Zašto Putin ne daje pare Dodiku?

15 Aug 2017

Zašto narod u Republici Srpskoj živi kao da je u Namibiji, a vlada i ministri kao da su u srednjoj Evropi

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome može li Republika Srpska doživjeti bankrot. Sagovornici su bili dva ekonomska analiti?ara iz Banjaluke – Zoran Pavlovi? i Damir Miljevi?. Bilo je rije?i o tome kako je Dodikova garnitura uspjela da isprazni kase Republike Srpske, kako je dobar dio tog novca završio u privatnim džepovima, zašto narod u Republici Srpskoj živi kao da je u Namibiji, a vlada i ministri kao da su u srednjoj Evropi, kako je mogu?e da vlada ministru prosvjete kupuje audi od 59 hiljada eura dok se zbog nedostaka novca zatvaraju osnovne škole, koliko je propast Bobar banke i Banke Srpske uzdrmala privredu, zašto Republika Srpska ne dobija ruske kredite iako se Dodik hvali savezništvom sa Moskvom, dokle vlada može da se zadužuje da bi pokrila budžetski deficit, može li se desiti da ne bude novca za penzije i plate u prosvjeti, zdravstvu i javnim službama, kao i tome da li je teška ekonomska situacija uzdrmala poziciju Milorada Dodika.

Omer Karabeg: Republika Srpska u ovom trenutku duguje dvije milijarde i sedam stotina miliona eura, što je dva puta više nego prije šest-sedam godina. Troškovi života su od 2010. godine dvostruko pove?ani, a plate za svega šest procenata. Penzije se sve teže ispla?uju. Zašto je Republika Srpska došla u tako tešku situaciju? Vi ste, gospodine Pavlovi?u, nedavno rekli da su prije deset godina, kada je uveden PDV i kada je prodat Telekom, kase Republike Srpske bile pune. Šta je bilo s tim novcem?

Zoran Pavlovi?: Kase su 2006. godine bile pune, jer se u njih slilo milijadu i trista miliona konvertibilnih maraka. Vlast se u tom trenutku po?ela ponašati kao da na raspolaganju ima neograni?no mnogo novaca, kao da je to bure bez dna. Trošak administracije dvostruko je pove?an, pove?ani su i ostali troškovi, a ništa nije ura?eno da se tim novcem pokrene privreda.

Damir Miljevi?: Kase su ispražnjene iz dva razloga. Jedan je što je dobar dio tog novca preko javne potrošnje otišao u privatne džepove. Drugi je što u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina nije baš jednostavno upravljati ekonomijom, pa je vladaju?a garnitura odlu?ila da se time ne bavi ve? se usmjerila na to kako što duže da ostane na vlasti. Zbog toga je najve?i dio novca potrošen na budžetske korisnike koji su glavni glasa?i sadašnje vladaju?e garniture. Tako da sada imamo situaciju da 20 posto stanovništva troši 80 posto društvenog bogatstva Republike Srpske, dok ostali dio stanovništa, a to su ?etiri petine, troši crkavicu od 20 posto. Otuda toliko bijede i siromaštva u Republici Srpskoj.

Omer Karabeg: Gospodin Miljevi? kaže da je dobar dio tog novca otišao u privatne džepove. Mislite li i vi, gospodine Pavlovi?u, da je korupcija pojela veliki dio tih para?

Zoran Pavlovi?: Naravno. Vlada je 650 miliona konvertibilnih maraka dala Ministarstvu za lokalnu samoupravu za infrastrukturne projekte po opštinama. Niko ne zna gde su te pare završile, za koje projekte, u ?ijim džepovima. Tender se napravi tako da posao dobije vaš partner koji ?e vam se posle debelo odužiti. To je veoma raširen na?in korupcije.

Propast banaka

Omer Karabeg: Koliko je propast banaka u Republici Srpskoj doprinijela teškoj ekonomskoj situaciji, a propale su dvije zna?ajne banke – Bobar banka i Banka Srpske.

Damir Miljevi?: Propast banaka nije uzrok, ve? posljedica svega onoga što je vlast radila. Nemojmo zaboraviti da nadležnost nad bankama ima Agencija za bankarstvo, a dužnosnike te agencije postavlja vlast. Ono što se dešavalo u bankama samo je odraz onoga što se dešavalo u javnom sektoru i u privredi. U tim bankama je propao ogroman novac, negdje oko pola milijarde konvertibilnih maraka. Veliki dio te sume bio je novac poreskih obveznika.

Zoran Pavlovi?: Bobar banka je odobravala vrlo sumnjive kredite koje nijedna normalna banka ne bi odobrila. Eklatantan primer je pozajmica od tri i po miliona konvertibilnih maraka nekakvom kampu u Primoštenu. Poslovanje te banke je bilo veoma rizi?no i zaista je ?udno što Agencija za bankarstvo nije reagovala. Kada je umro Gavrilo Bobar, vlasnik te banke, bilo je pokušaja da se svi prljavi poslovi stave pod tepih. To su spre?ili ljudi koji su imali visoke depozite u toj banci. Oni su podneli krivi?ne prijave. Tako je po?ela da se odmotava afera oko Bobar banke. Što se ti?e Banke Srpske, ona je nastala tako što je vlada naterala javna preduze?a da dokapitalizuju Balkan investment banku koja je trebalo da ode u ste?aj. Nakon toga ta banka je bila prepuštena nekolicini nesposobnih direktora koji su je odveli u propast.

Omer Karabeg: Izgleda da niko nije snosio konsekvence za velike gubitke koje je donio krah te dvije banke. Slavica Injac, direktorica Agencije za bankarstvo, koja je optužena da je Bobar banku i bankarski sektor Republike Srpske oštetila za 123 miliona konvertibilnih maraka, bila je u ku?om pritvoru, pa joj je on ukinut i ona se vratila na svoje mjesto u agenciji.

Damir Miljevi?: Osnovni problem u Bosni i Hercegovini, ne samo u Republici Srpskoj, je to što nema vladavine prava. Teško je govoriti o razvoju ekonomije kada u zemlji vlada bezakonje, što politi?ke stranke i njihovi tajkuni beskona?no iskorištavaju.

Omer Karabeg: Pominje se mogu?nost ste?aja još dvije banke – Investiciono razvojne banke i Pavlovi? banke. Da li bi njihov eventualni krah još više uzdrmao Republiku Srpsku?

Damir Miljevi?: Što se ti?e Pavlovi? banke, to je relativno mala privatna banka i njen ste?aj ne bi imao neke zna?ajne posljedice osim na depozitare, ako ih uopšte ima poslije svih afera oko vlasnika te banke. Kad je rije? o Investiciono-razvojnoj banci, ona bi mogla da ode u ste?aj s obzirom na to kako su dijeljeni krediti koji se ne vra?aju, i s obzirom na jako loše plasmane. Ako se to dogodi, to bi bila prava katastrofa za Republiku Srpsku.

Omer Karabeg: Da li Republika Srpska može do?i u situaciju da nema para za penzije i socijalnu pomo?? U tom slu?aju bi?e ugroženi najsiromašniji.

Zoran Pavlovi?: Naravno. Zbog toga vlada na svaki na?in pokušava da do?e do likvidnih sredstava kako bi podmirila najugroženije grupacije stanovništva, jer zna da ?e biti velikog nezadovoljstva ako ne bude tih isplata. Nakon analize 15 ministarstava i dva fonda – zdravstvenog i penzionog – revizorska služba je konstatovala da je u prošloj godini budžet probijen za 377 miliona KM. Kad se napravi izveštaj za celu vladu, deficit ?e biti preko 400 miliona.

Zatvori škole, kupi audi

Omer Karabeg: Kako je mogu?e da u situaciji kada je budžetski deficit 400 miliona, kada se zatvaraju neke osnovne škole, vlada ovih dana kupuje ministru prosvjete audi za 59.000 eura? Kada novinari o tome pitaju Milorada Dodika, on kaže da se valjda ministri ne?e voziti biciklom.

Damir Miljevi?: Ja to komentarišem onom narodnom – vidjela žaba kako se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Mi moramo da shvatimo da je naša ekonomska, društvena i socijalna mjera – Namibija. Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, u kojoj je ekonomska situacija nešto lošija nego u drugom entitetu, na nivou je zemalja kao što su Namibija, Kongo i Bangladeš. A vlast se ponaša kao da smo mi razvijena evropska zemlja, pa se razbacuje kojekakvim audijima, luksuznim upravnim zgradama i skupim odijelima.

Omer Karabeg: Ispada da narod živi u Namibiji, a vlast i ministri u srednjoj Evropi.

Damir Miljevi?: Da se malo ispravim. Narod ne živi baš kao u Namibiji zahvalju?i onome što su izgradile Austrougarska i bivša Jugoslavija. Jer, od infrastrukture koju sada imamo, samo pet procenata je izgra?eno u posljednih 20 godina. Kada ne bi bilo onoga što su napravile Austrougarska i bivša Jugoslavija, onda bi ovaj naš narod zaista bio u Namibiji. A ova naša vlast ne ponaša se kao da je u srednjoj Evropi, nego kao da je na bogatom jugu Francuske, tamo gdje je Monte Karlo.

Bajka o ruskim kreditima

Omer Karabeg: Prije tri godine predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio da ?e Republika Srpska dobiti dva kredita od Rusije – jedan mali i jedan veliki. Šta je bilo s tim kreditima?

Zoran Pavlovi?: Naravno da tih kredita nema, jer Republika Srpska nije država u onom smislu u kome je to Bosna i Hercegovina koja ima Centralnu banku. Takva obe?anja o?igledno služe da se narod umiri i strpi dok vlada ne na?e nekakve pare.

Omer Karabeg: Dodik je bio u Rusiji po?etkom juna ove godine i sastao se s Putinom. Uo?i tog puta on je rekao da ?e tražiti pomo? kako bi se finansijski stabilizovala Republika Srpska. Me?utim, kada se vratio više uopšte nije pominjao tu pomo?.

Damir Miljevi?: To je stalno ista pri?a. Moj je komentar na sve to – jadna je zemlja i njeni gra?ani u kojoj se vlast hvali kreditima umjesto rastom proizvodnje, brojem zaposlenih i efikasnoš?u javnog sektora.

Omer Karabeg: Prema onome što govore ruski zvani?nici i Milorad Dodik – Republika Srpska je veoma važan ruski saveznik na Balkanu. Ruski ambasador u Bosni i Hercegovini svaki ?as odlazi u Banjaluku i sastaje se sa Dodikom. Zašto onda Rusija ne odvoji nekoliko stotina miliona eura da bi stabilizovala Republiku Srpsku? Za nju je to sitnica.

Zoran Pavlovi?: Kada odete u banku da tražite kredit, banka ?e vas pitati za šta vam trebaju te pare i kako ?ete da ih vratite. Ako nemate odgovor na to pitanja, ne?ete dobiti novac. Tako je to i sa državama. Ina?e, Republika Srpska je strateški bezna?ajna za Rusku Federaciju i ko god kaže druga?ije nije u pravu. Mi nemamo nikakvih mogu?nosti da budemo strateški partner Rusije kao što je to Srbija koja je još davno uspostavila strateške i partnerske odnose s Moskvom. Zaista ne vidim razlog zašto bi nam Rusi dali novac.

Damir Miljevi?: Zašto bi Rusija davala novac Republici Srpskoj kad Dodik, i bez novca, igra ulogu koju mu je Moskva namijenila. Ja mislim da je suština u tome.

Omer Karabeg: Možda on igra tu ulogu zato što o?ekuje novac?

Damir Miljevi?: Vidjeli smo kako prolazi svaki put kad ode u Rusiju. Uvijek se vra?a bez novca. O?ito je da Rusima ne pada na pamet da mu daju pare.

Profit Rusima, gubici Republici Srpskoj

Omer Karabeg: Prije deset godina Rusi su kupili rafineriju u Bosanskom Brodu. Da li je Republika Srpska imala koristi od toga?

Zoran Pavlovi?: Nažalost ne. Rafineriju su kupile jedna ruska kompanija, koja u?estvuje sa 40 posto kapitala, i tri off shore kompanije sa po 20 procenata kapitala. Rezultat te privatizacije su enormni dugovi koje je napravila rafinerija, a koji se pokrivaju kreditima koje ruski vlasnik daje rafineriji. To je toliko apsurdno da ne mogu da shvatim zašto Poreska uprava do sada nije zatvorila rafineriju.

Damir Miljevi?: Svugdje u svijetu naftna industrija je profitabilna. Ispada da samo u Republici Srpskoj nije isplativo baviti se proizvodnjom, preradom i trgovinom naftnim derivatima. Meni kao ekonomisti je nevjerovatno zašto vlasnik do sada nije zatvorio kompaniju koja toliko godina pravi gubitke.

Omer Karabeg: Mislite li da ruski partner izvla?i profit na ra?un Republike Srpske?

Zoran Pavlovi?: On to radi zasigurno. On ?e jednog dana zatvoriti rafineriju i Republici Srpskoj ostaviti sve gubitke koje ?e na kraju platiti gra?ani Republike Srpske. A ti gubici prema nekim procenama u ovom trenutku prelaze 800 miliona KM.

Omer Karabeg: Vlada Republike Srpske jedini izlaz iz ove situacije vidi u novom zaduživanju. Dokle Republika Srpska može da se zadužuje?

Damir Miljevi?: Može da se zadužuje sve do onog trenutka dok je neko spreman da je finansira uz kamatu. A mi smo ve? godinama svjedoci da me?unarodne finansijske organizacije finansiraju sve i svašta u Bosni i Hercegovini, bez obzira na ekonomsku opravdanost tih projekata. Najvažnije im je da pla?ate kamatu.

Zoran Pavlovi?: Ono što je najporaznije po ovu vlast jeste to što je vlada ve? pre ?etiri godine znala šta je ?eka. Ona je 2013. godine usvojila dokument o dinamici otplate duga. Još tada se znalo da ?e Republika Srpska u ovoj godini morati izdvojiti 750 miliona KM za vra?anja glavnica i kamate, a idu?e još i više – 888 miliona. Me?utim, za te ?etiri godine vlada nije ništa uradila da stvori povoljnu poslovnu klimu i privu?e strane investicije, kao i da smanji rashode u javnom sektoru i odrekne se luksuza na koji je navikla. Tako da je sada došla u situaciju da mora da otpla?uje enormne dugove, iako budžetske prihode nije pove?ala.

Dodik je neuništiv

Omer Karabeg: Da li su ovi silni ekonomski problemi uzdrmali poziciju lidera Republike Srpske, Milorada Dodika?

Damir Miljevi?: Nisam baš siguran. U Republici Srpskoj, kao uostalom i u cijeloj Bosni i Hercegovini, na izbore izlazi oko 50 posto gra?ana. U tih 50 procenata uvijek imate 30 posto onih koji žive od vlasti. To su administracija i budžetski korisnici. Tako da ne mislim da je nešto zna?ajno uzdrmana pozicija gospodina Dodika i njegove partije. I još nešto. Ve?ina mla?eg i pametnijeg stanovništva je odlu?ila da se više ne bori u Republici Srpskoj nego da ode iz zemlje. To je još jedan faktor koji ide u prilog vlastima. Najbolji i najsposobniji, umjesto da se bore za promjene u svojoj zemlji, odlaze da sre?u potraže na nekom drugom mjestu.

Zoran Pavlovi?: U ovom momentu vlast još uvijek nije došla u situaciju da nema sredstava za isplatu plata u javnom sektoru, penzija i socijalne pomo?i. Onog momenta kada za to ne bude novca vlada ?e se na?i u velikom škripcu i po?e?e bežanje sa broda vladaju?e stranke.

Bankrot?

Omer Karabeg: Ako se nastavi ekonomsko propadanje, može li Republika Srpska da doživi finansijski bankrot?

Damir Miljevi?: Bankrot je dobro poznata stvar u svjetskoj ekonomiji. I Sjedinjene Ameri?ke države su bankrotirale jedno ?etiri-pet puta. Mislim da to nije suštinsko pitanje, jer država ili entitet uvijek ostaju i nakon bankrota. Uostalom, kad god je Bosna i Hercegovina dotakla dno, kada je bila uzdrmana bilo koja vlast – ne govorim samo o ovoj aktuelnoj – uvijek bi utr?ala me?unarodna zajednica da je spasi. Tako je bilo svih ovih 20 godina nakon rata. Sjetite se protesta u Bosni i Hercegovini prije tri godine. Prva donacija koja je stigla nakon tih protesta bilo je 500.000 eura za opremanje policije, drugim rje?ima, ta donacija je bila usmjerena protiv gra?ana. Ne bismo se trebali zavaravati, me?unarodnoj zajednici je najvažnije da ovde vlada mir. To naši politi?ari odli?no znaju i zato bez ikakvog zazora huškaju narode jedne na druge. A kada ra?un do?e na naplatu, onda se pojavi me?unarodna zajednica i sredi da se ra?un do kraja ne plati, kako bi kafana nastavila da radi.

Zoran Pavlovi?: Klju?no je pitanje da li ?e do?i trenutak kada u budžetu ne?e biti dovoljno novca da se podmire sve obaveze koje su zakonom propisane. Kao što vidimo to se ve? dešava, ali su za sada pogo?ene one kategoriju koje nemaju zna?ajnu ulogu kao glasa?ka mašina. Vlast ?e se suo?iti sa velikim problemom onog trenutka kada ne bude dovoljno novca za plate zaposlenima u javnom sektoru, kada službenici administracije, profesori, u?itelji i lekari ostanu bez plata. To bi bio po?etak procesa koji se zove bankrot. To je trenutak kada ?e se pobuniti oni koji su nau?ili da žive na državnim jaslama.

Omer Karabeg: Tada bi moglo do?i do promjene vlasti?

Zoran Pavlovi?: Tako je.

Damir Miljevi?: Bilo bi dobro kada bi se to desilo ali, nažalost, mislim da ne?e.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!