ZLATKO JELISAVAC: Dvanaesti igrač

18 Nov 2014

Srbija i... život bez smisla

BEOGRAD, 14. novembar 2014, (Njuz) – Srpski fudbalski reprezentativci složni su u oceni da je najve?i njihov adut pred ve?erašnji duel sa Danskom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo ?injenica da igraju pred praznim stadionom. Prema njihovim re?ima, prazne tribine mogle bi slobodno da se nazovu njihovim dvanaestim igra?em.

Eto, ni pored iznesenog „entuzijazma“ ekipe iz Njuza, prazne tribine nisu pomogle srpskim fudbalerima i oni su neslavno izgubili od reprezentacije Danske, a holandski trener Advokat je podneo ostavku… Sjajna ironija i zdravi cinizam Njuz.neta ?esto se gorko preklapaju sa našom stvarnoš?u i zato mi je ovo njihovo pozivanje na prazne tribine koliko je smešno, toliko i surovo-stvarno. Ono što se doga?a sa fudbalom u Srbiji dugo je ve? slika i prilika stanja u državi, a to dosta govori kako o vlasti i njenim „prate?im pojavama“ tako i o onome što se naziva glas javnosti, koji bi se još mogao nazvati glas „gluvih telefona“ (popularna de?ija igra – barem nekada bila) ili pak „huk praznih tribina“…

Ne može nama sa ovakvom politi?kom elitom da se desi ništa dobro, a i ako bi se nekim ?udom desilo, sigurno bi se našao neko od vi?enijih somova iz ovdašnje politikantske bare da to odmah zaustavi ili pokvari po kratkom postupku. Tako je i u fudbalu… Uvek isto: nerealna i na ni?emu zasnovana o?ekivanja srpske sportske javnosti od „naših“ fudbalera koji se u reprezantaciji ponašaju kao da su došli na robiju, a pre toga su bili na „pripremama“ na Golom otoku; blamaža na utakmicama: što rezultatska, a što ona (?eš?a) navija?ka; ako i pro?emo kvlaifikacije za evropsko ili svetsko prvenstvo redovno ne napravimo apsolutno ništa itd. itsl, svi to dobro znamo. Mada, kao i sa politi?arima, uvek kada pomislite da smo dotakli dno i da dalje ne može, desi se još lu?i ili nemiliji incident koji iskreiraju naši maštoviti navija?i ili pak igra?i ili treneri ili svi zajedno. Mislim stvarno… Dokle ljudi? ?emu više toliko blamiranje?

Hajmo lepo da proglasimo fudbalsko-reprezentativni moratorijum i da se isklju?imo iz svih „redovnih aktivnosti“ dok malo ne popravimo situaciju u FSS za po?etak; dok se malo ne profiltrira kasta ve?itih vladara i njihovih naslednika; dok ne do?u neke nove i mla?e generacije koje ?e možda pokrenu stvar sa mrtve ta?ke (mada me strah kada vidim te „mla?e“). Hajde malo da se pro?iste kadrovi kako me?u fudbalskim „stru?njacima“ i igra?ima, tako i me?u navija?ima i njihovim vo?ama, jer oni su razlog što se fudbal igra pred praznim tribinama, bilo iz razloga što više normalan svet ne?e da ide na utakmice ili pak što je i bolje da su i prazne nego da na njima divljaju razni delikventni elementi. Hajde neka budu stvarno tribine prazne neko vreme dok se kona?no nešto ne promeni – možda je to na?in da prazne tribine doista postanu dvanesti igra? i svojim mukom dozovu pameti one kojima je stalo do fudbala, sporta i zdravog razuma uopšte. Trenutno stanje podse?a na onu anegdotu sa našim bokserom koji je nakon me?a, onako „grogi“ od silnih udaraca, izjavio da je publika bila njegov dvanaesti igra?…

Ne verujem ljudima koji kažu da ih politika ne zanima ve? samo sport… Pa to ne ide jedno bez drugoga, osobito u Srbiji. Ako samo obratite pažnju na ?injenicu da su najve?i fudbalski (i ne samo fudbalski) klubovi u vlasništu politi?kih stranaka i njihovih sponzora-tajkuna i da oni svi zajedno brinu samo kako ?e da uzmu neku kintu ili pak ubace nekog „svog“ u upravu tima, onda vam je ve? na prvi pogled jasno da su politika i fudbal, na primer, u bliskim odnosima. Zato mi se doma?i klupsko-ligaški fudbal smu?io još pre dvadesetak godina kada je imao pretenziju da bude jugoslavenski, i od tada još samo ponekad pogledam poneku utakmicu reprezentacije i to zato kako bih se uverio koliko je to apsurdno.

Nemojte da mislite da sam protivnik sporta ili pak fudbala… Ne, naprotiv, volim fudbal, osobito cenim englesku Premijer ligu, a moj omiljeni tim je Liverpul. Nisam neki zagriženi navija?, ali se iskreno radujem ili tugujem kada moj tim izgubi. Volim kada navija?i pevaju himnu Liverpula You Never Walk Alone i svaki put se naježim od milja i ponosa. Pri?ao mi prijatelj, tako?e navija? Liverpula, da je letos gledao prijateljski me? izme?u Seltika i Liverpula i da mu je srce bilo puno kada je celi stadion zapevao You Never Walk Alone jer im je to zajedni?ka himna. ?esto zamišljam kako bi bilo lepo da živim u Liverpulu i da vikendom odem na me?, da sa drugarima popijem koje pivo i da zajedno navijamo za svoj tim, bez nasilja, mržnje i loših vibracija. Verujem da ?u bar jednom u životu oti?i do Engleske i pogledati Liverpul na Enfildu, pa nek bude što biti mora. A dotle Srbija i „…život bez smisla“. Voleo bih da je druga?ije, ali nije; voleo bih da sam „dvanaesti igra?“, ali nisam.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!