ZLATKO JELISAVAC: Država u vakuumu

27 Feb 2017

Konstantno vanredno stanje pogoduje diktatorskim režimima

Više javno tužilaštvo u Beogradu odbija, po cenu novčane kazne, da dostavi informacije u vezi sa slučajem Hercegovačka. Poverenik za informacije od javnog značaja izrekao je danas tri novčane kazne ovom tužilaštvu zbog odbijanja da dostavi biografiju postupajućeg tužioca i informacije o tome da li su pokrenuti krivični ili disciplinski postupci protiv onih koji nisu postupali po zahtevima tužioca u okviru istrage.

Kada pročitate ovakvu vest kakvu još nadu u postojanje pravne države ili barem u njeno nastajanje u bliskoj perspektivi – možete očekivati? Pa odmah da vam kažem: nema nade, sa ovom vlašću nema nade! Sa beskrupuloznom vlašću, koju oličava Aleksandar Vučić, nepoštovanje zakona i procedura se podrazumeva, jer On je iznad zakona i zato se njegovi podređeni stalno pozivaju (kriju) iza njegovih premijerskih leđa.

Nekada su za Šešelja govorili ili barem ispisavali po zidovima u vidu grafita: Prkosni sr(b)pski junak – aludirajući na njegove retoričko-erističke “bravura “ koje je izvodio pred Haškim tribunalom, a danas više nema potrebe da se šaraju zidovi, jer njegov đak “prkosni junak” Vučić tera inat sa svih svojih medija. Pitanje je samo kome on to tera inat kada je premijer države? Sopstvenom narodu? Ma ne, prema rečima samog premijera, a povodom neispunjenih obećanja isplate ličnih dohodaka radnicima niških društvenih preduzeća, on se obraća “lopovima iz bivše vlasti” i svima onima koji su upropastili Srbiju u prošlosti i sada bi opet oni da uništavaju, ali im premijer to neće dozvoliti jer on ne nikada ne laže i bla-bla-bla…

I tako ispada da se Vučić još uvek bori za vlast sa mrskim “dosmanlijama” i ostalim izdajnicima, tako da je neprijatelj, iako je sa one strane reke, još uvek jak i samo smišlja kako da napakosti srpskom narodu ili Aleksandru Vučiću – što po tumačenje SNS-ovskih patriota i polit-analitičara znači isto jer – Vučić jeste narod.

I sad kakve šanse, protiv ovako autoritarne psihologije vlasti, ima poverenik za informacije od javnog značaja kada traži informacije od tužilaštva? Pa kakve veze ima Vučić sa tužilaštvom? Ako me ovo pitate ili ste bot vlasti ili ste pak mnogo naivni… Vučić je očigledno i neprikriveno – svuda. On je glavni tužilac i sudija, i istražni organ i policija, i glavna faca u tajnim službama bezbednosti i sve što pomislite. I dok on lično ne dopusti da se sazna ime postupajućeg tužioca (ako uopšte postoji) u slučaju Hercegovačka, može Šabić da novčano kažnjava koliko hoće, od toga nema vajde.

Setimo se, premijer je lično izjavio, neposredno posle nemilog događaja, da su u Savamali rušili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, tako da se u neku ruku i stavio u ulogu tužioca, mada je kasnije govorio da treba sačekati šta će reći istražni i sudski organi jer se ne sme narušavati prezumpcija nevinosti – što će reći da je Vučić preuzeo i ulogu javnog branioca, ali što da ne kada mu se može.

Vanredno stanje je omiljeno u društvima u kojima vladaju autoritarni režimi, jer se na taj način suspenduje ustav, zakoni, kao i svi mehanizmi koji služe da ograniče apetite izvršne vlasti. Srbija je samo na korak od totalnog uvođenja vanrednog stanja i proglašenja neposredne opasnosti po vlast i državu. Samo što to neće biti skoro nikakav šok za građane, jer su već navikli da žive u vanrednim okolnostima ili barem za sada u pravnom vakuumu u kome je sve moguće.

U Srbiji je politička volja iznad pravog sistema i, ukoliko između ova dva domena dođe do kolizije, pravo je uvek na gubitku… Prosto rečeno, mi-građani zavisimo od dobre ili loše volje političara na vlasti, a u Srbiji se pozivati na pravo ili pak, ne daj bože, na pravdu, pa to ima smisla koliko i tražiti povoljan smeštaj u Beogradu na vodi – ako se to čudo ikada i u bilo kom obliku – izgradi. Nije poverenik za informacije od javnog značaja, na primer, u slučaju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tražio ‘leba preko pogače već prostu informaciju: ko je zadužen za Hercegovačku ili ko je taj tužilac? I ništa… Ta informacija predstavlja naše građansko pravo da znamo, pravo javnosti da zna, što je u praksi Evropskog suda za ljudska prava čije presude bi trebalo da budu deo našeg pravnog sistema – iznad mnogih drugih prava, a pogotovo prava političara da rade u tajnosti i krše zakone.

Još se u doba francuskog prosvetiteljstva govorilo da su građani dužni da se bore protiv vlasti koja ne poštuje njenu (građansku) volju. Ako mislite da je ova vlast protiv naše volje, onda, molim lepo, kaznite je na sledećim izborima i ne dozvolite da nam oni kroje sudbinu. Imaćemo priliku na predsedničkim izborima, ako ne bude i novih republičkih, da pokažemo šta mislimo o sadašnjoj vlasti i da joj, ako ništa drugo, preko predsednika izabranog voljom građana iznosimo naše neslaganje ili pak revolt ili barem da budemo tu u svojstvu zvocala koje im ne da mira. Moramo se boriti za naš građanski prostor kako bi umanjili, a na kraju i ukinuli taj pravni vakum koji nas guši.

Ako budemo ćutali, poješće nas ovaj vakum žive, a kada nas sistem svari postaćemo finalni proizvod izveden iz njegovog digestivnog trakta – Vučićevi botovi ili pak narod po njegovoj volji.

(Autonomija, foto: Beta)