ZLATKO JELISAVAC: B92 – Srbija

20 Nov 2011

Nema nas više dobri moji Otporaši i svi oni koji su se nadali da će biti bolje posle Petog oktobra. Pojela nas tama našeg naivnog verovanja da smo srušili jedan diktatorski režim sa partijsko-dirigovanim medijima

Redovno zasedanje Skupštine Srbije naglo je prekinuto u ?etvrtak zbog vanredne dodele priznanja donatorima koji su u?estvovali u humanitarnoj akciji Fonda B92 “Bitka za bebe”. Pored B92 doma?ina Verana Mati?a, ovom veselom happeningu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadi?, predstavnica Hrvatske sa prijavljenim boravkom u Srbiji Severina Vu?kovi?, ministri, tajkuni, predsednica Skupštine, bebe, majke, o?evi, neja? i starci. (E-novine, 17.11.2011. – Ludi ?etvrtak u skupštini Srbije)

Srbija je B92… Posle jedne decenije postrevolucionarne Srbije možemo zaklju?iti da je Srbija, realno, danas tamo gde je i B92, i to nije slu?ajno. Novo, neoliberalno lice Srbije, umiveno i ?isto kao i njeno srce, na B92 tek postaje lepo i zadovoljno, to jeste sija od sre?e. B92 je ovlašten da razotkrije neku aferu, na primer,  Kolubara i svi njeni ljudi!; B92 voli male bebe koliko i Borisa Tadi?a, pa ?e nabaviti, preko Deda Mraza Verana Mati?a, na stotine inkubatora; B92 je ovlašten i da vas zabavi, pa možete uživati uz Ludi ?etvrtak; Ko ne voli B92, voli Koštunicu i ne sme pogledati Veranu u o?i; A ko ne može pogledati Verana, njega se i Srbija stidi, mislim ona demokratska i proevropski orijentisana; Ko ne gleda Utisak nedelje, ne može biti deo javnog establišmenta sve i da ho?e; Ko više voli Peš?anik od Brakusa, taj nije B92 itd. i tome sl.

Negde 1998. ili 99. godine radio sam ja – još sam bio student – na novosadskom radiju 021. U “neko doba” do?e ti nama neki “stru?njak” za medije, otposlan od B92, da nas nau?i kako savremeni radio-program treba da se ure?uje. U?io ?ovek posao u USA i tamo svašta nau?io… Ve? prvog dana ga umalo nismo bacili niz stepenice i ?vrsto zalupili vrata pred njegovim neo-libero idejama o uspešnom poslovanju jednog radija. Novinari su, blago re?eno, bili iznervirani, a mi “muzi?ki” urednici i onako ne važni, postali smo nepotrebna smetnja na modernim talasima radija koji “zna kome se obra?a”. Sre?a pa i ova nepogoda ne potraja dugo… Ode ovaj neo-libero instruktor za medije, a mi ostasmo da radimo kako znamo i volimo. No, ostalo je ?u?enje i pitanje: šta ovakav lik radi na B92? (tada je B92 bio samo radio – za one koji su mla?i ili su pak zaboravili) No, posle nekog vremena mogao je da se vidi ili bolje re?eno ?uje uticaj ovog predstavnika “novog talasa”. Radio B92 postajao je sve komercijalniji i sve dosadniji, ali je svejedno zadržao status najkvalitetnijeg i najuticajnijeg medija me?u slušaocima “bolje” Srbije. Ali “stvar” se pogoršavala i danas, osim no?nih muzi?kih emisija , nema se više šta dobro ?uti na ovom radiju. Dobro, ovo može biti i li?an stav i stvar ukusa (mada, o ukusima vredi raspravljati), ali je evidentno, posle otpuštanja ili samoinicijativnih odlazaka nekih ljudi sa radija B92, da je programski kurs usmeren prema široj publici i potpunoj komercijalizaciji. Opet kažem i to je stvar ukusa, ne moram ja to slušati ako ne?u, ali me jako nervira što ovaj radio pokušava da održi “oreol” dobrog-starog – kriti?ko-cini?nog duha, a u isto vreme forsira odvratne emisije kao što je Coca Cola World Chart Show i sl. Ali nije to najgore…

Televizija B92 je nastala na talasima Petooktobarske revolucije i bila je vesnik jedne bolje, pravednije i pametnije Srbije. Ali revolucija je “krma?a koja ždere svoj nakot”, a B92 mi danas izgleda prili?no “proždrano” ili pak možemo stvari postaviti i ovako: da nije B92 proždrao revoluciju, kao i modernu Srbiju? Bilo kako bilo, više nije ni bitno ko je koga ždrao i zašto se to desilo. Važan je proces “varenja”, a on ume biti težak i sklon razli?itim “gasovima”…  A koliko su ovi gasovi kužni i opasni govore nam lica, teme i dileme na televiziji B92.

Nema nas više dobri moji Otporaši i svi oni koji su se nadali da ?e biti bolje posle Petog oktobra. Pojela nas tama našeg naivnog verovanja da smo srušili jedan diktatorski režim sa partijsko-dirigovanim medijima. Prevareni smo jer smo verovali da prava opasnost vreba sa raznih RTS-ova ili Pink-ova , ali zmija nam se svijala oko nogu, a da to nismo ni primetili. Svojim pitonski-dobrim osmehom uveravala nas je ova zmija da se ona bori za nas. I tako dok smo se snašli Veran nabavlja inkubatore i ljubi se sa Tadi?em, a mi se zbunjeno smeškamo i grizemo u sebi. Jeste, teško je priznati sebi da si ispao naivac i budala koju su vukli za nos, a potom i ubedili da je to za tvoje dobro. I šta nam drugo preostaje nego da se smejemo do suza dok gledamo Ludi ?etvrtak na B92-Srbija. A kada prestane smeh onda ostaju samo suze.

Podelite ovu stranicu!