Zbog dugogodišnjeg mobinga asistentkinja tužila PMF, ali i ostala bez posla

30 Jan 2017

Peticiju za obustavljanje konkursa pokrenulo i do sada potpisalo još 1.300 ljudi

Oko 300 zaposlenih na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu potpisalo je peticiju u nadi da će fakultet vratiti na posao asistentkinju Maju Bjelić, koja je ostala bez posla na Departmanu za biologiju i ekologiju posle sumnjivog konkursa, okončanog prošle godine.

Ujedno je peticiju za obustavljanje tog konkursa pokrenulo i do sada potpisalo još 1.300 ljudi. Jedna od članica komisije na konkursu bila je profesorka Silvana Andrić, protiv koje je 11 zaposlenih podnelo prijave za mobing, a zbog koje je Maja Bjelić tužila fakultet da joj nije pružio zaštitu od zlostavljanja.

Tužba je podneta početkom decembra. Pre tužbe, priča Maja Bjelić, ispoštovana je cela procedura žalbi – dekanu i direktoru fakulteta, Etičkoj komisiji fakulteta, šefu katedre, članovima Izbornog i Veća departmana, pokrajinskoj inspekciji, a tražena je i pomoć od Pokrajinskog ombudsmana.

Ništa nije urodilo plodom jer nadležni, kako smatra ova mlada naučnica, problem svrstavaju u “loše međuljudske odnose”, a ne stvarni mobing. Maja Bjelić odnedavno je nezaposlena pošto na konkursu za izbor asistenta nije odabrana, iako ima najbolje kvalifikacije, te joj je ugovor istekao i nije produžen.

Zbog pomenutog konkursa, kao i zbog prestanka ugovora za asistentkinju, pokrenute su peticije na internetu od strane studenata, kao i zaposlenih na PMF.

Profesorka koja se tereti za mobing, Silvana Andrić nije želela da komentariše navode Maje Bjelić, već nas je uputila na dekanicu PMF Milicu Pavkov Hrvojević.

Višegodišnje maltretiranje i sporan konkurs

Jedanaestoro zaposlenih na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 11. januara prošle godine prijavilo je nekoliko uznemirujućih tačaka matičnom fakultetu: nemogućnost odgovarajućeg komuniciranja (vikanje, vređanje, uznemiravanje putem mejla), ignorisanje prisustva, verbalno napadanje, širenje neistina, stalne neopravdane kritike, omalovažavanje pred drugima, nadziranje, davanje prekratkih rokova za neki posao ili nejasnih zadataka, izazivanje stresa uz stalne kritike, kao i ucene koje se dovode u vezu sa ostajanjem na poslu.

Dopis fakultetu potpisalo je pet doktora nauka, od kojih tri docenta i dva naučna saradnika, zatim dva asistenta, tri istraživača-saradnika i laborant. Kako za 021 priča Maja Bjelić, na ovaj korak bili su primorani jer je maltretiranje postalo nepodnošljivo.

“Dopis koji smo uputili različitim instancama u okviru PMF-a, nikako nije imao za cilj da diskredituje profesionalna dostignuća profesorke Silvane Andrić, što smo u dopisu i naznačili. Fokus je bio na traženju zaštite od oblika ponašanja koja dovode do narušavanja profesionalnog integriteta i zdravlja zaposlenog, a kojima smo izloženi od strane pomenute profesorke. Fakultetu smo se obratili u momentu kad je situacija postala nepodnošljiva.
Odreagovalo je jedino Veće Departmana za biologiju i ekologiju, ponudivši stručnu medijaciju, koja nažalost, nikada nije realizovana iz razloga što je profesorka Silvana Andrić istu odbila, demonstrativno napustivši sastanak. Nakon toga, situacija se drastično pogoršala, što je za ovih godinu dana rezultiralo time da, od jedanaestoro zaposlenih koji su ukazali na problem, jedna osoba bude na višemesečnom bolovanju, dve osobe zatraže prekid radnog odnosa na PMF-u i ja, nakon, takođe višemesečnog bolovanja, ostanem bez posla, pri čemu se opstruiranje i dalje nastavlja. Uglavnom se zamerala pojedinačno – u jednom momentu se usmeri na jednu osobu, pa na drugu i to teče tako stalno. Posle nekog vremena, svi smo shvatili da ne možemo više da trpimo, nego moramo zajedno da reagujemo”, priča Bjelićeva.

U jeku ovih dešavanja, fakultet raspisuje konkurs za izbor dve osobe u zvanje asistenta. Javila su se tri kandidata – Bjelićeva, njen kolega Srđan Sokanović i Margareta Nikolić. Od pomenutih kandidata, najveće kvalifikacije imala je Bjelićeva, a potom Sokanović i na kraju Nikolićeva. Član komisije za sastavljanje izveštaja je bila profesorka Silvana Andrić i to je, kako smatraju i studenti i zaposleni, uticalo na izbor.

Komisija je predložila Nikolićevu i Sokanovića za izbor u zvanje, a izborno veće je podržalo samo predlog imenovanja Srđana Sokanovića jer je očigledno da je Maja Bjelić, sa indeksom kompetentnosti 115,3 i ocenom pedagoškog rada od strane studenata 9.68 bolji kandidat od Nikolićeve, sa indeksom kompetentnosti 1 i bez evaluacije pedagoškog rada. Po okončanju ovog konkursa, Bjelićevoj nije produžen ugovor o radu.

Bjelićeva navodi da se ovako nešto na Departmanu ranije nije dešavalo, jer je praksa bila da se ugovor produži licu koje je do nerealizovanog izbora u zvanje obavljalo navedene poslove, posebno kada na katedri postoji fond praktične nastave od 70 časova, a zaposlen je jedan asistent sa angažmanom od 24 časa, te da je ona kažnjena za sve što je isticala da se dešava na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

“Dok je trajao konkurs, profesorka Silvana Andrić mi je rekla da je ovo konkurs za njenog ličnog asistenta, te da mene neće izabrati, jer je ona redovni profesor zaštićen kao ‘beli medved’, te da ako ona želi asistenta sa, na primer, plavim očima, dobiće ga. Tvrdila je da će njenu odluku komisija podržati, kao i izborno veće iz razloga što će i njima jednog dana trebati njen glas. Imam SMS poruku koja govori u prilog ovoj tvrdnji, a koja ukazuje na predumišljaj komisije, jer se navodi da neću biti izabrana bez obzira na sve. Na kraju, izborno veće je ipak nije podržalo, ali ni ja nisam ostala zaposlena. Studenti su mi u neverici prilazili i pitali me kako je moguće da kroz ovo prolazimo na departmanu, a da niko ne reaguje. Upravo zbog toga što su se navedeni problemi samo produbili, a nikako rešili, bila sam primorana da zaštitu svojih prava zatražim na sudu, a jedini zakonski način podrazumeva tužbu za mobing koja se upućuje PMF-u, odnosno, instituciji u okviru koje je zaposleno lice koje se tereti da vrši radnje zlostavljanja”, priča ona.

Fakultet: Uradili smo sve po zakonu

Kako za 021 tvrdi dekanica Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prof. Milica Pavkov Hrvojević, fakultet je učinio sve što je mogao da se situacija reši zakonskim i mirnim putem, u skladu sa aktima fakulteta i univerziteta. Ona smatra da se kompetentnost uključenih strana ne dovodi u pitanje, već isključivo njihovi lični sukobi.

“Nakon prve pritužbe zaposlenih i zahteva asistentkinje Bjelić za zaštitom, kao dekan sam odmah tražila da se započne sa procesom medijacije. Taj postupak, nažalost, završio se neuspešno. Izjašnjenje su od nas tražili i pokrajinska inspekcija i Pokrajinski ombudsman, a mi smo sve traženo uredno poslali, sarađivali i uradili sve u skladu sa ovlašćenjima. Zaključak nadležnih je da je PMF uradio sve u skladu sa zakonom. Razgovarali smo sa zaposlenima, pokušali da situaciju rešimo mirnim putem. Sada smo od od strane Maje Bjelić tuženi da nismo pružili zaštitu od mobinga”, navodi prof. Pavkov Hrvojević i dodaje da loši odnosi na Departmanu za biologiju i ekologiju traju godinama unazad, te da se samo akteri preraspoređuju.

“Jedan profesor tuži drugog, pa se nekoliko meseci kasnije njih dvoje udružuju protiv nekog trećeg. Loši odnosi, fakat, postoje”. Prema njenim rečima, konkurs za izbor u zvanje asistenta sproveden je zakonito, a Bjelićevoj ugovor nije mogao da bude produžen jer tako zakon ne propisuje.

“Ne možemo da produžavamo nekome ugovor bez raspisanog konkursa. Ako bude novog konkursa na Departmanu, ona ponovo može da se javi i, ako komisija i veće tako odluče, bude i izabrana u zvanje. Ja bih kršila zakon kada bih radila ikako drugačije”, tvrdi dekanica.

U Pokrajinskoj inspekciji potvrđuju za 021 da su istražili ovaj slučaj, ali da nisu nadležni za rešavanje međuljudskih odnosa. Pokrajinski ombudsman u dopisu zaposlenima naveo je da fakultet jeste napravio korake da dođe do sagledavanja problema, ali da je isto tako bio dužan da prvi dopis shvati kao zahtev za zaštitu od zlostavljanja i pokrene zakonsku proceduru, kao i da Silvana Andrić nije trebalo da bude u komisiji za izbor asistenta jer se optužuje za mobing i može doći do pristrasnosti.

Inače, Zakon o zlostavljanju na radu definiše zlostavljanje kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, sa ciljem da se narušava nečije dostojanstvo, zdravlje i profesionalni integritet, izazivaju strah, stres ili loši odnosi.

(tekst i foto: 021.rs)

Podelite ovu stranicu!