ZLATKO JELISAVAC: A kada se probudimo, mamurni?

29 Aug 2015

Politika, Dani piva i niske strasti u Zrenjaninu

Baviti se politikom znači baviti se i samim sobom… To je starogrčki ideal koji je određivao, pre svega, odgovornog građanina, a za tog istog građanina se podrazumevalo da se bavi politikom i to u interesu svog polisa (grada-države). Danas, naravno, taj se odnos pojedinca prema politici potpuno promenio i politikom se, pre svega, bave profesionalci, tzv. političari. No, politika je takav zanat da za njega vam nije neophodna diploma nekog nfakulteta političkih nauka, te je domen stručnosti ili zvanje stručnjaka u političkoj praksi vrlo razuđeno, perspektivno i neodređeno. Naravno, možete biti politikolog ili politički analitičar i baviti se politikom na jedan akademsko-stručan način, ali već domen analize političke situacije u jednom društvu i kod analitičara zahteva neke veštine koje ne mogu naučiti na fakultetu ili je pak nema u knjizi. Te veštine političkog zanata se uče kroz lično političko iskustvo, “peške”, kroz praksu , putem političkog delovanja koje ne mora da podrazumeva samo puko bavljenje politikom u smislu stranačkog aktivizma već se tim veštinama brusi određeni stav ili način preko kojeg se analiziraju konkretne političke pojave. Taj stav ili način analize možemo zvati kritikom koja ne mora odmah da znači negativan stav, ali treba da bude moralno-politički credo preko kojeg se oblikuje naš odnos prema političkoj stvarnosti.

Baviti se politikom ne znači biti “lovac u mutnom” ili subordinirani partijski ćifta, već znači imati izbrušen lični stav kojim se kritikuje određeni politički događaj, a to opet zahteva, pre svega, svest o sopstvenoj društvenoj ulozi i nivo socijalne inteligencije koja ume da toleriše i razume drugačije političke stavove od onih koje lično zastupa. To se poopšteno zove društvena svest ili javnost koja ne predstavlja samo neku bezobličnu masu koju kreira volja političara već ova javnost stvara sopstvenu političku stvarnost, a od stepena njene svesti zavisi i kakvu vlast ima. Autoritarno raspoložena društvena svest, kakva je recimo zaživela u zemlji Srbiji, ne može ili pak vrlo teško ostvaruje promene ka slobodnijem društvu u kome na vlasti neće biti autokrate i vladari koji se rukovode samo svojom voljom, a to se opet događa jer stepen naše društvene svesti vlast vidi samo kao silu i moć, a ne kao “servis građana” – ma koliko to slatko-utopijski zvučalo.

E sad, što ja sve ovo vama napriča? Pa zbog grada u kome živim – Zrenjanina i čuvenih Dana piva… Ove godine Dani piva su se pretvorili u seoski vašar, dobro, ruku na srce nikada nisu ni bili predaleko od te vašarske atmosfere, ali se ipak držalo do nekog nivoa ili se pak vodilo računa o tome da kullturno-umetničkog sadržaj bude raznolik i da ima ponešto zanimljivo za svačiji ukus. No, ove godine gradska vlast je odlučila da raskrsti sa jednim delom ovdašnje populacije, koja i onako ne glasa za njih, i da “pruži ruku” svojim poštovaocima kao i onima koji bi u budućnosti mogli da budu na njihovoj strani. Sve je počelo rekonstrukcijom trga koji danas izgleda kao Tjenanmen 1989. godine, kao što je neko lepo primetio: potpuno siv i ćelav jer nema više niti jednog drveta. Obećali su da će posaditi “još lepše i još starije drveće”… Svečano otvaranje glavnog trga se sjajno poklopilo sa Danima piva, tako da će neki od muzičkih izvođača, kao što je “srpska majka” Ceca, imati tu čast da peva na tek rekonstruiranom trgu. Na očajnu prazninu glavnog trga “sjajno” se nadogradila šarada estradnog primitivizma, a mnogobrojni štandovi sa pivom će utažiti našu egzistencijalnu žeđ, ali šta ćemo sutra, kukavni, kada se probudimo onako mamurni.

Ispred Gradske biblioteke su javni toaleti poredani u pravilan špalir, a ispred savremene galerije, pozorišta i muzeja točilice za pivo… Navali narode… Čak je i bašta kluba Zeleno Zvono, prvi put posle više od dvadeset godina, morala da se skloni kako bi bilo više mesta za pivske štandove… Vlasnik kluba, popularni Guta, je organizovao protest u vidu sedenja na mestu gde je pre bila bašta… Oni koji nemaju šta da traže na centralnoj proslavi ipak su pronašli neku utehu, pa su se samoorganizovali i u amfiteatru Kulturnog centra će napraviti dvodnevni muzički hepening. Rok svirke sa uglavnom lokalnim muzičarima plus beogradski Artan Lili – nije loše za grad koji se davi u isparenjima sveopšte estradizacije… Biće svirke i u Zelenom Zvonu, a i u klubu Alternativa, što govori da se kulturni duh jednog grada ne može ubiti tek tako i da postoje ljudi koji su spremni da se bore za ono što misle da u ovom gradu vredi. Nema ih puno i sve ih je manje, ali nam ulivaju nadu i čine nas ponosnim što predstavljaju ono što mi želimo, cenimo i što je naprosto deo nas. E, tako se treba baviti i politikom… Ne može se ići ispod nekih standarda koji označavaju naše dostojanstvo i određuju nas samosvesnim bićima. Ako idete ispod granica sopstvenog dostojanstva (ako ga imate), onda ste idealan materijal za demagoge željne vlasti i one koji će povlađivati vašim banalnim potrebama i niskim nagonima. A onda ćete i imati vlast kakvu ste tražili, da ne kažem kakvu i zaslužujete.

(Autonomija)