ŽITIŠTE: “Zašto bi Evropa davala novac Žitištu”

22 Jun 2015

U svojstvu partnera Žitište je realizovalo sedam projekata, ali su efekti nevidljivi za građane – Mnogi zaposleni u Opštinskoj upravi ne razumeju smisao projektnih aktivnosti i strateškog planiranja – Prema anketi, građani imaju mnogo predrasuda i više nego skromno znanje o EU projektima

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Žitište je jedna od manje razvijenih vojvođanskih opština koja je uglavnom, barem donedavno, živela od mesne industrije „Agroživ“. Radnici ovog bivšeg giganta sredinom prošle godine su uvideli da nemaju mnogo čemu da se nadaju, niti od čega da žive zbog neisplaćenih zarada, da je račun firme blokiran zbog duga od nekoliko milijardi dinara, pa su krenuli u štrajk sve dok deo kompanije nije preuzela beogradska firma „Mibras“. „Agroživ“ ide u stečaj, a za sada niko nije zainteresovan da preuzme na sebe dugogodišnje tegobe nekada respektabilnog prerađivača živinskog mesa.

To nisu, naravno, jedini problemi ove opštine u srednjem Banatu, koju čini najveće naselje – Žitište, sa okolnih 11 sela. Žitište ima oko 16.000 stanovnika sa tendencijom migracije, a uglavnom su, nacionalnosti što se tiče, ovde naseljeni Srbi i Mađari, kao i Rumuni i Romi.

Kada se ima u vidu podatak da je Žitište od 2007. do danas realizovalo, doduše kao partner, čak sedam projekata finansiranih od strane Evropske unije, postavlja se pitanje rezultata i vidljivosti tih aktivnosti. Velike, vidne promene nisu uočili stanovnici naselja, a nedovoljnu vidljivost efekata priznaju i čelnici opštine, koji kažu da je priroda projekata jednostavno takva da se ne radi o velikim infrastrukturnim investicijama niti o akcijama koje imaju direktne posledice u smislu poboljšanja životne situacije za celokupno stanovništvo.

Građani ni ne znaju šta su to projekti

Potvrdu da građani ne znaju tačno ni šta je to evropski projekat dobili smo u, između ostalog, i razgovoru sa jednom studentkinjom, koja je navela da em „ne zna na osnovu čega bi Evropska unija želela da plati za promene i razvoj u Žitištu“, em „ne vidi kako se to do sada u njenom malom mestu činilo“.

– Ljudi su nezaposleni, a mladi nemaju zbog čega da ostanu. Mnogi umiru čekajući penziju. Nisam upućena da se nešto ulagalo u Žitište, a svake godine je sve teže – navela je u nekoliko rečenica devojka koja ni ne provodi mnogo vremena u svom mestu, ali oseća da stvari ne idu nabolje.

Zitiste Grb

Grb opštine Žitište: “Građani umiru čekajući penziju”

Da nije sve tako crno, kažu rezultati sprovedenih projekata. Godine 2012. je romska manjina za svoju lokalnu kancelariju dobila savremenu opremu, a u okviru projekta Obrazovna inkluzija Roma 2013. godine je formiran plan upisa romske dece u obrazovne ustanove. Projektom je predviđen i lokalni akcioni plan za Rome, ali on nije realizovan u datom roku i na njemu se nažalost još uvek radi.

Žitište je imalo više uspeha kao partner u projektima koje su realizovali nosioci projekta poput Regionalne privredne komore Zrenjanin. Ona je 2009. godine bila nosilac velikog projekta – izrade studije o izgradnji prvog Regionalnog centra za proizvodnju voća i povrća u srednjem Banatu. Motiv Žitišta za učešće na ovom projektu je mogućnost da se i njihovi mali proizvođači udruže i budu uspešniji, a opština je predložila i atraktivnu lokaciju u naselju, gde bi bili pogoni za proizvodnju voća i povrća. Obećavalo se da će ogromna podrška proizvodnji voća i povrća biti data ženama preduzetnicama, ali one tu podršku nisu dobile.

Projekat je, osim izrade studije, predviđao i izgradnju pomenutog Regionalnog centra, kao i jedne hladnjače od hiljadu tona vredne 600.000 evra. U prvoj etapi sprovedenoj 2012. godine, u Mužlji je otvoren Logistički centar za voće i povrće, a dobra vest je da je otvaranje Regonalnog centra predviđeno kao prioritet u Akcionom planu AP Vojvodine.

Prema planu, za tri godine bi jedan ovakav objekat mogao biti izgrađen, a biće podržan od strane Pokrajinske vlade. U njemu bi trebalo da se zaposli i velik broj sezonskih radnika.

Teško bez iskusnijih partnera

Iako je projekat, načelno, sproveden uspešno, problemi sa kojima se susretala opština Žitište su mnogobrojni. Prema rečima pomoćnice predsednika opštine Žitište Jelena Travar Miljević, ljudi zaposleni na projektima nisu dovoljno stručni, nema ih dovoljno, a deo njih ni ne razume suštinu evropskih projekata.

– Ni kod jednog projekta nismo uočili neku specifičnu problematiku osim onoga što se inače provlači kao problem. Ljudi koji su angažovani na radu u lokalnoj samoupravi na određenim temama rade i ove poslove. Nemamo ljude koji su angažovani da rade samo projekte i stvari koje se finansiraju iz EU. Naravno, imamo još uvek nedovoljne kapacitete da se to na neki način prevaziđe, osim da se angažuju ljudi koji će se samo baviti pretpristupnim projektima i Evropskom unijom – rekla je Travar Miljević. Ona je navela da je svesna da građani za sada ne vide neke koristi od realizovanih projekata, ali da to ne znači da su ti projekti nepotrebni. Kada bi opština direktnije komunicirala sa građanima, efekti bi, kaže ona, bili veći.

Zitiste MZ

Žitište na putu ka EU: Ni građani ni zaposleni u Opštini “nisu upućeni” u “tajnu” projekata i evropskih fondova

– Mislim da još uvek naše građanstvo nije dovoljno upoznato, pa nekad ni sami zaposleni u jednoj lokalnoj samoupravi, šta je ono što se finansira iz evropskih fondova – da postoje različite komponente i da njihovo otvaranje, odnosno pristup određenim komponentama zavisi od toga dokle je naša država stigla sa samim procesom pridruživanja EU. Vidi se da su to uglavnom neki ’soft’ projekti koje smo radili i naravno da su oni za neku širu javnost teže opipljivi i shvatljivi u odnosu na one neke konkretne projekte, kada pričamo o izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji… – rekla je ona.

Jasno je da Žitištu nedostaje obrazovan kadar koji bi se bavio projektima. Opština nije bila nosilac nijednog EU projekta, a pitanje je da li bi mogla da ga sprovede do kraja bez pomoći iskusnijih partnera. Priprema i realizacija projekata podrazumeva dug i ozbiljan posao, uz značajne pripreme. Opština Žitište bi trebalo da ozbiljno zasuče rukove ukoliko planira da ostvari više uspega na ovom planu, te da i građani počnu da prepoznaju šta se u njihovoj opštini ulaže i šta je smisao svega toga.

Gorica Nikolin

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)