ZLATKO JELISAVAC: Dok gledamo ispod zavesa kako nam odvode komšije

02 Oct 2017

Malograđanska lojalnost i banalnost zla

Bez kulture se?anja osu?eni smo na banalno zlo ?ije je postojanje prva detektovala/dijagnostikovala Hana Arent, a potom ga i nau?no obradila u svom filozofskom opusu. Ovo banalno zlo Arent nije obra?ivala samo u svom delu Ajhman – zbog kojeg su je, by the way, napadali i cionisti, ve? je ono klju?no pitanje njenog bavljenja filozofijom. Banalizacija se dešava u procesu normalizacije zla, kada ono postaje prose?nost življenja, to jeste kada postane sastavni deo života ljudi. U situaciji prihvatanja zla kao svakodnevnice, mogu?e je sprovoditi holokauste i genocide bez otpora stanovništva – bilo da deo istog tog stanovništva interniraju u logore ili pak da onaj lojalni deo gleda ispod zavesa kako odvode njihove komšije.

Zlo je u toj pomirenosti sa sudbinom, u malogra?anskoj lojalnosti i nedostatku želje za pobunom ili pak strahu da se ne zameri vlastima. Arent je, prou?avaju?i tematiku samog zla – kojeg je kasnije je nazvala banalnim, došla do vrlo zanimljivih rezultata koji su, kao i prou?avanja predstavnika tzv. Frankfurtske škole, ukazivali na mnogo šire/dublje izvore ra?anja modernog zla od onih vezanih striktno za fašizam i nacizam. Holokaust, na primer, ima svoju daleku predistoriju u vidu kolonijalnog rasizma koji se sprovodio širom sveta nad domicilnim stanovništvom kako bi se opravdalo ropstvo i plja?kanje materijalnih bogatstava Afrike, Azije, Južne Amerike.

Rasizam se pravdao „prirodnim“ razlozima i razlikama koje su ukazivale na to da je beli ?ovek u mnogo ?emu superiorniji od crnog, belog ili crvenog ?oveka; pokušavao se rasizam dokazati sa nau?ne, ideološke, pa i religijske strane (Buri ili Holan?ani koji su živeli na jugu Afrike i bili vatreni zagovornici rasizma, maltene su stvorili svoju Bibliju kako bi dokazali da je ropstvo prirodno; polazili su od neke ranije idiotske verzije pri?e o biblijskoj sva?i Noje i jednog njegovog neposlušnog sina kojeg otac proklinje i kaže mu da ?e njegovi potomci biti sluge – od ovog Noinog sina nastali su afri?ki narodi koje evropski beli ?ovek sa punim pravom može da iskoriš?ava kao roblje).

Genealogija rasizma je viševekovni proces koji je postao sastavni deo mišljenja i kulture onih evropskih zemalja koje su vršile kolonijalnu ekspanziju i na taj na?in i otvorio vrata ili ostvario mogu?nost pojave totalitaristi?kih ideologija koje su se zasnivale na supremaciji i premo?i bele rase ili kasnije Arijevaca kod nacisti?ki raspoloženih Nemaca i njihovih podržavalaca. Nacisti su bili, u neku ruku, samo izvo?a?i radova u istorijskom razvitku zla koje se doga?alo u Evropi sa njenim kolonijalnim projektom. I te posledice ose?amo itekako i danas…

Hana Arent je pokazala izvorno mesto ra?anja totalitarizma koji je kao ideologija vladao dvadesetim vekom i pritom je jednako kritikovala i nacisti?ki, ali i staljinisti?ki oblik toralitarizma. No, kako to obi?no biva, njena filozofija i duboka analiza toralitarizma nije baš naišla na oduševljene reakcije, naro?ito ne u posleratno doba iz kojeg se izrodio hladni rat izme?u tadašnjeg SSSR-a sa svojim satelitima i razvijenim zemljama tzv. Zapada.

Zato je neophodna razvijena kulura se?anja kako bismo mogli da ispratimo genealogiju zla i kako bismo spre?ili njegovo ponovno javljanje na istorijskoj sceni. Kultura se?anja ne treba samo da opominje i podse?a na pojedine tragi?ne momente u istoriji, kao što su holokaust nad Jevrejima na primer, ve? mora da izna?e na?ina da ove doga?aje stalno i iznova tematizuje, kako bi one ostale autenti?ni doga?aji za sve budu?e generacije koje žele da nau?e šta je zlo i kako se ono ra?a. A kultura se?anja ne može biti i nije samo neka nau?na disciplina u istoriji, sociologiji ili filozofiji koja se bavi bitnim/prelomnim istorijskim doga?ajima; ona mora biti multi i interdisciplinarna, povezana sa svim relavantnim faktorima i ?iniocima kako bi se ostvarila što objektivnija slika o odre?enim dešavanjima, ali i kako bi se ta dešavanja osavremenila i predstavila novim generacijama. Potrebno je razviti intelektualnu, ali i emotivnu sinergiju sa istorijskim doga?ajima kako se oni ne bi pretvorili u fikcije koje odgovaraju aktuelnim potrebama politi?ara, što je prava receptura za razvijanje iskrivljenih i cini?nih interpretacija koje onda razvijaju banalno zlo i prave generacijski problem.

Srbija je jedna od zemalja u kojoj je celokupna istorija, pa ?ak i ona bliska, pretvorena u fikciju u mitove koji razorno deluje na generacije. Onaj Rambov predlog da malo odmorimo od istorije i uvedemo predmet „budu?nost“ u škole – u potpunosti je razumljiv ako znamo da je istorija u školama ne samo fikcionalna nego i funkcionalna, u smislu nacionalisti?ke mobilizacije. Od kosovskog ciklusa, preko Drugog svetskog rata, pa do poslednjih balkanskih ratova devedesetih godina prošlog veka, ispredaju su mitovi sa kojima se, veoma planski, iskrivljuje istorijska svest i optere?uje se isfabrikovanim interpretacijama doga?aja koje služe za opravdanje svekolikih brljotina aktuelne politi?ke „elite“.

Razlozi politi?ara i njihovih pseudonau?nih interpretatora istorije – a u stvari cini?nih falsifikatora istorijskih doga?aja, banalni su kao i zlo koje produkuju, a striktno i blisko su vezani za njihove li?ne interese ili pak interese elite koju predstavljaju. Zadatak kulture se?anja je da ovo banalno zlo prepozna i bori se sa njim. Društvo u kojem vlada kultura se?anja proizvodi slobodne, empati?ne i razumne ljude, a ne robove kojima je lako vladati.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!