Zaustaviti diskriminaciju manjina u BiH

13 Apr 2012

BiH mora da ukloni etničku diskriminaciju usmerenu protiv nacionalnih manjina iz svog Ustava, zakona i javnih institucija, navodi se u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije HRW

Romi, Jevreji i druge nacionalne manjine i dalje su isključeni iz učešća u nacionalnoj politici Bosne i Hercegovine. Human Rights Watch zato poziva na ukidanje etnički diskriminacionih odredbi uz Ustava.

BiH mora da ukloni etničku diskriminaciju usmerenu protiv nacionalnih manjina iz svog Ustava, zakona i javnih institucija, navodi se u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije HRW. Pod naslovom „Građani drugog reda“, eksperti za pitanja ljudskih prava na Balkanu navode da u BiH, kada su u pitanju nacionalne manjine, postoji „direktna diskriminacija“, zasnovana na samom Ustavu zemlje, koja se reflektuje kako na nacionalnom tako i na entitetskim nivoima.

„Situacija je takva da postoje tri konstitutivna naroda u BiH, a ako ne pripadate ni jednom od njih, automatski ste isključeni iz učešća u političkom životu. Ne možete da se kandidujete za predsedništvo, nacionalni parlament“, navodi u razgovoru za DW, Lydia Gall analiticar za Evropu i centralnu Aziju u HRW.

Građani drugog reda

U izveštaju koji se posebno fokusira na situaciju romske populacije u BiH, kaže se da iako su Romi u celoj Evropi suočeni sa ozbiljnim problemima u oblasti ljudskih prava, ono što upravo BiH čini da „iskače“ jesu direktno diskriminacioni propisi u Ustavu, koji se dalje odražavaju i jačaju kroz indirektnu diskriminaciju u mnogim oblastima svakodnevnog života, kao što su stanovanje, obrazovanja, zdravstvena zaštita. Zato pored ukidanja etnički diskriminacionih odredbi iz Ustava, u HRW navode još dve ključne preporuke za vlasti u BiH.

„Zdravstveno osiguranje je povezano sa poslom, što isključuje mnoge Rome (malo ih je zaposleno, a tek nekolicina prijavljena na biroe za nezaposlene), tako da preporučujemo promenu legislative kako bi svi, bez obzira na zaposlenje ili etničku pripadnost, imali pristup osiguranju. U slučaju stanovanja, mnogi Romi u Bosni žive u „neformalnim naseljima“, bez infrastrukture i uz stalnu pretnju da budu nasilno izbačeni bez obezbeđene alternativne lokacije za preseljenje“, objašnjava Gall u razgovoru za DW.

Ljudska prava na putu BiH ka EU

U HRW navode da je u BiH bilo „obećanja sa visokih mesta“ u cilju rešavanja problema Roma, ali da je malo urađeno u praksi. Tu se podseća se i na presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić Finci, koja još nije primenjena u BiH, i poručuje se da u modernoj evropskoj zemlji nema mesta za političku diskriminaciju manjina te da je krajnje vreme za reforme u BiH.

„Ukoliko se ne usklade sa standardima Saveta Evrope neće se kvalifikovati ni za članstvo u EU. EU mora da izvrši pritisak na BiH da što je pre moguće primeni ovu odluku i ispuni evropske standarde u oblasti ljudskih prava“, zaključuje Gall.

I najviši evropski zvaničnici poručuju da je za sledeći korak BiH na putu evrointegracija neophodno da zemlja preduzme napore u cilju usklađivanja svog Ustava sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci.

(Marina Maksimović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!