Zašto su Romi nedovoljno politički aktivni?

29 Sep 2013

Politički uticaj Roma u zemljama srednje i jugoistočne Evrope je neznatan - uprkos njihovom relativno velikom udelu u stanovništvu. To je delimično posledica njihove marginalizacije, ali ima i drugih razloga

Bez obzira da li je reč o Srbiji ili Makedoniji, o Bugarskoj, Rumuniji ili Mađarskoj: i u zemljama u kojima Romi žive već vekovima, oni su marginalizovani i pogrdno se nazivaju “ciganima”. Samo retko su prihvaćeni kao ravnopravni sugrađani. To je važno imati na umu kada je reč o nedovoljnoj političkoj angažovanosti Roma u zemljama gde žive, naglašava Željko Jovanović, direktor Ureda za romske inicijative fondacije Otvoreno društvo u Budimpešti. “Mi govorimo o Romima koji su ne samo najbrojnija manjina u skoro svim delovima Evrope, već govorimo i o manjini koja je vekovima bila potiskivana iz društva, iz svih socio-ekonomskih, političkih i kulturnih oblika rada i organizovanja”, kaže Jovanović u razgovoru za DW. Osim toga Romi u svim državama spadaju među najsiromašnije slojeve društva. “Prema navodima UN 40 posto Roma živi na granici siromaštva, a kada su ljudi gladni, onda oni ne razmišljaju o politici”, dodaje Jovanović.

Nacionalizam kao pretnja

Godine 1971. u Londonu je održan prvi Svetski kongres Roma, na kojem je oznaka “Rom” prihvaćena kao zajednička oznaka za sve pripadnike te manjine, bez obzira kako su se oni inače nazivali: bilo to Romi, Sinti, Aškali ili Egipćani. Osim toga, utvrđen je romanes kao zajednički jezik, a dogovoren je i izgled jedinstvene zastave Roma. Sedam godina kasnije na drugom Svetskom kongresu Roma osnovana je međunarodna krovna organizacija Roma, Međunarodna Unija Roma (IRU). Ali za razvoj nužne političke svesti i političkih struktura čitav taj razvoj je relativno svež: “40 godina je relativno kratko vreme”, kaže Jovanović.

Prepreke političkom organizovanju Roma u zemljama srednje i jugoistočne Evrope iz kojih potiču su i vrlo rašireni etnocentrizam i nacionalizam, smatra Osman Balić, voditelj nevladine organizacije za podršku prava Roma YUROM, te koordinator Lige za dekadu Roma u Srbiji. “Taj etnocentrizam želi etnički čistu, nacionalnu državu u kojoj nema mesta za političko organizovanje Roma.”

A kroz svoju istoriju Romi su naučili “da prepoznaju taj etnocentrizam kao opasnost te se u skladu sa tim i ponašaju.” Da se pri tom radi o realnom strahu pokazuju i različiti anticiganistički ispadi i napadi na Rome tokom prošlih godina. Tako su na primer samo u Mađarskoj tokom 2008. i 2009. pripadnici ekstremne desnice ubili šestoro Roma – među njima i jednog četvorogodišnjeg dečaka.

“Romi kao politička dekoracija”

Tu se radi o zemljama u kojima se “demokratija još razvija i tu su Romi nepoželjni”, kaže Balić. U nekim parlamentima zemalja na području srednje i jugoistočne Evrope postoje doduše poslanička mesta rezervisana za pripadnike nacionalnih manjina, pa time i za Rome, ali po Balićevom mišljenju tu se radi samo o “fasadnoj demokratiji” u kojoj Romi “služe kao politički dekor”.

Ipak, čak i ta ograničena mogućnost delovanja u političkom životu za Rome predstavlja veliki napredak. Posebno su Romi na lokalnom nivou uprave u zemljama poput Srbije, Bugarske ili Rumunije angažovani i nastoje da poboljšaju uslove stanovanja svojih sunarodnika, odnosno da omoguće romskoj deci da pohađaju školu.

Makedonija kao uzor

Kao pozitivan primer participacije Roma u političkom životu zajednice može se navesti Makedonija. Tamo su Romi nakon Makedonaca i Albanaca treća po veličini etnička grupa – u ukupnom stanovništvu oni učestvuju sa oko osam odsto. Tu Romi imaju dve političke stranke koje se bave pretežno zaštitom njihovih interesa, njihovi predstavnici se u parlamentu nalaze već više od 20 godina. A u aktuelnoj vladi u Skoplju Romi imaju jednog ministra bez portfelja, koji je ujedno i jedan od potpredsednika vlade.

Osim toga obrazovna politika u Makedoniji važi kao vrlo liberalna: “U školi romska deca mogu da uče svoj jezik romanes kao maternji”, naglašava Marija Ristoska iz Centra za istraživanje i kreiranje politike u Skoplju. “Makedonija je jedina zemlja na svetu gde je romski jezik standardizovan i može da se uči na filološkom fakultetu”, kaže Ristoska. Utoliko je i proces integracije Roma u većinsko društvo u Makedoniji dalje odmakao nego u drugim državama. To se vidi i u velikom broju mladih koji pohađaju srednje škole, te u srazmerno velikom broju mladih Roma koji studiraju – mada taj broj još uvek ne odgovara brojčanom udelu Roma u ukupnom stanovništvu.

Kako bi i u drugim zemljama došlo do sličnog razvoja Romi međutim ne smeju da čekaju na to da im drugi nešto poklone, naglašava Željko Jovanović. “Romska zajednica mora sama da pronađe nove oblike predstavljanja i to one u kojima će učestvovati više ljudi”- i to ne samo na izborima svakih nekoliko godina, već i u svakodnevici.

(Zoran Arbutina, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!