Zašto su Jugosloveni diskriminisani?

20 May 2011

Po podacima poslednjeg popisa u Srbiji ima 80.721 Jugoslovena, od čega u Vojvodini živi 49.881.

Predstavnici građana, koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Jugosloveni, zatražili su od Ministarstvu za ljudska i manjinska prava još u martu prošle godine savet kako da osnuju Nacionalni savet Jugoslovena, na šta imaju ustavno i zakonsko pravo, ali ni do danas nisu uspeli da to urade jer im je tadašnji pomoćnik ministra Petar Antić rekao im je da ne mogu ništa da urade dok se ne završe izbori za nacionalne savete.

Član Komunista Subotice, Centra „Tito“ i Inicijativnog odbora za osnivanje Nacionalnog saveta Jugoslovena Mikloš Olajš Nađ kaže da po sadašnjem zakonu moraju prikupiti 4.050 potpisa, što je pet odsto od ukupnog broja građana koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao Jugosloveni.

-Radimo na jačanju i uspostavljanju veza između udruženja građana sa predznakom Jugoslavije kako bi izgradili „infrastrukturu“ za dalje korake. Nemamo u svim gradovima udruženja, a tamo gde postoje, povezujemo članove. Sada sledi novi popis i najverovatnije da ćemo predati zahtev za osnivanje Saveta čim saznamo rezultate popisa – kaže Mikloš Olajoš Nađ.

Prema njegovim rečima, želja Jugoslovena za osnivanjem ovog tela je velika i to ne samo u Subotici već i u Beogradu, Lazarevcu, Rumi, Lajkovcu i drugim gradovima. Do 1. oktobra Jugosloveni će organizovati akcije i kampanje kako bi se suprotstavili svima koji tvrde „da pošto nema Jugoslavije, više nema ni Jugoslovena“.

 – Još od devedesetih godina nas negiraju. To nije u redu pošto Ustav dozvoljava svakome da se izjasni kako želi. Mi smo realni i znamo da proces izjašnjavanja nema veze sa stvaranjem nove Jugoslavije. To negiranje je posledica stalnih pritisaka i nacionalizma. Kada je u pitanju zakonska odredba da nacionalni saveti dobijaju sredstva u zavisnosti od broja pripadnika nacionalne manjine, mi javno govorimo da to ne prihvatamo jer to građane stavlja u neravnopravan položaj – naglašava Mikloš Olajoš Nađ.

U Inicijativnom odboru za osnivanje Nacionalnog saveta Jugoslovena očekuju da se na popisu svako izjasni onako kako se oseća, ali da neće dozvoliti da se njihovom „sudbinama igraju oni koji su doveli zemlju u besperspektivnu situaciju, zbog čega veliki broj mladih planira da napusti Srbiju“.

– Želimo dobru saradnju sa svim nacionalnim savetima koje imamo u Subotici i pratimo njihov rad da bi njihovo iskustvo iskoristili u našem budućem radu. Kažu da nacionalne zajednice određuje jezik, pismo, informisanost i kultura i da Jugosloveni nemaju svoj jezik. To nije istina, imamo svoj jezik od Makedonije do Slovenije – zaključuje Olajoš Nađ.

Prema njegovim rečima, želja Jugoslovena za osnivanjem ovog tela je velika i to ne samo u Subotici već i u Beogradu, Lazarevcu, Rumi, Lajkovcu i drugim gradovima. Do 1. oktobra Jugosloveni će organizovati akcije i kampanje kako bi se suprotstavili svima koji tvrde „da pošto nema Jugoslavije, više nema ni Jugoslovena“.

– Još od devedesetih godina nas negiraju. To nije u redu pošto Ustav dozvoljava svakome da se izjasni kako želi. Mi smo realni i znamo da proces izjašnjavanja nema veze sa stvaranjem nove Jugoslavije. To negiranje je posledica stalnih pritisaka i nacionalizma. Kada je u pitanju zakonska odredba da nacionalni saveti dobijaju sredstva u zavisnosti od broja pripadnika nacionalne manjine, mi javno govorimo da to ne prihvatamo jer to građane stavlja u neravnopravan položaj – naglašava Mikloš Olajoš Nađ.

U Inicijativnom odboru za osnivanje Nacionalnog saveta Jugoslovena očekuju da se na popisu svako izjasni onako kako se oseća, ali da neće dozvoliti da se njihovom „sudbinama igraju oni koji su doveli zemlju u besperspektivnu situaciju, zbog čega veliki broj mladih planira da napusti Srbiju“.

– Želimo dobru saradnju sa svim nacionalnim savetima koje imamo u Subotici i pratimo njihov rad da bi njihovo iskustvo iskoristili u našem budućem radu. Kažu da nacionalne zajednice određuje jezik, pismo, informisanost i kultura i da Jugosloveni nemaju svoj jezik. To nije istina, imamo svoj jezik od Makedonije do Slovenije – zaključuje Olajoš Nađ.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!