ŽIVORAD KOVAČEVIĆ: Brisel i Strazbur pažljivo prate događaje oko statuta Vojvodine

16 Feb 2009

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević važi za sjajnog poznavaoca političkih prilika u Srbij…

zikak.jpgPredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević važi za sjajnog poznavaoca političkih prilika u Srbiji i svetu i veoma uticajnog čoveka u srbijanskom civilnom društvu. Sa nekadašnjim ambasadorom SFRJ u Vašingtonu, bivšim gradonačelnikom Beograda, jednim od osnivača Igmanskih inicijativa razgovaramo o Vojvodini, njenom statutu i odbijanju Srbije da se decentralizuje.

Kako doživljavate veliku medijsku i političku halabuku koja se u našem društvu podigla oko donošenja statuta Vojvodine i da li se mogu prepoznati njeni glavni generatori? I šta je zapravo njen cilj po vašem mišljenju?
– Glavni generatori su protivnici onoga što se zove evropski put Srbije. To su oni čije su ideje poražene na poslednjim izborima u Srbiji, a posebno u Vojvodini i koji misle da im se pruža nova šansa da dobiju podršku javnog mnjenja zvonjenjem na uzbunu zbog navodnog rasturanja Srbije. Oni su se sami legitimisali i nije potrebno nabrajati ih.

Da li razdori unutar Demokratske stranke, koji su isplivali u javnost povodom odnosa prema decentralizaciji zemlje i vojvođanskoj autonomiji, mogu da ugroze jedinstvo ove velike stranke? I da li će se upravo na regionalizaciji i decentralizaciji uskoro lomiti koplja na političkoj sceni Srbije?
– Ako ima razdora u Demokratskoj stranci, to je i šteta i politička kratkovidost. Ova stranka je sjajno prošla na izborima u Vojvodini, ali treba da zna da je do toga došlo velikim delom zbog jasne podrške birača platformi koja se zalagala za autonomiju Vojvodine i da se sa tim ne treba igrati. Snaga, pa i svojevremena premoć Radikala i drugih koji su bili protiv evropeizacije Srbije u pojedinim vojvođanskim gradovima opominju da ta podrška nije za uvek data. Ipak, lično ne verujem da će to biti teren na kome će se odvijati glavne političke bitke u neposrednoj budućnosti, jer mislim da je čitava ova kampanja kratkog daha. Nedvosmislena podrška DS-a Statutu Vojvodine brzo bi ohladila ambicije i njenih protivnika i nekih koalicionih saveznika, koji dovode u politički nemoguću situaciju delove svoje stranke u Vojvodini .

U kojoj je meri regionalizacija i decentralizacija Srbije uslov za evropske integracije i kako objašnjavate, čini se, hronični nedostatak volje za decentralizacijom kod srbijanske političke i intelektualne elite?
– Ja ne mislim, kao što neki govore, da je Srbija bila uvek za decentralizaciju. Naprotiv, centralizam je neodvojiva i stalno prisutna komponenta političke istorije Srbije. Nema uopšte sumnje da je regionalizacija i decentralizacija Srbije jedna od bitnih prepostavki za napredak na evropskom putu. To znaju dobro i donosioci odluka u Srbiji i to će biti dodatni važan razlog da se suprotstave pokušajima da se dovede u pitanje autonomija Vojvodine. Apsurdno je nuditi autonomiju na Kosmetu, gde i nema države Srbije, a dovoditi je u pitanje onde gde ona ima svoje duboke istorijske korene.

Veliki broj vojvođanskih političara, intelektualaca i organizacija smatraju da bi problem Vojvodine mogao uskoro da bude internacionalizovan ukoliko se ne postigne saglasnost oko statuta! Da li je uopšte realno da pitanje Vojvodine bude interesantno za međunarodne i evropske organizacije i institucije?
– Ono je sigurno već predmet velike pažnje u Briselu i Strazburu. U delikatnoj poziciji Srbije u predvorju Evropske unije najmanje nam treba da otvorimo nepotrebno novi blok. Internacionalizacija bi samo štetila i ne treba je priželjkivati. Treba odlučno odbaciti optužbe za „stvaranje države u državi“ i „antiustavni karakter Statuta“ i raspravu prevesti u vode traženja prihvatljivijih formulacija koje neće dovesti u pitanje nadležnosti i druge suštinske stvari. Smešno je da jedna od najčešćih zamerki odredbi o mogućnosti osnivanja, radi njene promocije, predstavništava Vojvodine u regionima Evrope i u Briselu. Da Jagodina ili Kragujevac osnuju takva predstavništva, svi bi aplaudirali. Uostalom, u Briselu svoja stalna predstavništva ima 2.600 organizacija, institucija, regiona, crkava i kompanija.

Nedim Sejdinović

Podelite ovu stranicu!