Žilnik: Nagrada FAF-a ohrabrenje

24 nov 2018

Festival autorskog filma mu je dodelio nagradu za životno delo

Istaknuti reditelj Želimir Žilnik otvorio je 23. novembra 24. Festival autorskog filma (FAF) u Beogradu, koji mu je dodelio nagradu za životno delo, a to priznanje doživeo je kao ohrabrenje za nove angažovane i društveno kritički orijentisane dokumentarce po kojima je međunarodno poznat i koji su bili svojevremeno obeležje i jugoslovenske kinematografije.

Otvarajući 24. FAF, koji je zapravo počeo njegovim “Crnim filmom” iz 1971. godine kao iznenađenjem za publiku, Žilnik se prisetio da je prvi put bio u gledalištu u Domu sindikata, današnjoj Kombank dvorani, pre 51 godinu na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma.

Ističući da je to bio veliki festival, koji je svake godine prikazivao jedan od najboljih programa dokumentarnih filmova, ali “gledano bukvalno, sigurno u celoj Evropi”, Žilnik je rekao da su sa tom svešću domaći autori odlazili i na međunarodne festivale, a jugoslovenski filmovi tada su bili najnagrađivaniji dokumentarni i animirani filmovi u svetu.

Priznajući da je mu je jedna od briga povodom vesti da je dobio nagradu FAF-a bila da će doći pred praznu salu, Žilnik je zahvalio publici što je sala puna, za šta je dobio prvi od nekoliko snažnih aplauza.

“Vest da ću dobiti nagradu za životno delo FAF-a je bila vest koju sam rado prihvatio, jer sam nekoliko filmova već pokazivao na Autorskom festivalu, i to je otprilike najbolji ambijent za ono što mi radimo – dakle to su filmovi nekad provokativni, nekad kritički, filmovi koji su van uobičajenog fokusa koji je uobičajen u komercijalnim, to je taj ambijent koji je ipak ostao da živi, bez obzira na to što je ceo taj naš filmski medij doživeo neverovatno velike promene, kao uostalom i umetnost uopšte”, rekao je Žilnik i istakao da je FAF “uvek bio podrška pre svega mladim ljudima koji počinju, koji istražuju, koji rizikuju, koji su spremni i da budu odbijeni i da nastave da rade”.
Žilnik je rekao da ne može da obeća ono što je uobičajeno prilikom dodele nagrada za životno delo, a to je da će prestati da radi.

“Daćete mi jedan mali bonus, i ja ću ohrabren – kao što kažem da se mladi ljudi na ovom festivalu ohrabre da i dalje istražuju, ja ću pokušati nešto da i dalje radim”, poručio je Žilnik.

Poziv FAF-a, kako je naglasio, posebno mu je drag zbog činjenice da je spojen sa odlukom Saveta tog festivala da prikaže manju retrospektivu njegovih filmova. “Jer, tako ćete vi biti u prilici da vidite da li su oni bili u pravu dodeljujući mi ovu nagradu”, poručio je Žilnik publici, koja ima priliku da vidi i njegov novi film “Najlepša žena na svetu”, posvećen temi migranata koju obrađuje već u nekoliko ostvarenja.

Predsednik festivalskog Saveta, nagrađivani reditelj igranih filmova Srdan Golubović, istakao je da je FAF posvećen Žilniku kao “simbolu umetnosti pobune, umetnosti koja preispituje društvo, provocira, intrigira, koja talasa vodu, koja pokušava i uspeva da ruši malograđanski mir, umetnosti koja nas suočava sa prošlošću i sa stvarnošću, umetnosti koja uvek ima potrebu da gura jezik u kvaran zub”.

Uručujući Žilniku nagradu, član Saveta FAF-a i selektor najbuntovnijeg, pratećeg programa Bande a part, Vladimir Perišić istakao je značaj Žilnika kao uzora za mlađe generacije autora.

“Svaka generacija, kada počinje da pravi prve filmove, gleda ka prethodnim generacijama u kojima traži ideju filma u kojoj bi mogla da se prepozna. Generacija reditelja koji su se okupili oko Festivala autorskog filma prepoznje u Žilniku, kako u njegovim filmovima, tako i celokupnoj doslednoj i beskompromisnoj istrajnosti, nekoga ko je sačuvao ugled ove kinematografije i ko nam je ostavio uzvišenu i vitalnu ideju toga šta je filmski autor. Tako da se zapravo mi večeras osećamo nagrađenim što ga imamo i što je prihvatio da primi ovu nagradu”, rekao je Perišić.

Retrospektivni program Žilnikova internacionala obuhvata filmove “Inventur”, “Destinacija Serbistan”, “Lipanjska gibanja”, “Rani radovi”, “Placmajstori”, “Kenedi se ženi”, “Pioniri maleni, mi smo vojska prava”, “Pirika na filmu”, “Lijepe žene prolaze kroz grad”, “Do jaja”, “Tako se kalio čelik”, “Bora Joksimović, komedija i tragedija”, “Nezaposleni ljudi”, “Evropa preko plota”, “Ustanak u Jasku” i “Jedna žena – jedan vek”.

Selektor tog programa Greg Dekur opisao ju je kao “retrospektivu o drugoj strani svega”.

U Žilnikovu čast, 24. novembra će pre početka prve projekcije u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biti održan okrugli sto na kojem će biti reči o najaktuelnijim temama posvećenim migrantima, a uz Žilnika, najavljeni su i Milena Dragićević Šešić i Ivan Simić.

FAF će prikazati do 30. novembra više od 90 filmova, a poceo je ovogodišnjim dobitnikom Zlatne palme u Kanu, filmom “Kradljivci” japanskog reditelja Hirokazua Kore-ede, koji je [prikazan van konkurencije,

U konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” je deset filmova od ukupno 26 u Glavnom programu, a publika ima priliku da vidi i retrospektivu francuskog reditelja Žaka Riveta, te programe Hrabri Balkan, Bande a part, Cinéfondation, ACID, kao i specijalne projekcije.

Direktor FAF-a Igor Stanković istakao je da taj festival nudi drugačiji, alternativni pogled na svet koji ne pristaje da bude manjinski i getoiziran, jer svaka umetnost teži da bude univerzalna, da znači, intrigira i potresa na svim meridijanima i u nekim budućim vremenima i generacijama. “FAF uvek teži da bude avangarda, prethodnica, predosećaj budućeg u tematici, senzibilitetu, stilu i formi. Zato je mlađa publika njegov verni saputnik i sagovornik. FAF uvek održava vitalnu vezu sa tradicijom svetskog, evropskog, jugoslovenskog i srpskog autorskog filma. FAF donosi novi, nekonvencionalan pogled na balkansku kinematografiju i zato je njegov pogled uvek zanimljiv, privlačan za strane goste. FAF održava i živu vezu sa drugim umetnostima – slikarstvom, literaturom, glumom, pozorišnom i plesnom umetnošću, i zato su njegovi gosti autori, umetnici i intelektualci svih profila”, rekao je Stanković.

Ističući i da FAF teži da “vrati filmsku umetnost u jezgro i srce Beograda” i da je zato “sa ponosom izmešten iz duha svog vremena kojim danas vladaju tabloidi i rijaliti spektakli”, Stanković je rekao da FAF, i kada je svojim filmovima težak, kompleksan, uznemirujući i šokantan, “uvek teži za boljim, angažovanijim, emocionalno i intelektualno zrelijim gledaocima”.

Glavna lokacija 24. FAF-a je Kombank dvorana, a festival će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima “Fontana” i “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Art Kolarčeve zadužbine i u Kinoteci.

Prošle godine Gran pri “Aleksandar Saša Petrović“ 23. FAF-a dobio je film “Felisite” francuskog reditelјa Alena Gomeša, za režiju je nagrađena rumunsko-srpska koprodukcija “Vojnici. Priča iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a najhrabrijim filmom na Balkanu proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske, pobednik Pulskog filmskog festivala.

FAF je osnovan 1994. godine sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja savremena dela sedme umetnosti. Ostvarenja koja se prikazuju drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara – ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult)

Podelite ovu stranicu!