Žilnik: Potičemo iz vremena koje je iznedrilo vrednosti

05 Feb 2015

"Jesmo li mi to pobenavili sada ili smo uvek bili bene”

Novosadski režiser Želimir Žilnik izjavio je da je u svim društvenim oblastima, pa i u oblasti privrede, potrebno budućim generacijama ostaviti svedočenje o tome da je Srbija i cela bivša Jugoslavija, prošla kroz “vreme koje je bilo produktivno, konstruktivno i iznedrilo je prave vrednosti”.Žilnik je na projekciji svog filam “Naš čovek u Gabonu” kazao da je taj film zapravo jedno od tih svedočenja, među još destinama i stotinama priča radnika, inžinjera i ljudi koji su učestvovali u stvaranju privrednog preporoda bivše Jugoslavije, ali i drugih zemalja, među kojima i u Africi i Aziji.

Film se bavi Gabonom, centralna ličnost je privrednik i počasni konzul u toj zemlji Momčilo Radunović sa njegovim saradnicima, a govori o jugoslovenskom faktoru ekonomske saradnje, koja sa ovom afričkom zemljom traje još od 1960-ih godina i velikim firmama, kao što je “Energoinvest”, koje su u to vreme gradile puteve i objekte u više zemalja inostranstva.

Kako je objasnio dok je radio na filmu, postavljao je sebi dva pitanja. Prvo je da li je to što se priča o velikim preduzećima bivše zemlje zaista bilo tako, odnosno da li je to što su oni radili po svetu ostalo do danas, da li se odžalo i bilo urađeno na stručan i kvalitetan način.

Žilnik je ispričao da su tokom posete Gabonu, ondašnji radnici i inžinjeri filmskoj ekipi “prstom pokazivali da su sve stvari koje su naši radnici napravili izdržale svih ovih 40 – 50 godina”.

“Drugo pitanje je bilo mučnije, a to je šta se to desilo sa nama da danas i pre pet, deset i 20 godina ovde ne može više ništa da se izgradi, a da ne bude velike halabuke, da ne moraju da dođu ljudi sa zapada i istoka, da investiraju i dovode radnike. Jesmo li mi to pobenavili sada ili smo uvek bili bene”, zapitao je Žilnik.

Poručio je da je potrebno napraviti neku vrstu “geneze i enciklopedije” privrednih poduhvata radnika bivše Jugoslavije, kako bi se pokazalo da smo potekli iz zemlje koja je držala do vrednosti i kvaliteta.

“Srbiju je zahvatio oblak mraka i ludosti, koji vladajući političari marljivo održavaju. Nije ovde bilo tog fušeraja sa kojim se sad susrećemo svaki dan. A danas nema ulice u Novom Sadu koja se potpuno ne rekonstruiše svakih tri godine, samo zbog špekulacija, nekompetentnosti i pljačke, koji su došli na mesto stručnosti”, rekao je on.

Ekipu filma čine Miodrag Milošević, Luka Popadić, Filip Vlatković, Aleksandar Ilić, Nikola Berbakov i Vuk Vukmirović, snimljen je u Librevilu 2014. godine, a projekciju u Novom Sadu organizovao je “Novosadski klub”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!