Žigmanov: Ne zaboraviti zločine nad Hrvatima u Vojvodini

05 May 2017

"U samo 19 dana, od 10. do 29. juna 1992. godine, proterano oko 600 hrtkovačkih porodica"

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov poručio je danas da se ne smeju zaboraviti zločini i organizovan progon vojvođanskih Hrvata iz njihovih domova koji se dogodio pre 25 godina.

Žigmanov je u saopštenju za javnost ukazao da je reč o jednom od najtragičnijih perioda u novijoj istoriji Vojvodine, posebno kada je reč o stradanju Hrvata u Sremu i jugozapadnoj i zapadnoj Bačkoj.

“Bilo je to ne samo vreme straha, nego i etnički motivisanog nasilja i ubistava, koje se organizovano sprovodio bez ikakvog povoda prema lojalnim građanima hrvatske nacionalnosti – samo zato što su Hrvati”, naveo je Žigmanov, a prenosi portal Magločistač.

On je poručio da je zadatak svih političkih i društveno relevantnih hrvatskih institucija i organizacija koje deluju u Vojvodini i Srbiji da ne zaborave strahote koje su 1990-ih godina vojvođanski Hrvati preživeli i dodao da “zajednica koja ne pamti vlastito stradanje i vlastite žrtve je zajednica koja nema budućnost”

“U politikama suočavanja s prošlošću u Srbiji u potpunosti izostaje rešavanje pitanje proterivanja Hrvata iz Vojvodine – pravosudna tela nisu pokretala sudske postupke za učinjene zločine, ne postoji ni jedno javno obeležje, a nema ni prikladnog sećanja. Ovi su zločini prećutkuju i na to ne smemo pristati”, ističe se u saopštenju.

hrtkovci

Žigmanov je dodao da se tih se tragičnih događaja podsećamo svakog 6. maja kada je u Hrtkovcima 1992. godine održan miting na kojem je učestvovao i Vojislav Šešelj, kada su pročitana imena sedamnaestoro Hrvata kojima je javno poručeno da se sele.

On je podsetio da se ubrzo ta poruka počela uspešno ostvarivati i da je u samo 19 dana, od 10. do 29. juna 1992. godine, proterano oko 600 hrtkovačkih porodica koje sada žive širom Hrvatske i sveta.

Naveo je i da je proterivanje vojvođanskih Hrvata započelo još 1991. godine u Novom Slankamenu, a da je ovaj događaj u Hrtkovcima u javnosti prepoznat kao najeklatantniji i najočigledniji primer.

Hrvati su 1990-ih proterivani i iz drugih vojvođanskih mesta: Starog i Novog Slankamena, Golubinaca, Sota, Morovića, Erdevika, Kukujevaca, Gibarca, Šida, Vašice, Rume, Iriga, Beške, Maradika, Inđije, Zemuna, Novih Banovaca, Surčina, Sremske Kamenice, Beočina, Čerevića, Petrovaradina, Sremskih Karlovaca, Sremske Mitrovice, Nikinaca, Platičeva, Martinaca, Bača, Plavne, Sonte, Stanišića”, podseća se u saopštenju i ukazuje da su procene da je Vojvodinu u tom periodu napustilo između 35.000 i 40.000 Hrvata, koji se kasnije nisu vratili u rodni kraj.

(Autonomija, Magločistač)

Podelite ovu stranicu!