ZLATKO JELISAVAC: Atomski mrav

03 Mar 2015

Kako je Srbija postala insektarijum

Budućnost je previše neizvesna, zahteva previše truda, zavisi od nas samih, traži da joj posvetimo i vreme i rad – jednom rečju, previše je zahtevna, bar za nas. Zato i danas, ova vlada, bez obzira na priče o tome da je sveprisutna, da sve kontroliše i da utiče na ama baš sve u društvu i državi, nema podršku istog tog društva ili bar njegovog najelitnijeg dela u onome što je osnov svake budućnosti. Mi smo osuđeni na to da je sanjamo sami.
(AV: Moj odgovor Njima, Blic, 2. mart 2015.)


Ne znam da li ste čitali AV-ov „autorski tekst“ (patetično-poletan, gotovo kao Jadi mladog Vertera – izvini Gete – iščašeno-pesimističan kada su „oni“ u pitanju, a luckasto-optimističan kada su „njegovi“ na tapetu), ali šta god mislili o ovom pisaniju, morate priznati da čovek ima talenta – bilo da je sam AV doista ovo napisao ili da je angažovao nekog profesionalnog „pisca“ da pretoči na papir ono što je premijeru na duši. No, kako god, AV je odlučio da se lično-emocionalno obnaži pred javnošću i da ukaže na ranjive strane svog bića ne plašeći se da će ga „oni“ proglasiti slabićem (popustio je, nije više kao što je bio i sl.) i da će AV-ovsku osećajnost okrenuti protiv njega samog. Ali ne plaši se premijer niti sebe samog, a kamoli te brbljive buranije što sebe zove „drugom Srbijom“, opozicijom, građanskom opcijom, prozapadnjacima ili kako već ne; ima AV za njih već spreman odgovor, a za to se godinama spremao stičući životno-političko iskustvo, prvo u SRS-u, a sada i u SNS-u. Konačno je dočekao AV da može, zrelo i promišljeno, ali i emotivno-zanosno, otvoriti svoje srce Srpkinjama i Srbima kao i svim ostalim građankama/građanima Srbije.

Naš AV je danas kao Odisej koji se bori sa raznim Scilama i Haribdama, ali za razliku od Odiseja on se ne mora vezati za jarbol, jer njega ne privlači pesma smrtonosnih sirena… AV sigurno plovi preko nemirnog mora, između oštrih hridi, stisnutih zuba on čvrto drži kormilo u rukama i ne dozvoljava da se brod zvani Srbija razbije o opasne stene.  AV je kao kapetan iz Vitmenove ode Abrahamu Linkolnu – O Kapetane! Moj kapetane! ili pak Lenjin kojeg Majokovski takođe vidi u kapetansko-morskom aranžamanu. Premijer plovi ka budućnosti hrabro, ne ustučavajući se pri tome ni da rizikuje svoj ugled, pa i život, a sve to čini kako bi pomogao da građani bolje žive u Srbiji. No, bez obzira šta AV čini za bolju budućnost Srbije, ipak on sa rezignacijom konstatuje: „Mi smo osuđeni na to da je sanjamo sami“ (Slično kao naziv albuma benda Block Out – San koji sanjaš sam), aludirajući pri tome na „elitu“ koja ne samo da ga ne razume već i opstruira koliko god može… Lakše će premijer da izađe na kraj sa građanima jer oni ga shvataju – a ako baš i ne razumeju sve, onda ga barem vole (kao velikog Brata svoga) kao nekog ko pati i saoseća njihovu muku – ali sa elitom AV ne može da nađe zajednički jezik, jer oni naprosto žele samo da mu vide leđa i ništa drugo. Šta god da uradi naš premijer, tu se nađe neki „elitista“ da to omalovaži, popljuje ili nakaradno „analizira“; te im se ne sviđaju AV-ovske reforme, te se žale na tzv. pritiske na „slobodne“ medije, te podbunjuju narod i šire laži i klevete, te ovo te ono. Urotili se elitisti da smrse konce premijeru, ali on se uspešno brani od njihovih napada i razotkriva njihove prave namere građanima. Elita uzima pare i od tzv. Zapada, ali i od Rusa, i žele na različite načine da upropaste ono što je AV započeo, ali im ne polazi za rukom. Uz premijera je njegov narod, njegovi Srbi kao i svi ostali građani, tako da on ne treba da se boji za svoju budućnost što se pak ne može reći za predstavnike tzv. elite. Dok elita kuje zavere zajedno sa svojim finansijerima, naš AV radi kao mrav i ne dozvoljava da mu „cvrčci“ pesme pevaju… AV želi Srbiju da pretvori u „mravinjak“, a građane u vredne mrave koji rade, a ne lenstvuju i džabolebare sa raznim cvrčcima – oca im lafontenvskog…


 

“Dobili smo mandat da budemo mravi. A cvrčci… oni su, plašim se, otpevali, baš na tim, poslednjim izborima. Neće više biti takve Srbije. Bez obzira na to koliko se trudili, ujedinjeni ideolozi, da je vrate. I bez obzira na svu pomoć koju imaju kroz proročko štampanje i emitovanje raznih katastrofa. Ova zemlja se ipak odlučila za nešto drugo.Za onaj scenario u kojem će mnogo više od trista hiljada ljudi da radi. Ja bar radim na tome. Svakog dana. Nastaviću i neće me zaustaviti.”


 

Ovako završava svoj autorski tekst premijer AV.  A vi sada se dobro zamislite šta ćete i kako ćete… Da li ćete biti cvrčak ili mrav? Hoćete li da pevate ili da radite? Ako želite da radite i pomognete svom premijeru onda sigurno razumete njegov trud kao i ovaj autorski tekst koji je on napisao (svojom ili tuđom rukom, svejedno). A ako želite biti cvrčak, onda se setite kako je završio taj nesrećni raspevani insekt u Lafontenovoj basni. Da li želite da se to i vama desi? Naravno da ne želite i zato se priključite AV-ovim mravima i pomozite da od Srbije napravimo mravinjak kakav i zaslužujemo. Živeo naš Veliki-Super-Mrav! Živeo Atomski mrav! Dole cvrčci-elitisti!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!