Ženski sud za bivšu SFRJ: Da se čuje glas žrtava

07 Apr 2012

Ono što danas živimo jeste direktna posledica ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ženski glas do sada se nije čuo

„Ženske” nevladine organizacije iz regiona smatraju da bi formiranje Ženskog suda moglo da doprinese zadovoljenju pravde za žrtve ratova, pošto, kako kažu, ni Haški tribunal ni domaći sudovi nisu uspeli u tome.

„Smatramo da ono što danas živimo jeste direktna posledica ratova u bivšoj Jugoslaviji”, kaže za Dojče vele Marija Perković, aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda, obrazlažući inicijativu da se formira Ženski sud za bivšu SFRJ, pošto ni Haški tribunal ni domaći sudovi za ratne zločine u regionu nisu ni izbliza zadovoljili pravdu na ovim prostorima.

„Mislimo da se posle 20 godina nemenjanja nacionalističke kulturne matrice koja i danas vlada, ćutanja o pravim uzrocima rata, ćutanja o ovom danasnjem vremenu – da se to mora prekinuti”, smatra Perkovićeva.

Po ugledu na Raselov sud

Taj bi sud bio formiran po ugledu na „Raselov sud” u doba Vijetnamskog rata, kada su Bertrand Rasel, Žan Pol Sartr, Simon de Bovoar i mnogi drugi intelektualci osudili taj rat. Marija Perković objašnjava da Ženski sud ne bi imao institucionalnu već moralnu snagu. „Ženski sud jeste svojevrsni alernativni model pravde i nije u vezi sa institucionalnim sistemom. Njegova snaga je moralna snaga”, navodi ona.

Perkovićeva je uverena da žene sa prostora bivše Jugoslavije imaju snage da se izbore za tu inicijativu Ženski sud, jer su se žene prve i najduže izjašnjavale protiv rata. Ona podseća da je upravo zahvaljujući ženskom aktivizmu na prostoru bivše SFRJ, silovanje u ratu priznato kao ratni zločin u međunarodnom krivičnom pravu.

„Silovanje u ratu, koje nikada nije bilo prepoznato kao ratni zločin je, nažalost, zbog iskustva sa prostora bivše SFRJ, pre svega zbog, masovnih silovanja u Bosni i Hercegovini, ušlo u međunarodno krivično pravo, našim zalaganjem, zalaganjem aktivistkinja iz bivše Jugoslavije i aktivistkinja iz celog sveta”, kaže Marija Perković.

Lična svedočenja o patnjama

Mirovna aktivistkinja Ivana Vitas za Dojče vele kaže da su ženske priče o patnjama u ratovima ostale neispričane. „Lična iskustva, lično svedočenje, mogućnost da se o tome priča, zato što svedoci u Haškom tribunalu nisu u prilici da ispričaju svoja strašna iskustva kroz koja su prošli. Ovo je prilika da se iz tog ugla sagleda sav užas rata i da se prosto nađe solidarnost među ženama”, smatra Ivana Vitas.

Kako kažu mirovne aktivistkinje, sud bi se bavio i uzrocima i posledicama ratova. Inicijativu za osnivanje Ženskog suda promoviše više nevladinih organizacija iz regiona, koje se bore za poštovanje ženskih ljudskih prava.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!