Zbog sporne subvencije poslato protestno pismo sedištu Continentala u Hanoveru

28 Mar 2018

"Subvencijom se podriva domaći IT sektor, ali i krše propisi o zaštiti konkurencije koji važe u EU i Srbiji"

Član Vojvodina IKT Klastera i vlasnik novosadske IT kompanije Coing Nenad Milanović pisao je sedištu kompanije Continental u Hanoveru, zbog nedavne odluke Ministarstva privrede da joj se dodeli subvencija od 9,5 miliona evra za otvaranje istraživačkog centra u Novom Sadu.

Sedištu Continentala, zbog novonastale situacije, uskoro će se obratiti i Vojvodina IKT Klaster, u ime svog članstva, piše portal 021.rs.

U tekstu se navodi da se Milanović obratio Odeljenju za prijavu sumnji na korupciju u Continentalu, i obavestio ih o nameri Vlade Srbije da nemačkoj kompaniji dodeli subvenciju od 9,5 miliona evra, čime se, kako tvrdi, podriva domaći IT sektor, ali i “krše propisi o zaštiti konkurencije koji važe u EU i Srbiji”.

Direktor Coinga Nenad Milanović kaže za 021.rs da se na ovaj korak odlučio poučen prethodnim iskustvima. Kako podseća, kada se saznalo da je Folksvagen varao na testovima izduvnih gasova u Sjedinjenim Američkim Državama, u sedištu kompanije su svu krivicu svalili na zaposlene u mid-menadžmentu, rekavši da oni nisu ništa znali o tome. Da se ne bi desilo slično i u Srbiji, kaže Milanović, obratio se sedištu Continentala.

“Iz tog razloga sam rešio da obavestim njihov sektor o tome šta se sprema i da znamo šta je priroda njihovih operacija ovde, te da nemamo ništa protiv toga da rade i da zapošljavaju ljude u Srbiji, ali imamo problem da dobiju subvenciju za istu stvar koje rade i druge softverske kompanije u Srbiji, koje nisu subvencionisane za to, niti su im one potrebne. Praktično svi programeri na tržištu Srbije imaju posao, mi već plaćamo poreze na plate tih ljudi i ovim država faktički ništa neće dobiti, samo će poresku bazu prebaciti na nekog drugog i za to im pokloniti novac koji smo praktično stvorili mi plaćanjem poreza do sada“, poručuje Milanović za 021.rs.

Generalni direktor istraživačkog centra Continentala Saša Ćioringa, rekao je za 021.rs da ne želi da komentariše ovaj slučaj, te da je o temi subvencija i legaliteta sve već objašnjavao u nekoliko navrata.

U dopisu Vlade Srbije, dodaje portal, kao reakcija na uzbunu koja je nastala u domaćem IT sektoru, nakon što se saznalo sa subvenciju, navodi se da nema razloga za zabrinutost, jer će Continental zapošljavati inženjere. Kako navode, dolazak nemačke kompanije će uticati i na reputaciju Srbije u svetu i odlučivanje drugih kompanija da investiraju u Srbiju.

U tesktu se napominje da je premijerka Ana Brnabić ocenila i da istraživački centar pravi ekosistem od kojeg korist imaju domaće IT kompanije i programeri, koji treba da funkcionišu zajedno. Takođe, kako je navela, u istraživačkom centru se zapošljavaju uglavnom inženjeri, a ne programeri. Obrazlažući subvenciju stranoj kompaniji, rekla je da se ona daje Continentalu, jer se ne radi o autsorsing kompaniji.

Međutim, sa tim se ne slaže Milanović.

“Najvažnije, po autsorsingu, dobit se sliva na lokaciji kompanije koja prodaje krajnji proizvod. Poslovni model Continentala je upravo takav autsorsing, jer će Centar za istraživanje razvoja u Novom Sadu sve što radi isporučiti matičnoj kompaniji, koja će krajnji proizvod prodavati iz Nemačke ili neke druge lokacije“, objašnjava Milanović.

Direktor Vojvodina IKT Klaster Milan Šolaja poručuje za 021.rs da će se i oni obratiti Continentalu, jer bi i oni trebalo da budu deo domaće IT zajednice. Vojvodina IKT Klaster je već nekoliko puta reagovao povodom odluke o dodeli subvencije, ali, po rečima Šolaje, ovo, u krajnjoj liniji, i nije priča o Continentalu.

Dovoditi stranog investitora u sektor u kojem praktično nema nezaposlenih, po nama, nema mnogo smisla, jer se dodatno destabilizuje situacija sa nedostatkom kadrova. Nadamo se da ćemo naći zajednički jezik sa Vladom Srbije, ali u ovom trenutku se čini da smo dosta udaljeni jedni od drugih”, navodi Šolaja.

Na problematičnost ove subvencije ukazala je i Inicijativa Digitalna Srbija. Kako su naveli, “ova odluka predstavlja svesno davanje prednosti jednoj kompaniji i stavljanje kompanija koje već posluju u Srbiji u nepovoljan položaj”.

(Autonomija, 021)

Podelite ovu stranicu!