ZLATKO JELISAVAC: Buđenje

BRISEL, 15. jun 2012, (Njuz) – Visoka predstavnica Evropske unije rekla je danas da se predsednik Srbije Boris Tadić mnogo promenio od poslednjeg puta kada su se videli pre nekoliko meseci, prvenstveno fizički ali i u pogledu političkih stavova i nastupa.
Eštonova je, posle jučerašnjeg sastanka sa predsednikom Srbije, navela da je najpre bila iznenađena promenom njegovih stavova u vezi sa Srebrenicom, kao i činjenicom da su odjednom počeli da ga ignorišu gotovo svi regionalni političari jer nisu želeli da dođu na njegov prijem.
- Boris se čak i fizički promenio. Sada je potpuno sed, nema više onog ostrvceta tamne kose na desnoj strani njegove glave, dobio je zaliske i nekako mi se čini da se sve vreme smejao usiljeno. Ni odelo mu nisu baš najbolje odabrali, nekako mi je delovao šljampavo u njemu. Imao je čudno držanje kakvo ranije nisam viđala, a i engleski mu je znatno slabiji – rekla je Eštonova.
Ona je ukazala da je pomalo zabrinuta zbog očiglednih promena zbog kojih prolazi srpski predsednik i da se nada da će on vrlo brzo proći kroz probleme i nesigurnosti koje su dovele do njegovog trenutnog stanja.
Sa Ketrin Ešton slaže se i Robert Kuper, evropski posrednik u pregovorima Beograd-Priština, koji kaže da predsednika Tadića u prvom trenutku čak nije ni prepoznao.
-Iskreno, mislio sam da je neki drugi čovek, skroz je drugačije izgledao. Ipak, kada je tokom izlaganja na sastanku rekao da shvata da EU želi da Srbija bude bogata i bezbedna i da ne vidi ništa sporno u tome, odmah sam prepoznao taj specifični Borisov humor. Ali da se promenio, to se ne može poreći – zaljučio je Kuper.

Ima nešto simptomatično u tome što je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton u panici tražila da joj neko pokaže ko je Tomislav Nikolić, to jeste ko je novi predsednik Srbije. I ja se to pitam posle svih ovih godina posmatranja i osluškivanja lika i dela novopečenog predsednika. Ko je u stvari Tomislav Nikolić? Dugo je ovaj čovek čekao u senci Vojislava Šešelja da bi konačno uskrsao kao predsednik nove partije SNS koja je, kako vidimo sada posle izbora, potpuno sahranila SRS. Prešao je Toma dug put od ultrancionaliste do umerenog desničara, gotovo liberala, i ko zna gde će njegovo ideološko putovanje na kraju završiti – možda Toma postane i socijaldemokrata sa izrazito levičarsko-anarhističkim backgroundom. Sa ovim čovekom sve je moguće… Jasno mi je da je Nikolić sva svoja ideološka stremljenja podredio sopstvenom vlastoljublju i zato je tako lako ševrdao između različitih političkih opcija, ali ono što me intrigira jeste sledeće pitanje: da li je on danas pravo lice Srbije? Šta ako je Borisovo manekensko lice bilo samo šminka za pravi lik Srbije – otužan, ciničan, emotivno-invalidan, spreman na sve. Ako smo mi, građanke/građani, mogli da zaboravimo na sve nepodopštine koje je Toma učinio ili, još gore, ako smo mu oprostili verujući njegovom jeftinom populizmu, onda mi u potpunosti zaslužujemo ovakvog predsednika i nema zbog čega da se žalimo.

No, da li je Toma isplivao na vlast nošen stihijom nezadovoljstva građana ili je to pak samo slučajnost usled različitih okolnosti: izborna apatija, slaba izlaznost na samim predsedničkim izborima, beli listići i slično? Kada sumiramo poslednjih osam godina, doista postoje razlozi zbog kojih je Toma danas predsednik, a sasvim je moguće da SNS formira i vladu zajedno sa SPS-om i URS-om. DS, zajedno sa svojim predsednikom, ništa nije učinila da u Srbiji nešto značajno promeni i posle smrti Zorana Đinđića delovali su mlako, suviše oprezno, a često i potpuno bezglavo. Istorija vladanja DS nije ništa drugo nego genealogija učvršćivanja moći Borisa Tadića, i njemu bliskih i odanih ljudi, i njegova volja je na kraju apsolutno trijumfovala, ali je zato izgubio mesto predsednika Srbije. Može on sada da smenjuje koliko hoće i čisti svoju stranku od nesposobnih, no riba, dragi moj ex predsedniče, smrdi od glave i tu bi svakako trebali malo da porazmislite: možda ste upravo vi krivac za izborni debakl DS-a?! Možda je sada vreme da vodstvo stranke prepustite nekom drugom, mlađem, sposobnijem… Međutim, problem je u tome što ste vi svojim apsolutističkim apetitima i oterali one koji vrede, ako je takvih i bilo. Okružili ste se poltronima, nesposobnjakovićima, tzv. savetnicima koji su vam šaputali hvalospeve tako da ste na kraju i sami poverovali u svoju apsolutnu nesmenjivost. E sad, kada ste pali na tvrdu ledinu teško vam je palo buđenje i otrežnjenje. Kada malo bolje razmislim, pa vi ništa drugo i niste nudili Srbiji osim straha da ne pobede oni koji će nas skrenuti sa puta u EU i odvesti u izolaciju, a to je tada bio SRS sa Tomom na čelu, to jeste Šešeljom, koji je bio sprečen da vodi stranku zbog poznatih okolnosti. Pokušali ste to isto da uradite i sa SNS-om i to vam se obilo o glavu, jer ste kod građana, očigledno, izazvali animozitet pričajući o tome kako Toma nije dobar. Dojadilo svima pa su odlučili da vas kazne! I tako ste danas žrtva sopstvenih ambicija i loših saveta poltrona kojim ste se okružili. No, to je vaš problem kao i problem stranke koju ste ruinirali.

I šta nam je sada činiti? Zaiskali ste, evo vam ga! – kako su to nekada lepo rekli u Top listi nadrealista. Tražili ste, gledajte!

Posle svega, kao i tek minulih izbora i ove lakrdije oko formiranja vlade, jasno je da se u ovakvoj zemlji više ne može normalno živeti. Srbija je danas ludnica u kojoj normalne proglašavaju ludim, a pomahnitali preuzimaju vlast. Srbija se pretvorila u horor film gde naši užasi postaju java kao u onom čuvenom filmu „Strah u ulici brestova“, gde glavni kreator zla Fredi Kruger ubija u snovima. Čuo sam da se u poslednjem delu Fredi pojavljuje u realnom svetu kao što se i nama ostvario Toma. Nema nama druge nego bežati odavde jer zlo tek čeka da preuzme kontrolu, a onda će pokazati svoje pravo lice. Zato, Vojvođanke i Vojvođani, budite prisebni i recite dosta zlu koje smo toliko dugo trpeli, a opet nam ga spremaju, i to u još gorem aranžmanu. Ako nam je stalo do sebe i svoje budućnosti, moramo se suprotstaviti ludilu koje se širi iz Beograda. Vojvodina mora da se probudi pre nego što bude kasno! Ako nećete da živimo u mraku, recite to glasno, a ako vam je svejedno onda vam želim laku noć.

(Autonomija)

(+5 rating, 7 votes)

 Loading ...

Pogledajte još:

• 
  ZLATKO JELISAVAC: Rio Negro a u Zrenjaninu
• 
  LASLO VEGEL: Beznadežna pitanja
• 
  IGOR BESERMENJI: Zanemimo kada bi trebalo da smo najglasniji
• 
  PAVLE RADIĆ: Raspada li se ratni episkopat SPC?

Posted by admin on jun 17 2012. Filed under Autonomija, Autori, Izbori, Izdvajamo, Pogledi, Vojvodina, Zlatko Jelisavac. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry