Žene u crnom u Beogradu izvele performans Vukovar – ubijanje jednog grada

18 nov 2018

Tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba

Žene u crnom održale su večeras u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu performans pod nazivom „Vukovar – ubijanje jednog grada“ u znak sećanja na 27. godišnjicu stradanja tog grada u koji su posle tromesečne opsade ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Aktivistkinje te organizacije i njihove pristalice u 17 sati ispisali su na podu solju „Vukovar“ i zapalile sveće.

Razvili su velike transparente sa natpisom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru“ i „Odgovornost“, kao i manji transparent na kojem je pisalo „Vukovar (1991-2018), JNA je držala pod opsadom Vukovar 87 dana, ubijeno je oko 25.000, a nesrpsko stanovništvo je proterano“.

Na tom transparentu je ispisano i da je „Na Ovčari ubijeno više od 200 bolesnih i ranjenih zarobljenika iz vukovarske bolnice, u urbicidu je razoren skoro čitav grad“, a dodaje se da je „kroz logore u Srbiji (Aleksinac, Begejci, Beograd, Niš, Sremska Mitrovice, Stajićevo) prošlo više hiljada zarobljenih i zarobljenica“.

Koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović kazala je da je zločin u Vukovaru jedan od najvećih počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije, te da je „rušenje i ubijanje Vukovara postalo simbol za varvarsko rušenje gradova“.

„Nikada nećemo zaboraviti 19. septembar 1991. godine kada su tenkovi JNA otišli da razore Vukovar prekriveni cvećem građana Beograda. Taj čin je ostao prekriven ćutanjem i mi želimo ovim ne samo da uputimo krik protiv zaborava i protiv poricanja“, kazala je Zajović.

Ona je dodala da se zločin u Vukovaru ne nalazi u udžbenicima, a da „osuđeni ratni zločinci poput Veselina Šljivančanina moralni i politički autoriteti sponzorisani od države“ i „vrše reviziju sudski utvrđenih činjenica u Hagu i reviziju istorijskih događaja“.

„To jako povređuje i ponižava žrtve i zapravo pokazuje kontinuitet nekažnjivosti u Srbiji koji se očituje i u činjenici da suđenje za zločin u Ovčari 15 godina traje bez pravosnažne presude, zločin u Lovasu nad civilnim stanovništvom je 10 godina bez pravosnažne presude“, rekla je Zajović i dodala da je „opstrukcija pravosudnih organa premanentna i veoma zabrinjavajuća“.

Zajović je izrazila nadu da će proces evropskih integracija morati da prisili Srbiju da okonča te sudske postupke i „okočna kažnjavanje samo niskorangiranih počinilaca zločinaca, direktnih izvršilaca, a ne nalogodavaca“.

„Mnogi od onih koji su odgvorni za zločine u Vukovaru provode mirno svoje penzionerske dane, za konc logore kojih u Srbiji ima na više lokacija i koji su trajali u kontinuitetu od oktobra 1991. pa sve do decembra 1992. godine. Za taj zločin i brojne zločine nad civilima niko nije odgovarao“, ocenila je Zajović.

Ona je ukazala na to da ta organizacija pruža punu podršku zarobljenicima tih logora koji su pokrenuli tužbe protiv Srbije za materijalnu odštetu i da već 15 godina sa više od 25 organizacija civilnog društva zahtevaju da se obeleže mesta zločina u Begejcima i Stajićevu, da se otvore arhivi Vojske Srbije, te da se sazna o nestalima u Vukovaru.

Iz organizacije Žene u crnom najavili su da će sutra, 19. novembra prisustvovati komemorativnim skupovima sa preživelim građanima Vukovara.

Vukovar je 1991, od avgusta do novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!