Žene obrazovanije u EU a manje zarađuju

17 Mar 2014

Najveće razlike u platama muškaraca i žena zabeležene su u Estoniji

U EU devoj?ice re?e prekidaju školovanje od de?aka i više je mladih žena me?u diplomiranim studentima od muškaraca. Me?utim, i dalje je manje žena zaposleno a kada rade u proseku zara?uju oko 16% manje od muškaraca. U EU je u prethodnoj deceniji zabeležen rast stope fertiliteta u ve?ini ?lanica, a najviši u Sloveniji. Stopa fertiliteta je u 2012. u EU u proseku iznosila 1,58, podaci su evropske statisti?ke službe Eurostat. Pritom je u 10 ?lanica sa višom stopom fertiliteta od proseka bila viša ili blizu evropskog proseka i stopa zaposlenosti žena. U Srbiji je stopa feritiliteta pala sa 1,58 u 2001. na 1,40 u 2010, ali je u 2012. zabeležen blagi rast na 1,45.

U Evropskoj uniji manje je žena u dobi od 15 do 64 godine zaposleno u odnosu na muškarce. Stopa zaposlenosti žena u 2012. u 28. ?lanica je bila 58,5%, a zaposlenosti muškaraca 69,6%. U Srbiji je u oktobru 2012. stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 44%, a za žene 29,8%, podaci su iz Anketi o radnoj snazi Republi?kog zavoda za statistiku.

Razlika u zaposlenosti muškaraca i žena je vidljiva u svim ?lanicama EU. Najve?e razlike su zabeležene na Malti, Italiji, Gr?koj i ?eškoj, a najmanje u Litvaniji, Finskoj, Letoniji i Švedskoj. Na Malti stopa zaposlenosti za žene je u 2012. bila 44,2% a za muškarce 73,3%, dok je u Litvaniji bila 61,8% za žene i 62,2% za muškarce.

Žene ?eš?e rade sa skra?enim radnim vremenom od muškaraca – njihov udeo je u 2012. u 28. ?lanica iznosio 31,9% a muškaraca 8,4%. U Holandiji ta razlika posebno izražena pošto 76,9% žena radi sa skra?enim radnim vremenom a muškaraca 24,9%, dok je najmanja razlika u Bugarskoj (2,5% i 2%).

Žene u EU i dalje manje zara?uju od muškaraca i u 2012. su u proseku zara?ivale 16,4% manje od muškaraca.

Najve?e razlike u platama muškaraca i žena zabeležene su u Estoniji, gde žene zara?uju 30% manje od muškaraca, zatim u Austriji gde ta razlika iznosi 23,4%, Nema?koj (22,4%) i ?eškoj (22%), a najmanje razlike su u Sloveniji (2,5%) i Malti (6,1%).

Rast stope fertiliteta

U EU je zabeležen rast stope fertiliteta sa 1,46 u 2001. na 1,61 u 2010. a zatim blagi pad na 1,58 u 2012. U periodu od 2001. do 2010. zabeležen je rast u 22 ?lanice, a najve?i u Sloveniji sa 1,21 u 2001. na 1,58 u 2012, zatim Švedskoj sa 1,57 na 1,91 i Letoniji sa 1,29 na 1,60.

Stopa fertiliteta koja pokazuje broj ro?ene dece po ženi u reproduktivnom periodu najviša je u 2012. bila u Irskoj i Francuskoj po 2,01, Velikoj Britaniji (1,92) i Švedskoj (1,91), a najniža u Portugaliji (1,28), Poljskoj (1,30) i Španiji (1,32).

Ukazuje se da je od 10 ?lanica EU u kojima je stopa fertiliteta bila jednaka evropskom proseku ili viša, u osam ?lanica – Danskoj, Francuskoj, Litvaniji, Holandiji, Sloveniji, Finskoj, Švedskoj i Britaniji, stopa zaposlenosti žena bila iznad proseka u EU dok je u dve ?lanice, Belgiji i Irskoj, stopa zaposlenosti bila blizu proseka.

Prema podacima Eurostata, u EU je 2012. udeo žena koje su rano prekinule obrazovanje manji je od udela mušakraca, 10,9% prema 14,4%. Iako se prilike u ?lanice bitno razlikuju kada je re? o ranom napuštanju školovanja prema polu, ovaj obrazac je svuda isti osim u Bugarskoj gde 13% žena napušta školovanje a muškaraca 12,1%.

Najve?e razlike u stopi žena i muškaraca koji rano napuštaju školovanje zabeležene su u Portugaliji (14,3% žena i 27,1% muškaraca) i Malti (17,6% žene i 27,5% muškaraca), a najmanje razlike u Austriji (7,3% i 7,9%), Bugarskoj, Hrvatskoj (3,6% i 4,6%) i ?eškoj (4,9% žena i 6,1% muškaraca).

Žene obrazovanije

U EU je više mladih žena me?u diplomiranim studentima nego muškaraca. U 2012. u Uniji je 39,9% žena u dobi od 30 do 34 godina završilo visoko obrazovanje, u pore?enju sa 31,5% muškaraca.

Najve?e razlike postoje u Estoniji gde je 50,4% žena i 28,1% muškaraca me?u diplomiranim studentima, zatim Letoniji (48,1% žena i 26,2% muškaraca), Sloveniji (49,6% i 29,5%) i Danskoj (52,6% i 33,7%). Najmanje razlike su zabeležene u Austriji (26,6% žena i 26% muškaraca), Luksemburgu (48,9% i 50,4%), Nema?koj (32,9% i 31%) i Rumuniji (23,2% i 20,5%).

Podaci ukazuju da postoje velike razlike pri izboru studija kada je re? o polu. Gotovo 80% osoba koje su diplomirale na studijama u vezi sa obrazovanjem u EU su bile žene, dok ih je u oblasti inženjerstva 27%.

U 28 ?lanica EU žene su u 2011. ?inile 79,1% diplomaca u oblasti obrazovanja i obuke a 76% u oblasti zdravstva i socijalnih usluga. S druge strane, samo 26,6% diplomiranih inženjera bile su žena, a u oblasti nauke i matematike njihov udeo je bio nešto ve?i, 40,8%.

?lanice se razlikuju po oblastima koje žene biraju za studije. Tako se udeo žena me?u diplomiranim studentima u oblasti obrazovanja i obuke kre?e od 74,4% u Danskoj do 95,1% u Rumuniji, udeo u zdravstvu i socijalnim uslugama od 59,7% na Kipru do 93,7% u Letoniji.

U oblasti nauke i matematike njihov udeo se kre?e od 25,2% u Holandiji do 60,7% u Rumuniji, dok se udeo žena me?u diplomiranima ineženjerima kre?e od 16,9% u Irskoj do 50,4% na Kipru.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!