ZLATKO JELISAVAC: Čemu još filozofiranje

12 Aug 2018

Zašto vlast mrzi filozofiju i šta je to “korisno znanje”

Znate onu čuvenu frazu sa kojom počinje maltene svaka iole ozbiljna nauka: Još je Aristotel govorio… Svako voli da istoriju nekog znanja/nauke utemelji na starogrčkim osnovama, a tu je Aristotel neprevaziđen uzor, jer ga je njegova filozofska radoznalost i čuđenje (skandalon) vodila da se oproba u različitim i do tada nepoznatim znanjima. Zbog ove i ovakve prakse znanja, njegovi kasniji učenici su osnivali različite škole koje su se vezale za neke specifične modele saznavanja i tako su udareni temelji prvim naukama.

Ali kome još treba Aristotel, sem da se spomene kao utemeljivač svekolikih nauka? Čemu još uopšte filozofsko znanje i tzv. prazno teoretisanje kada danas imamo nauke koje su svojom primenjivošću odavno prevazišle filozofiju i svele je na meru deplasiranog i nepotrebnog znanja? Da li je filozofija korisna ili štetna za život – o tome vredi raspravljati, ali da je nepotrebna jer se ne može „primeniti“ ili svesti na nešto neophodno i konkretno – ovo je jedna od većih gluposti koje se često mogu čuti od strane onih koji kritikuju filozofiju kao znanje.

Pa ljudi moji, koliko mi stvari u životu radimo, a da one nisu vezane ni za šta „korisno“ i konkretno… Kada malo sagledate svoj život i sve ono čime se bavite, sem pukog bavljenja preživljavanjem (plata, krediti, posao i sl.) da li biste stvarno svoje postojanje sveli samo na delatnosti od kojih imate konkretne rezultate i neposrednu korist? Pa naravno da ne biste… Kada bi bio samo biće koje živi od koristi i dobiti, čovek bi postao robot ili pak rob sopstvene preokupacije da što više zaradi ili pak obezbedi tzv. sredstva za život – vidite samo sve te silne menadžere, bankare, brokere i tome sl. Na kraju života se čovek pita: Šta sam ja uradio sa sobom? Da li sam bio srećan? Da li sam druge činio srećnim? Teško da će odgovor dotični naći u novcu i stečenim dobrima.

Rimski filozof Seneka je imao običaj da se svake večeri preslišava o stvarima koje je činio ili doživeo taj dan, što mu je pomagalo da poboljša sebe i stekne iskustva preko kojih će svoj život učiniti podnošljivijim i smislenijim. A sve je to radio kako bi se spremio za „konačan“ dan ili pak onaj trenutak kada će preslišavati sopstveni život pred smrt. Da li je taj život imao smisla i šta sam učinio da unapredim samog sebe? U takvim trenucima čovek sigurno ne razmišlja o zimnici ili pak o stanju na svom bankovnom računu, zar ne?

Ekscentrični i često cinični Diogen je izluđivao svoje sugrađane ponašanjem i kritikom njihovog malograđanksog načina života, ali i on je klasičan primer, kao i Sokrat, koliko je filozofija važna za odrastanje i obrazovanje

Treba malo razmišljati i o stvarima koje život znače, a nisu određene neposrednom koristi ili interesom, a opet bez njih naš život je besmislen i prazan. Svi to radimo, na različite načine, a filozofija je upravo tu da postavlja pitanja i bavi se onim što prevazilazi naše banalno i puko bivanje u svetu. Tako nešto kažem đacima kada me pitaju zašto oni moraju da uče filozofiju kada od toga nemaju nikakve koristi… Život nije samo interes i sticanje, već je prepun svekolikih iznenađenja i „krivina“, gde nam novac i prethodno životno iskustvo ne mogu pomoći, a tu filozofija ima da kaže štošta, samo je treba malo poslušati.

Prema najnovijim uredbama Ministarstva za prosvetu, filozofija se izbacuje iz obaveznog školskog programa stručnih i tehničkih škola, nema je čak ni kao izbornog predmeta, sem nečeg što se zove etika sa logikom ili obrnuto, što je neviđeni oksimoron. Biće to veliki hendikep za đake, jer na taj način gube mogućnost da saznaju da postoje i drugačiji načini promišljanja sem „suvog“ naučnog, kao i da mišljenje traži i kritički osvrt na stvarnost oko sebe ,inače je samo poslušno ponavljanje ižvakanog i ustanovljenog znanja.

Filozofija, ako je prava filozofija, predstavlja stalnu borbu sa establišmentom, jer ona, još tamo od Sokrata i Diogena, uporno nervira one koji bi da propišu šta ljudi treba i smeju da misle. Sokratovo legendarno „kvarenje omladine“ je više značilo za obrazovanje mnogih generacija od pukog bubanja činjenica i „pravog“ znanja. Sokratova ironija i „đavolska“ dijalektika su okretale stvari naopako upravo da bi pokazale koliko su često tzv. nepromenjive istine i tradicionalno-ukorenjene predrasude, u stvari, samo iluzija ili pak način da vlast kontroliše građane. Ekscentrični i često cinični Diogen je izluđivao svoje sugrađane ponašanjem i kritikom njihovog malograđanksog načina života, ali i on je klasičan primer, kao i Sokrat, koliko je filozofija važna za odrastanje i obrazovanje. Zašto? Jer nas uči da kritički promišljamo i ne prihvatamo stvarnost zdravo za gotovo već da pokušavamo da je razumemo, a naposletku i menjamo, ako nam ne odgovara. To je filozofsko nasledstvo koje su nam ostavili mislioci kao što su bili Sokrat, Diogen, Platon, Aristotel i mnogi drugi… Filozofija nas uči da je sve moguće ako dovoljno verujemo, želimo i mislimo da je to moguće… Filozofija nas uči da nema granica i da je čovek pre svega biće slobode koje samo bira šta i kako želi da radi (a ne da bude osuđeno na motanje kablova jer su ga ubedili da bolje ne može)… Filozofija je kraljica znanja! A znate zašto? Vodi nas tome da razumemo i prihvatimo da je vlast – nasilje nad ljudima i da naša sloboda i nezavisnost ne može da se plati ili kupi.. Malo li je? Nekorisno za život? Prosudite sami…

Autor je profesor filozofije u Tehničkoj školi u Zrenjaninu

(Fotografije: pixabay)

Podelite ovu stranicu!