Zašto je podignut zid oko romskog naselja u Kruševcu

16 Nov 2016

Izgradnja zida izazvala je reakcije u javnosti, a odgovornost, jedni na druge, prebacuju lokalna vlast i Putevi Srbije

Nakon polemika koje je izazvalo podizanje zida oko romskog naselja u Kruševcu, u poduzeću Putevi Srbije, koje gradi zid, tvrde da je taj posao naložila lokalna vlast. Objašnjavaju da je riječ o zvučnoj barijeri, ali da je zid, prije svega, izgrađen zbog sigurnosti stanovnika tog naselja, te sudionika u prometu.

Zvučna barijera, ili getoizacija romske manjine? Pitanje o kome se u Kruševcu danima polemiše. Betonska pregrada na trotoaru, od pogleda prolaznika sakriva naselje Marko Orlović u kome su pretežno Romi. Direktor JP Putevi Srbije Zoran Drobnjak objašnjava razloge gradnje.

„Broj jedan je urađeno radi bezbednosti, znači taj zid je postavljen da ne bi mogla da se parkiraju vozila, da ne bi deca izlazila na saobraćajnicu, znači sve je urađeno radi bezbednosti“, dodaje.

-Dakle to nije zvučni zid to je urađeno radi bezbednosti, pita novinarka?

„Radi bezbednosti a ujedno i zvučni zid“, odgovara Drobnjak.

Kao Berlinski zid

-A čija je to odluka; lokalne samouprave, ili?

„Lokalne samouprave. Lokalna samouprava je tražila da se uradi taj zid, oni su uradili projekat, a mi smo finansirali“, pojašnjava Drobnjak.

Lokalne vlasti Kruševca prethodno su tvrdile kako grad sa izgradnjom zida nema nikakve veze. Dva metra visok i 120 metara dugačak, zid se i dalje gradi u sklopu uređenja saobraćajnice u ovom dijelu grada. Brojni stanovnici ograđenog naselja u zidu vide diskriminaciju i već su mu dali naziv.

„Ovo je berlinski zid, berlinski, ma ni u Berlin nema ovako“, kaže Jelica stanovnica naselja.

Među mještanima naselja ima i onih koji u zidu vide dobru ideju.

„Znači to je odavno trebalo da se prikriju da ne kažem prljavi delovi grada. Ja jesam Ciganin, ali se stidim od mnogih Cigana“, kaže Zoran.

Dok većina mještana ipak negoduje zbog betona pred vratima, u Putevima Srbije tvrde da su se stanovnici prethodno saglasili sa izgradnjom zida. Na konstataciju novinara da se građani bune Drobnjak odgovara da ima „loše informacije“.

Negodovala udruženja Roma

Negodovala su i Udruženja Roma nakon čije prijave je zaštitnik građana pokrenuo postupak provjere razloga za podizanje zida. Zamjenik zaštitnika građana za ljudska i manjinska prava Robert Sepi kaže da je postavjanje zida pogrešno.

„Ono što sada možemo da kažemo u ovom trenutnku jeste da je postavljanje zida bez obzira koji motiv može da bude u pitanju direktno suprtono inkluziji koja je trajno opredeljenje Republike Srbije, a i u dobroj je suprotnosti sa tendencijom koju ministarstvo za građevinarstvo i urbanizam kao i kancelarija za ljudska i manjinska prava sprovodi po pitanju uređenja legalnih i ilegalnih romskih naselja“, dodaje.

O daljem postupanju u ovom slučaju, institucija ombudsmana odlučiće nakon uvida u sve dokumente koje su lokalne vlasti dužne da dostave u roku od 21-og dana.

(Al Jazeera)