Zašto je pogubno kad predsednik kupi diplomu

28 Feb 2014

Stvaranje nove političke elite na Regionalnoj akademiji za demokratiju

I Zapadnom Balkanu smeši se svetla budu?nost. Evropska. Na ?elu balkanskih država bi?e lideri koji se ne?e amaterski baviti politikom. Oni ?e formirati politi?ko liderstvo na najvišem nivou, a to ?e podrazumevati da ?e umeti da pospeše proces demokratizacije društva, zna?e kako, (a i žele?e) da podignu standarde ljudskih prava i prava manjina iznad politi?kog i nacionalnog interesa. Ta ?e gospoda civilizovano, dobronamerno i evropski pristojno razgovarati sa liderima susednih zemalja, a sa komšijama ?e razvijati duh tolerancije, saradnje i pomirenja…

Prethodni pasus možda jeste (pusta) želja, ali nije bajka, ne samo zbog toga što se ne zna ho?e li se završiti ven?anjem i sre?om do kraja života, ve? zbog toga što je ova svojevrsna balkanska skaska po?ela ovih dana da biva stvarnost: u Nišu je Regionalna akademija za demokratiju (RAD) organizovala prvi u nizu seminara u okviru projekta za izgradnju evropske budu?nosti Balkana i nove politi?ke kulture. Do sada jedinstvenu inicijaivu podržala je Evropska unija, Balkanski fond za demokratiju i Me?unarodni Višegrad fond. Projekat sprovodi sedam organizacija civilnog društva, ?lanica Mreže za politi?ke studije, koja deluje pod pokroviteljstvom Ve?a Evrope.

U?esnici Akademije izabrani su iz redova vode?ih mladih politi?ara Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova, koji ve? imaju zna?ajne poruke i rad na razini države ili svojim politi?kim strankama. To su državni sekretari, zamenici i pomo?nici ministara, ?lanovi parlamenta, diplomate, istaknuti gradona?elnici i lideri regija odnosno kantona. Oni ?e poha?ati seminare, koji ?e se održavati u zemljama Zapadnog Balkana, nakog ?ega ?e studijski boraviti u Berlinu i Severnoj Irskoj. Teme edukacija su: Pravda i bezbednosna saradnja, ljudska i manjinska prava i izgradnja demokratskih institucija.

Sre?om, u?esnici ovog trogodišnjeg projekta – koji ?e okupiti 150 u?esnika, po sedmoro godišnje iz svake zemlje – nisu samo iz politi?ke aree. U radu Akademije, kao jedna od sedam osoba iz Srbije, u?estvuje i diplomirana pravnica Eva Vukašinovi?, zamenica Pokrajinskog obmudsmana za zaštitu prava nacionanih manjina. Poziv da u?estvuje u projektu selekcije i edukacije pripadnika politi?ke elite – koja bi u vremenu koje dolazi trebalo da preuzme upravljanje zemljom i donosi, ili snažno uti?e na donošenje najvažnijih odluka – Eva je stekla (a, kako bi druga?ije) radom, školovanjem i kompetencijom najviše u oblasti zaštite i unapre?enja prava manjina, imovinskog prava, zaštite životne sredine i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.

– Dobro je i dragoceno što smo okupljeni i što razgovaramo i razmenjujemo iskustva, pre svega zbog toga što su putevi kojim idu promene u zemljama Zapadnog Balkana veoma sli?ni – kaže Eva Vukašinovi?. – Možda je zakonodavstvo jedan od najboljih primera za to. U ovoj oblasti sve nove države nastale raspadom SFRJ u procesu približavanja Evropskoj uniji, gotovo bez kriterijuma, prepisuju zakone EU, što je potpuno pogrešno. Ovde smo, pak, kao stru?njaci iz ?itave regije, okupljeni da razmenimo iskustva i prona?emo sopstvene na?ine kako da zakonodavno uredimo pojedine oblasti uvažavaju?i balkanske specifi?nosti. A, ne da, umesto toga, jurimo za EU preslikavaju?i njihove modele koje potom teško ili uopšte ne možemo da sprovedemo. U isto vreme, naši politi?ari su skloni da za sve na?u opravdanje u zahtevima Evropske unije! A, re?enica – to Evropa traži od nas – je naj?eš?e izgovor i pokri?e za ono što ho?e da nam nametnu! Mi, na žalost, živimo u paralelnom svetu. A, istina je sasvim druga?ija – prvo i najvažnije što Evropa traži je da primenjujemo sopstvene propise, jer samo u tom slu?aju možemo da govorimo o pravnoj državi! Propisi u Srbiji su, velikom ve?inom, korektni. Problem je što mi ne primenjujemo propise koje smo sami doneli! Od nas bi mnogi u Evropi mogli da prepisuju kada govorimo o propisima iz oblasti nacionalnih manjina, odli?ni su i temelje se na evropskim vrednostima, kao i naši zakoni o diskriminaciji, o ravnopravnosti polova, o zabrani zlostavljanja na radu, o službenoj upotrebi jezika i pisma, a svakodnevno smo svedoci da nikom ne pada na pamet ni da ih pro?ita, a ne da ih primenjuje u praksi! Sve ovo kazuje da u Srbiji nema politi?ke volje za primenu zakona!

Odliv mozgova i gra?anska prava

Ne sme se ni zaboraviti kako kriza, koja je zapadni Balkan, ?ini se, ja?e š?epala od ostatka sveta, uti?e na tok migracija. Grci su na skupu u Nišu, izneli opominjuju?i primer za to.
U tom kontekstu, važna i delikatna tema je i odliv mozgova, što mnogim balkanskim zemljama predstavlja veliki problem. S druge strane gra?anska prava mnogih, koji su iz nevolje odlu?ili da napuste svoju zemlju (jer su mu mnoga prava uskra?ena), narušena su ?injenicom da je ulazak u drugu zemlju pozdravljen samo ako je osoba, na primer, lekar ili inženjer, a da se radnicima ili nekim drugim, manje školovanima, to ne dozvoljava!

Na ovom prvom seminaru razgovarali smo, izme?u ostalog, i o migracijama u Regiji. O tome jesu li, ili nisu, Romi lažni azilanti? Da li je pogoršanje viznog režima zbog migracije velikog broja Roma donosi i druge nevolje, jer se ne misli o tome da zbog toga može da do?e do još ve?e mržnje prema Romima, što nikako nije povoljno tlo za valjane me?uetni?ke odnose u Srbiji. Sve balkanske zemlje se svakodnevno suo?avaju sa vrlo sli?nim ili ?esto istovetnim problemima. U Srbiji smo, ne tako davno, imali tešku situaciju gde su maltretirani Romi u naselju “Jabuka”, a država danima nije reagovala i ništa nije u?inila da zaštiti njihova prava. Oni su tada imali osnove da zatraže politi?ki azil, a, opet, njihova migracija u velikom broju bi, sa druge strane, dovela do vrlo negativnog odnosa prema njima.

Vrlo je važna tema i ?injenica da je u poslednje vreme mnogo gra?ana došlo u Srbiju s Kosova, a – opet – mnogi azilanti su stigli u Srbiju. Kako je Srbija tranzitna zemlja, jasno je da problem azilanata ne može da reši sama. Azilanti su zajedni?ka glavobolja zemalja u okruženju, koje listom zaboravljaju da su ti ljudi napustili svoje zemlje, jer s im tamo bila povre?ena ljuska prava. Jer svako ima pravo na ?ove?no postupanje prema njemu, na slobodno kretanje, na zaštitu psihofizi?kog integriteta, ima pravo da koristi svoj jezik… Moramo da nau?imo da obaveza poštovanja ljudskih prava ne zavisi od toga da li je ?ovek doprineo da do njihovog kršenja do?e. Sve treba pojedina?no rešavati, a ne kolektivno. Mi smo skloni da kolektivizujemo svaku odgovornost, zato što nemamo dovoljno politi?ke kulture – naglašava Eva Vukašinovi?.

Ho?e li se ova, mnogi veruju, stvarna balkanska bajka (kod nas ni bajke nisu nestvarne, kao kod ostalog sveta!) s opširnim pasusima o politi?koj kulturi, pri?ati još dugo pre spavanja, na koliko ?e strana biti ispisana i ho?e li stranice te knjige biti u boji, sazna?e naredne generacije u Srbiji. One generacije gra?ana – bira?a kojima bi obu?eni i nau?eni politi?ki lideri i stru?njaci, “?aci” Regionalne akademije za demokratiju, trebalo da umeju da objasne zašto je pogubno po njih, ako na ?elo države izaberu neobrazovane, nestru?ne ljude, ili pak one za koje se, primera radi, sumnja da su kupili fakultetsku diplomu!

Viktoria Csabi (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!