Žigmanov: Izdavanje 186 udžbenika put ka otvaranju poglavlja 26

14 Dec 2016

"U Srbiji se izgleda isplati imati antihrvatski stav, ali se zaboravlja da zbog toga građani hrvatske nacionalnosti koji žive u Srbiji, osećaju pritiske i strah"

 

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov ocenio je danas da bi Srbija trebalo da izda 186 udžbenika za sve nivoe obrazovanja na hrvatskom jeziku i da je to najbolji način da bude otvoreno poglavlje 26 posvećeno obrazovanju, odnosno da Hrvatska povuče blokadu.

Na pitanje da li se odgovornost za problem sa udžbenicima može pripisati i Hrvatskom nacionalnom veću (HNV), Žigmanov je rekao da takve optužbe dolaze od “minornih osoba i organizacija”, koji ne poznaju elementarne stvari u funkcionisanju države.

“Država Srbija je odgovorna, nikako HNV. To su zlonamerne insinuacije koje služe za skretanje pažnje sa odgovornosti države, Ministarstva prosvete, Zavoda za izdavanje udžbnika, Agencije za razvoj obrazovanja. Oni treba da osiguraju sve uslove da udžbenici budu odštampani”, rekao je Žigmanov.

Hrvatski demokratski forum (HDF) iz Subotice juče je pozvao na odgovornost HNV, jer je obrazovanje u nadležnosti nacionalnih saveta, a HNV “nije svih ovih godina uspeo da okupi eksperte iz hrvatske zajednice koji bi mogli da napišu potrebne udžbenike”.

Žigmanov je podsetio da je do sada objavljeno oko 90 udžbenika i da nije pokrivena kompletna srednja škola i predškolsko obrazovanje, kao i nacionalni dodaci za istoriju, a da poseban problem predstavljaju udžbenici za hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture.

On je naveo da bi tek po osnivanju Katedre za hrvatski jezik i književnost bile ispunjene sve pretpostavke za kvalitetno obrazovanje Hrvata, te da takve katedre imaju sve ostale nacionalne zajednice u Vojvodini.

“Potrebno je osnovati i lektorat, koji bi bio instanca za izdavanje licenci za nastavu na ovom jeziku, jer je sada gotovo dve trećine nastavnika jezički inkompetentno, odnosno nemaju niti jednu verifikovanu instancu da poznaju hrvatski jezik”, rekao je Žigmanov i dodao da treba razviti i sistem nadzora nad kvalitetom odvijanja nastave.

Žigmanov je podsetio da cilj Hrvatske nije da bude prepreka Srbiji u evropskim integracijama i da tome svedoči činjenica da je ta zemlja Srbiji poklonila kompletan prevod svih evropskih dokumenata i da je održala više od 100 seminara za nosioce vlasti na temu integracija.

“Ukoliko Srbija odgovori na upite koje je hrvatska strana uputila Evropskoj komijisi, ministar spoljnih i evropskih poslova Davor Ivo Štir rekao je da blokada može biti otklonjena već početkom naredne godine, tako da ne vidim zašto je tolika tenzija dignuta”, rekao je Žigmanov.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se “izgleda isplati” imati antihrvatski stav, ali se zaboravlja da zbog toga građani hrvatske nacionalnosti koji žive u Srbiji, osećaju pritiske i strah.

“Od predsedničkih izbora u Hrvatskoj, kada su se događanja u toj zemlji dovodila u vezu sa ustaškim pokretom i obnavljanjem ustaštva od strane najviših državnika Srbije, nije baš lagodno biti ni građanin, ni aktivista. Zaboravlja se da je SDSS Milorada Pupovca u Hrvatskoj ušla u vlast i da imaju četiri pomoćnička mesta, da su deo politike koju sprovodi Vlada Hrvatske, a to nijedna vlada koja bi imala pridev fašistička ili ustaška, ne bi činila”, rekao je Žigmanov.

Prema njegovom mišljenju, činjenica da je Pupovac deo vlasti čini te optužbe predstavnika vlasti Srbije “još problematičnijim”.

KROV: Problem mladih Hrvata u Srbiji nisu udžbenici

Predstavnik hrvatskog udruženja KROV iz Subotice Nikola Perušić izjavio je danas da u Srbiji mali broj učenika koristi usluge obrazovanja na hrvatskom jeziku, te da su razlozi za to što je Hrvatska blokirala poglavlje 26, po njegovom mišljenju, političke prirode.

“Ubeđen sam da blokada nema veze sa udžbenicima, jer se taj problem može vrlo lako i za kratko vreme rešiti. Ovaj problem tinja već godinama i niko se posebno nije upustio u njegovo rešavanje. Pri tom, osnovano je i Hrvatsko nacionalno veće (HNV) koje u nadležnosti ima da se bavi time”, rekao je Perušić.

On je dodao da su problemi mladih Hrvata u Srbiji mnogo realniji od samih udžbenika, a tiču se niskih primanja, nezaposlenosti i ostalih teških socijalnih problema s kojima se suočavaju i drugi građani i sa kojima dele te slične probleme.

Perušić je za agenciju Beta rekao da u Strategiji obrazovanja na hrvatskom nastavnom jeziku, koju je nedavno usvojio HNV, stoji da svega pet odsto učenika pohađa nastavu na hrvatskom, dok kod drugih nacionalnih zajednica taj procenat ide i do 70 odsto, i ocenio da taj podatak “mnogo govori o zainteresovanosti”.

“Mali je broj učenika o kojima pričamo, oko 260 njih u osnovnim školama. U odnosu na 60.000 pripadnika hrvatske zajednice taj problem nije toliko značajan i, da budemo realni, dotiče uzak krug ljudi”, objasnio je Perušić.

Nevladina organizacija KROV je omladinska organizacija osnovana 2000. godine i okrenuta je ka edukaciji mladih. KROV je članica i Asocijacije evropskih manjina.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!