ZLATKO JELISAVAC: Biće opet Bosne lepe, prkosne, srebrne

25 Nov 2012

Danas je Dan državnosti BiH

U nekoliko ku?a uskih ulica pod samim bedemima jaja?ke tvr?ave život je ovih novembarskih dana vrlo bujan. U njima, pored druga Tita, žive i rade drugovi Kardelj, Rankovi?, Pijade i drugi. Oni pripremaju projekte odluka za drugo zasjedanje AVNOJ-a. Osim toga, njima dolaze mnogi drugovi na razgovor i diskusiju o raznim pitanjima. Na primjer, tih dana se mnogo diskutovalo o položaju Bosne i Hercegovine u jugoslovenskoj federaciji. Bilo je drugova koji su s po?etka mislili da Bosna i Hercegovina treba da bude autonomna pokrajina. Oni su polazili od ovoga: naše federativno ure?enje je državnopravni izraz nacionalne ravnopravnosti, pa prema tome koliko nacija, toliko federalnih jedinica. Pošto nema bosanske nacije, onda ne može biti ni posebne bosansko-hercegova?ke federalne jedinice, nego samo autonomna pokrajina Bosna i Hercegovina.
Me?utim, takvo mehani?ko rješenje krilo je u sebi ozbiljne politi?ke opasnosti. Jer, odmah se postavilo pitanje: kojoj od federalnih jedinica pripojiti Bosnu i Hercegovinu – Srbiji ili Hrvatskoj? Pripojiti je ma kojoj od ovih dviju, zna?ilo bi izazvati niz sumnji kod Hrvata odnosno kod Srba, a pogotovo kod Muslimana. Takvo rješenje bilo bi i neta?an i politi?ki štetan odgovor na ono zlosre?no pitanje: „?ija je Bosna, srpska ili hrvatska?“ koje su potrzali velikosrpski i velikohrvatski šovinisti i time trovali odnose izme?u Srba i Hrvata. Muslimani, u ve?ini nacionalno neopredijeljeni, vidjeli bi u takvom rješenju opasnost da ?e biti nasilno gurani ili u Srbe ili u Hrvate. To bi moglo dati maha njihovim reakcionarima da razviju aktivnost za „spasavanje Muslimana“. Zbog toga je takvo rješenje bilo odba?eno.
(Rodoljub ?olakovi? o ZAVNOBIH-u: Borba za status BiH u budu?oj federaciji, Abrašmedia)

 

?itam ise?ak iz ?olakovi?eve knjige “Zapisi iz oslobodila?kog rata” i nešto mislim: pa gde su nestali ovakvi ljudi kao što je bio Rodoljub ?olakovi?? Me?u našim današnjim “intelektualcima” retko se mogu ?uti tako odmereni stavovi o nacionalnom pitanju koji razumeju osetljivost, ali i opasnost specifi?nosti položaja jednog naroda (Muslimana), prema kome su razni velikonacionalisti konstantno gajili razne pretenzije. Za srpske intelektualne “gromade” tipa Dobrica ?osi? & co, pitanje Bosne i položaja Muslimana/Bošnjaka isklju?ivo je srpsko pitanje, gde o samostalnoj državi BiH nema i ne može biti govora jer je Bosna oduvek bila srpska, a Muslimani nisu ništa drugo nego versko-moralno posrnuli Srbi koji su prešli u islamsku veru (“poturica je gori od Tur?ina”). Sa druge strane, za hrvatske intelektualce, modela književnika Ivana Aralice, Muslimani su hrvatsko “cvije?e” koje može da živi i raste samo na hrvatskoj zemlji. Naravno, bilo je i muslimanskih nacionalnih “teoreti?ara” koji su svojim idejama samo davali alibi velikonacionalistima da pokažu kako su Muslimani opasan “element” u korpusu srpskog ili pak hrvatskog nacionalnog bi?a.

Naravno, meni ne pada na pamet da izvodim genealogiju nacionalnog pitanja Muslimana/Bošnjaka, niti pak bilo koje druge nacije, ali u re?ima Rodoljuba ?olakovi?a vidim tu senzibilnu svest ?oveka koji uvi?a problematiku Bosne kao takve, a ne samo poteško?e oko formiranja nove države u kojoj su i Muslimani trebali imati jednak status sa ostalim narodima Jugoslavije. I me?u tadašnjim partizanima/komunistima bilo je trvenja oko nacionalnog prestiža, a osobito je pitanje nacionalnog identiteta Muslimana bilo tema oko koje su se sporili srpska i hrvatska strana, i to ?olakovi? i opisuje u svojim “Zapisima”, i da bi se napravilo neko rešenje tadašnji komunisti su na zasedanju ZAVNOBIH-a se odlu?ili za formiranje republike BiH gde bi i Muslimani bili ravnopravni sa ostalim “ve?inskim” narodima. Ova ideja nije odmah zaživela jer je otpor srpko-hrvatske strane bio žestok pa su se Muslimani odre?ivali kao Hrvati ili Srbi islamske veroispovesti, ali kasnije su ipak dobili status naroda i tako je problem njihovog identiteta kona?no rešen.

No, za velikonacionaliste ovo je bio šamar za njihove apetite i oni su svoju ozloje?enost preneli i na neki mla?i naraštaj koji su u stvaranju muslimanske nacije videli direktnu provokaciju za njihov srpsko-hrvatski identitet. Kako su se ove okorelo-stare nacional-intelektualne gromade obra?unale sa problemom “nepodobnih” nacija, odli?no se vidi u dokumentu “pomirenja “ starih i novih nacional-teoreti?ara u vidu Memoranduma SANU, koji je i otvorio Pandorinu kutiju me?uetni?ke mržnje. Utihnuli su i nestali glasovi razuma, a veliko-nacionalini drekavci su krenuli da propagiraju svoje umobolne ideje. Svima nam je dobro poznato šta su te “nove” ideje donele svim narodima na prostoru ex Jugoslavije: rat, zlo?ine, uništavanje, siromaštvo, nacionalni primitivizam i mržnju.

Devedesetih, dok smo demonstrirali protiv režima Slobodana Miloševi?a, ?esto sam slušao pri?e o intelektualnoj eliti koja ?e uz onu “ekonomsku”, koja dolazi iz inostranstva (popularna emigracija), preuzeti “novu” Srbiju i povesti je u bolju budu?nost. Skepti?an sam bio prema tim pri?ama, kao i ljudima koji su ih širili, jer su uglavnom i dolazile iz usta veliko-nacionalista koji su Slobi najviše zamerali što je “komunista” i što je izgubio “srpske teritorije” u tek minulim ratovima. I kada je Sloba pao i došla ta nova Srbija najedanput je bilo jasno da intelektualne elite naprosto nema – ?ast izuzecima – a da su tzv. intelektualci tipa Vojislav Koštunica ustvari ti nosioci tranziciono-moderne Srbije. Šta je ova nova-stara elita napravila, mogli smo da vidimo i proživimo ovih poslednjih desetak godina, to jeste od 2003, kada je ubijen Zoran ?in?i? koji je bio jedini pravi intelektulac sa vizijom slobodne i demokratske Srbije i koji nije želeo da se zavarava nacionalisti?kim iluzijama, ali za to je platio glavom… A mi, gra?anke i gra?ani, pla?amo cenu za našu naivnost i glupost.

Današnja Bosna je slika i prilika bolesnih ambicija velikonacionalista… U Bosni više nema Bosanaca ve? Bošnjaka, Srba i Hrvata i svako vu?e na svoju stranu. Me?utim, ne razumeju te naci-vo?e da je Bosna “prkosna od snova” i da ona živi u srcu svakog pravog Bosanca, ma gde oni bili. Živela je ona kod Maka Dizdara, Branka ?opi?a, Skendera Kulenovi?a, Ive Andri?a – intelektualaca kojima ova današnja naci-buranija ne može ni pri?i. Ako, pro?i ?e i vaše, ni?ija nije do zore gorela, pa ?e opet biti Bosne lepe, prkosne, srebrne. A do tad je sanjamo i nekome smo nada i svetlo, a nekome no?na mora i tama. Šta ?eš, takvi smo ti mi Bosanci iz tamnog vilajeta…

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!