajno, a ni ?udno, kada na propagandnim filmovima koji su, na primer, veli?ali lik i delo velikog vo?e, vidimo žene koje pla?u ili padaju u nesvest, muškarce koji fanati?nu dižu ruku u pozdrav fašisit?kom idolu spremni da poginu za Tre?i rajh ili šta ve?… Spretno su to radili nacisti i za svoje potrebe angažovali psihologe, koji su stalno otkrivali nove segmente preko kojih se može uticati na ljudsku podsvest ili pak umetnike koji su izražavali emocije puka kroz vizije o mo?i, lepoti i savršenstvu nema?kog naroda.

Setite se kako su neke naše „vo?e“ spretno manipulisali sa našime emocijama i kako to i danas ?ine… Uzmite za primer samo „kosovski ciklus“, koji u sebi sadrži ogroman rezervoar svakojakih emocija pomo?u kojih politi?ari manipuliše prema sopstvenim potrebama. To je još Nikola Paši? spretno koristio kada bi se našao u neprijatnoj situaciji, pa bi poru?ivao svojim protivnicima kako oni ne trebaju da se bave Paši?em ili tamo nekim trivijalnostima nego da misle kako ?e da brane i sa?uvaju Kosovo ravno. Imajte to uvek na umu i ne dozvolite, koliko god možete, da sa vama manipulišu uti?u?i na vaš podsvesni život i ose?anja; analizirajte i tražite pravu osnovu poruke koju vam šalje, na primer, premijer AV kada se poziva na nacionalno jedinstvo ili pri?a o interesima srpskog naroda. Ne dozvolite da vas emocije ponesu, ve? kontrolišite tok i intenzitet svojih ose?anja upravo kroz analizu njihovog politi?ko-propagandnog sadržaja, na primer. To je od klju?nog zna?aja za razumevanje svake vlasti.

Naravno da su mediji najzastupljeniji reprezenti emotivnog života svakog društva, ali su ujedno i strašno oružje vlasti koja uz njihovu pomo? kreira ose?anja javnosti. Mogu?nosti manipulacije putem medija su ogromne i još uvek neistražene što otvara neslu?ene mogu?nosti svakojakim populistima i demagozima. Uzmimo za primer samo ovaj tragi?an doga?aj u selu Žitište pored Zrenjanina gde je ubijeno petoro ljudi, a povre?eno njih dvadesetak… Svi ste to, hteli-ne hteli, videli i ?uli na raznim medijima, tako da ne?u da pišem o detaljima. No, ono što su neki mediji, naro?ito tzv. tabloidi, prikazali i napisali predstavlja više domen emocionalnog napastvovanja i mu?enja nego što spada u „objektivno“ izveštavanje. Ovo medijsko iživljavanje nad žrtvama je u najmanju ruku odvratno kao i manipulacija sa doga?ajima i jeftino afektiranje nad sudbinama svedoka, prijatelja, roditelja, itd. Namerno ne?u da iznesem konkretan primer, kako ne bih i sam bio instrument ove tabloidne manipulacije. No, upravo su ovako jake emocije i gomila informacija koje vam emitiraju mediji pravi test za sopstvenu emocionalnu higijenu. Ne prepustite se ve? razmislite malo o tome kako vam se predstavljaju razni doga?aji i kakav efetkat se tako želi posti?i. Možda bi najbolje bilo, upravo zbog mentalnog zdravlja i higijene, da uopšte i ne uzimate u ruke tabloide, mada je teško izbe?i njihovu dreku i šaradu. Ako dospete do pravih motiva i razloga tabloidnih dezinformcija, onda vam oni ne mogu ništa, onda ste (medijski) pismen ?ovek. A medijska pismenost je put osloba?anja od emotivne prisile i straha od vlasti.

Uvek se preispitajte da li ste sigurni da ste baš vi odlu?ili da kupite neki proizvod, da li ?ete iza?i na izbore i za koga ?ete glasati!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!