Zašto BiH ima veći privredni rast od Srbije?

10 Jul 2017

Kako je moguće da Bosna i Hercegovina, koja ima potpuno nefunkcionalnu državu, ima veći privredni rast od Srbije?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa tražili smo odgovor na pitanje kako je mogu?e da Bosna i Hercegovina, koja ima potpuno nefunkcionalnu državu, ima ve?i privredni rast od Srbije? Sagovornici su bili Muris ?i?i?, profesor Ekonomskog fakulteta iz Sarajeva, i Milan ?ulibrk, ekonomista i glavni urednik beogradskog nedeljnika NIN.

Bilo je re?i o tome kako privrednici Bosne i Hercegovine savladavaju blokade koje im postavljaju nacionalni lideri, kako se predsednik Srbije Aleksandar Vu?i? hvališe ekonomskim uspesima, iako privreda Srbije zaostaje za privredom mnogih država u regionu, o velikim državnim preduze?ima koja ko?e razvoj privrede u Srbiji, zašto Vu?i? na rukovode?a mesta u tim preduze?ima postavlja nestru?ne, ali njemu lojalne ljude, kako Bosna i Hercegovina zbog podeljenog privrednog prostora godišnje gubi pola milijarde eura, da li je u Bosni i Hercegovina bilo smanjivanja plata i penzija kao u Srbiji, kao i o tome koliki je stepen siromaštva u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Omer Karabeg: Moram priznati da sam se iznenadio kada sam pre neki dan naišao na podatak da je Bosna i Hercegovina, koja je u stalnim politi?kim blokadama, i prošle i pretprošle godine imala ve?i privredni rast od Srbije. Bosna i Hercegovina je 2015. godine imala rast od 3,2 posto, a Srbija 0,8 posto, dok je prošle godine stopa rasta Bosne i Hercegovine bila 3 procenta, a Srbije 2.8 posto. Znamo da se Aleksandar Vu?i? stalno hvali da Srbija ima najuspešniju privredu u regionu.

Milan ?ulibrk: Hvalospevi zvani?nika su jedno, a realnost je nešto sasvim drugo. Nije samo Bosna i Hercegovina ispred Srbije. Srbija je poslednja u regionu ako se gleda period od izbijanja globalne krize 2008. godine naovamo. Ukupni rast Srbije u tom periodu bio je tek nešto oko 3 do 4 procentna. U istom periodu Bosna i Hercegovina je uspela pove?ati svoj bruto doma?i proizvod za oko 10 posto, a Crna Gora za skoro 14. Albanija i Makedonija imale su tako?e dvocifreno pove?anje. Svi su ubedljivo brže rasli od Srbije osim Hrvatske koja ne može da se poredi sa ostalim zemljama regiona, jer ima mnogo ve?i standard i ?lanica je Evropske unije. Od zemalja zapadnog Balkana, koje su kandidati za EU, Srbija ve? godinama ekonomski najlošije stoji.

Muris ?i?i?: Bosna i Hercegovina ima zna?ajne probleme zbog toga što još uvek žive one ideje koje su dovele do agresije na ovu zemlju. Vijesti koje stižu iz Bosne i Hercegovine su uvijek najgore, one su uvijek politizirane i zamagljuju ono što se zove realni život. S druge strane, postoji neka elementarna žilavost poduzetnika i želje da se ide dalje bez obzira na politi?ko okruženje. Ako izuzmemo globalnu recesiju, koja je trajala nekoliko godina i koja se odrazila i na našu zemlju, Bosna i Hercegovina od 1996,1997. godine naovamo raste po prili?no solidnim stopama. One su bile 6-7 posto, a onda su se ustalile na oko 3-5 posto, što po mom mišljenju nije dovoljno. Ali to je ipak dokaz da postoji vitalnost bosanske privrede koja uprkos politi?kom sistemu i politi?kim okolnostima ipak pokazuje prili?no dobre stope rasta.

Kisela jabuka

Omer Karabeg: Privreda Bosne i Hercegovine raste uprkos tome što tamošnja država ne funkcioniše. Zašto Srbija, koja ima organizovanu i jaku državu, ima slabije ekonomske rezultate?

Milan ?ulibrk: Poslednjih pet godina Srbija bi imala stabilniju politi?ku scenu da skoro svake godine nisu bili izbori. Ako tražite racionalan razloge za te ?este izbore, ne?ete ga na?i. A izbori nisu dobar ambijent za biznis. Ko god je planirao da investira on ?e sa?ekati da vidi izborne rezularate, pa ?e tek onda po?eti da razmišlja o investiranju. No bez obzira na to, vladaju?a stranka je pet godina imala stabilnu parlamentarnu ve?inu i mogla je da uradi sve što je htela, ali mnoge stvari u ekonomskoj sferi nisu ura?ene. Tu pre svega mislim na reformu javnih preduze?a. Tu kiselu jabuku nijedna srpska vlada do sada nije htela da zagrize. Vu?i?eva vlada je smogla hrabrosti da smanji penzije i plate u javnom sektoru, što je nepopularna mera, ali nije uradili nešto što za šta bi imala podršku javnosti, a to je reforma javnih preduze?a. Ta preduze?a se u Srbiji tretiraju kao feudi i dele se kao partijski plen nakon izbora. Tamo se smeštaju partijski ljudi, pa njima ne rukovode profesionalci. Zbog toga se u tim preduze?ima svake godine nagomila po nekoliko stotina miliona evra gubitka koje moraju da pokrivaju poreski obveznici. Na taj na?in se bukvalno neutrališu pozitivni efekti fiskalne konsolidacije koja je obavljena zahvaljuju?i smanjenu plata i penzija. Srbiji su za održivi rast i razvoj neophodne stope rasta od bar 5 procenata, a mi smo daleko od toga. Bez takvog rasta ne možete o?ekivati da ?e se poboljšati standard stanovništva, a Srbija ima najniže prose?ne plate u celom regionu. Uspela je prošle godine, zahvaljuju?i politi?koj krizi u Makedoniji, da pretekne Makedonce za 2-3 evra, dok sve ostale zemlje u regionu imaju daleko ve?e prose?ne plate od Srbije.

Omer Karabeg: Bosanskohercegova?ka privreda je strahovito optere?ena jer mora da izdržava ogromnu administraciju. Pored organa na nivou Bosne i Hercegovine, postoje i sli?ni organi na nivou dva eniteta, a enitet Federacije ima još i deset kantona od kojih svaki ima svoju vladu i ministarstva. Svi ti ministri imaju i savetnike i sekretarice i šofere – i ko zna šta još. Kako privreda uopšte može sve to da izdržava? Koliko bi privredni rezultati bili bolji da nema tolikog administrativnog balasta?

Muris ?i?i?: Taj ?udni sistem, koji je nastao spletom politi?kih okolnosti, ipak je doprinio odre?enoj decentralizaciji koja je omogu?ila razvoj lokalnih inicijativa i narastanje privrednih potencijala u lokalnim zajednicama. Tako da u Bosni i Hercegovini imate ?udo op?inskog razvoja. Petnaestak op?ina širom BiH pokazuje izvanredne rezultate. Tamo gdje imamo sposobnu op?insku administraciju i preduzimljive poduzetnike industrijska i poljoprivredna proizvodnja i izvoz cvjetaju. Op?ine kao što su Goražde, Tešanj, Tesli?, Laktaši, Grude u tome prednja?e. S druge strane, i Bosna i Hercegovina kao i Srbija ima veliki problem s javnim sektorom. On u BiH sigurno ne?e biti reformiran, jer su zaposleni u javnim preduze?ima poslušni glasa?i nacionalisti?kih stranaka, pa politi?arima nije u interesu da ih izgube.

Partijski ljudi umesto profesionalaca

Omer Karabeg: Da li Vu?i? i pored obe?anja da ?e smanji broj zaposlenih u državnim preduze?ima to ne ?ini zato što su tamo uglavnom zaposleni ?lanovii i simpatizeri njegove partije.

Milan ?ulibrk: Ne samo da se ne smanjuje broj zaposlenih u javnim preduze?ima nego je smanjenje plata mimoišlo klju?na javna preduze?a. Naime, u godini u kojoj su smanjene plate u javnom sektoru pove?ane su prose?ne zarade u Elektroprivredi Srbije i Srbijagasu, a to su dva javna preduze?a koja prave najve?e gubitke. U njihovim upravnim odborima sede predstavnici vladaju?e stranke koji su to tolerisali. U Srbiji su zarade jako optere?ene. Na sto evra zarade na razne poreze i doprinose plati se 63 evra. Normalna vlast bi pokušala da na?e na?in da smanji to optere?enje i da to nadoknadi ve?im oporezivanjem ljudi koji imaju velika primanja. Ovde ne postoji progresivno oporezivanje. Srbija je zemlja u kojoj se najmanji porez pla?a na godišnji prihod koji prelazi dvadesetak hiljada evra. Ono što me posebno brine jesu rezulati za prvi kvartal ove godine. U prvom kvartalu došlo je do usporavanja rasta doma?eg bruto proizvoda. On je porastao samo za 1,2 procenta što je ubedljivo najniže u regionu. Prosek za ceo region je tri puta ve?i. To je najsporiji rast u Srbiji još od onih velikih katastrofalnih poplava. Šta se desilo? Podbacila je Elektroprivreda Srbije, imala je dramati?an pad proizvodnje. Sve je to posledica ?injenice što javna preduze?a i dalje vode partijski ljudi koji nisu profesionalci i ne znaju, ?ak i kada bi hteli, šta treba da urade.

Omer Karabeg: Vu?i? je smanjio penzije i plate u javnom sektoru da bi stabilizovao finansijsku situaciju. Da li je i Bosna i Hercegovina morala da smanjuje plate i penzije da bi sredila finansijsku situaciju?

Muris ?i?i?: Ne možete smanjiti nešto što je ve? minimalno. Penzije u BiH su na katastrofalnom nivou i penzioneri su najugroženija kategorija stanovništva. Prosje?na penzija je oko 400 maraka, što je oko 200 eura.

Zašto BiH gubi milijarde eura?

Omer Karabeg: Gospodine ?i?i?u, vi ste pre nekoliko godina izjavili da Bosna i Hercegovina svake godine izgubi milijardu konvertibilnih maraka – to je pola milijarde eura – zbog razjedinjenog privrednog prostora.

Muris ?i?i?: Sada je taj gubitak i ve?i, ali mi smo se toliko navikli na to da više to i ne spominjemo. Mi nemamo ni jedinstvenu željeznicu, ni jedinstvenu elektroprivredu, ni jedinstveni poštanski sistem. Imamo tri pošte, tri željeznice i tri elektoenergetska sistema. Željezni?ko-transportno preduze?e iz jednog entiteta ne može da pravi vozni red, jer kada voz u?e u drugi entitet moraju da se koriste druge lokomotive i drugi vagoni sa željezni?arima iz tog eniteta. A željeznica je žila kucavica svake normalne države.

Omer Karabeg: Gospodine ?ulibrk, Srbija nema taj problem o kome je govorio gospodin ?i?i?. Njen privredni prostor nije podeljen, ona ima jedinstvene velike sisteme kao što ih imaju sve normalne države, pa ipak ti sistemi nisu efikasni.

Milan ?ulibrk: Nekoliko velikih kompanija mogle bi stvarno biti pokreta?i rasta privrede Srbije, ali nije tako. Ponovi?u, krivicom Elektroprivde Srbija ima najsporiji rast u prva tri meseca ove godine. Da je Elektroprivreda samo proizvela istu koli?inu elektri?ne energije kao prošle godine, rast bruto doma?eg proizvoda u prva tri meseca ne bi bio 1,2 posto nego 1,5 ili možda 1,7 posto. Ako upravljanje jednim takvim sistemom, koji ima više od 30.000 zaposlenih i ?iji se kapital procenjuje na nekoliko milijardi evra, poverite ?oveku koji nema nikakve veze sa strukom, ali je partrijski kadar, onda ne možete da o?ekujete bolje rezultate. Naveš?u vam drugi primer. Rudarsko-topioni?arski basen Bor je godinama unazad jedan od najve?ih gubitaša . To preduze?e ve? 7-8 godina vodi isti ?ovek. On je u me?uvremenu promenio dve ili tri stranke. Kako je koja partija pobedila na izborima tako je on uzimao partijsku knjižicu te stranke i ostajao na ?elu preduze?a. A ono svake godine beleži minus od 150 miliona evra.

Omer Karabeg: Postoje li prepreke za slobodno kretanje robe unutar Bosne i Hercegovine? Prodaje li se roba iz Federacije na teritoriji Republike Srpske i obratno.

U Banjaluci nema Kiseljaka

Muris ?i?i?: Tržište je formalno jedinstveno, ali suštinski postoji puno vješta?kih prepreka koje dobrim dijelom otežavaju poslovanje. Postoje i one nevidljive prepreke. Da?u vam jedan primer. Jedan od bivših komercijalnih direktora Sarajevskog kiseljaka rekao da on nije mogao da proda ni litru kiseljaka u Banjaluci. Zna?i, formalno mi imamo jedinstveno tržište, ali je ono dobrim dijelom isprepleteno nevidljivim preprekama što zna?ajno košta i privredu i stanovništvo ove države.

Milan ?ulibrk: Tržište u Srbiji zaista funkcioniše na pravi na?in. Ovde možete da kupite bilo kakav proizvod bilo kog proizvo?a?a iz regiona, Evrope i sveta. Tržište je preplavljeno robom od one najjeftinije i najlošijeg kvaliteta, pa do super brendova velikih svetskih proizvo?a?a. Ovde je klju?ni problem što je prose?na plata manja od 400 evra, a prose?na penzija manja od 200 evra, pa je kupovna mo? veoma mala. I što je najgore, životni standard stanovništva u Srbiji raste po najnižim stopama u odnosu na osam zemalja koje nas okružuju.

Omer Karabeg: Ko vu?e bosanskohercegova?ku i srpsku privredu napred?

Muris ?i?i?: Bosanskohercegova?ka privreda ima nekoliko sektora koji su veoma propulzivni i koji vuku naprijed. To su drvna industrija i prerada drveta, metalna, hemijska i namjenska industrija, turizam i firme koje lansiraju svoje proizvoda na tržište informacionih tehnologija. Zna?i, imamo pet-šest sektora koji su prili?no stabilni. Naravno, imamo i one sektore kao što su proizvodnja aluminijuma i ?elika koji posluju sa negativnim rezultatima zbog nepovoljnih kretanja na svjetskom tržištu, ali i vlasni?kih odnosa. Rast turizma u Bosni i Hercegovcini je posebna pri?a. Prije desetak godina kada biste strancima rekli – do?ite u Bosnu i Hercegovinu, oni bi vas pitali da li se tamo još vodi rat, da li se ljudi još ubijaju po ulicama. A danas turizmam raste po stopi koja se kre?e izme?u 20 i 30 posto godišnje. Imate turisti?ki bum u Sarajevu, Mostaru, Me?ugorju, bosanskohercegova?koj jadranskoj obali i nizu drugih mjesta. Danas je teško hodati ulicama Sarajeva kada do?e ljetnja sezona. Izgra?en je nevjerovatan broj hotela, hostela, trgova?kih i industrijskih objekata koji su u funkciji turizma. Sli?no je i sa drvnoprera?iva?kom industrijom koja je izrasla takore?i iz ni?ega. Naravno, postojale su prirodne pretpostavke, ali bez doma?e poduzetnosti, znanja i kreativnosti to ne bi bilo mogu?e. Danas se stolice, stolovi i kuhinjski namještaj, dizajnirani i proizvedeni u Bosni i Hercegovini, izvoze u Italiju po evropskim cijenama, što je nekada bilo nezamislivo.

Šta ako Fiat ode iz Srbije?

Milan ?ulibrk: Uzdanica srpske ekonomije je svakako IT sektor koji svake godine beleži dramati?ne stope rasta. Vrednost informati?kih usluga koje pružaju firme iz Srbija procenjuje se na preko 600 miliona evra. Srbija, nasre?u, još uvek ima ima fakultete koji produkuju odli?ne stru?njake za informatiku. Klju?ni izvoznik iz Srbije ve? godinama je Fiat iz Kragujevca. Slede?e godine isti?e desetogodišnji ugovor koji je Srbija zaklju?ila sa Fijatom i postavlja se pitanje da li ?e Fiat ostati u Kragujevcu. Zabrinjava što za sada nema nagovestaja da Fiat planira po?etak proizvodnje novog modela automobila, jer je stari ve? na izmaku. Ukoliko bi Fiat otišao – to bi zna?ilo nekih milijardu i sto-dvesta miliona evra godišnje manje izvoza iz Srbije, što bi bilo veoma loše.

Omer Karabeg: Koliki je stepen siromaštva u Bosni i Hercegovini i Srbiji?

Muris ?i?i?: Sli?an je onome u regionu, a to zna?i da ispod granice siromaštva živi oko 20 posto stanovništva što je, naravno, užasno. Taj dio stanovništa prima izvjesnu socijalnu pomo?, ali, nažalost, niko suštinski ne rješava taj problem. Ipak, zna?ajan dio populacije je uspio da se izvu?e iz siromaštva. Moram re?i da je 1996, 1997. i 1998. godine 90 procenata stanovništva živjelo veoma teško zato što je bila uništena infrastruktura, nije bilo privrednih subjekata, u potpunosti su bili prekinuti reproduktivni tokovi. Danas, nakon 20 godina, oko 50 procenata populacije ima relativno solidan životni standard. Ponovo se stvara neka srednja klasa. U Bosnu i Hercegovinu se godišnje uveze 60.000 – 80.000 automobila, štednja stanovništva je preko 11 milijardi maraka, a prije desetak godina bila je ispod pet milijardi.

Milan ?ulibrk: U Srbiji se oko 25 posto ljudi smatra relativno siromašnim, to jeste da im preti siromaštvo. Me?utim, mene posebno brine što ljudi nemaju perspektivu. Srbiju svake godine napusti izme?u 20.000 i 30.000 stanovnika. To su mladi, obrazovani ljudi koji traže i nalaze svoju budu?nost u inostranstvu izme?u ostalog i zbog toga što se ovde više ceni partijska knjižica nego diploma i znanje. Odlaze, dakle, pretežno mladi ljudi sa završenim fakultetima dok su šezdesetih godina prošlog veka iz bivše Jugoslavije odlazili uglavnom neobrazovani ljudi koji su radili fizi?ke poslove u Nema?koj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Ako nama odlaze najbolji, najpametniji i najobrazovaniji, onda mi gubimo pamet koja bi možda mogla da kreira budu?i privredni rast. Zbog toga bi svaka vlada koja želi dobro svojoj zemlji gledala da zaustavi njihov odlazak, ali ?ini se da ova naša još uvek daje prednost partijskim kadrovima, a ne mladim i sposobnim ljudima.

Kako je 0,8 postalo ve?e od 3

Omer Karabeg: Zanimljivo je da Vu?i? svaki ?as izlazi u javnost sa bombasti?nim podacima o uspesima privrede Srbije, dok se politi?ari Bosne i Hercegovine baš toliko i ne hvale privrednim rastom svoje zemlje, iako je on ve?i nego u Srbiji.

Milan ?ulibrk: Ispri?a?u vam jedan istiniti doga?aj koji li?i na anegdotu. NIN svake godine organizuje samit ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava svih zemalja regiona. Prošle godine smo imali jedan takav skup, a razgovaralo o ekonomskim rezultatima pojedinih zemalja u 2015. godini. Najpre je govorio ministrar finansija Bosne i Hercegovine koji je otprilike rekao da je njegova zemlja u toj godini ostvarila rast od 3 ili 3,2 posto – ne se?am se ta?no – što, kako je on rekao, zna?i da se lagano oporavlja. Kad je došao na red ministar finansija Srbije on je rekao da je njegova zemlja 2015. godinu završila sa rastom od 0,8 posto za koji je on rekao da je to bio dinami?an rast. Ja sam se onda upitao kako to da je bosanskohercegova?ki rast od 3 procenta blagi oporavak, a srpski od 0.8 posto dinami?an. ?ini mi se da je tu negde suština. Mi od naših politi?ara slušamo hvalospeve o stvarima koje uopšte nisu za pohvalu. Oni bi ve? jednom morali da po?nu da vode ra?una o onome šta govore. Prošle godine u aprilu Vu?i? je obe?ao da ?e do kraja 2017. godine prose?na plata biti 500 evra. To je rekao u jednoj televizijskoj emisiji u kojoj sam i ja u?estovao. Ja sam rekao da za to nema šanse – na šta je Vu?i? odgovorio da on svoja obe?anja ispunjava, pa ?e tako biti i ovoga puta. Prošlo je godinu dana i on sada govori da ?e do kraja ove godine prose?na plata biti 450 evra. Ne može ni toliko, jer je trenutno manja od 400 evra. Ako je o?ekivana stopa rasta 3 posto – a veliko je je pitanje da li ?e ona biti ostvarena zbog pomenutog podba?aja Elektroprivrede Srbije u prva tri meseca ove godine – onda se postavljate pitanje kako možete pove?ati plate za 15 posto, ako vam je rast 3 posto. To je nemogu?e .

Omer Karabeg: Zašto se politi?ari Bosne i Hercegovane više ne hvale privrednim rastom. Nikad ih nisam ?uo da kažu – mi imamo ve?i rast od Srbije.

Muris ?i?i?: Ja ne bih previše držao do izjava politi?ara. Oni po prirodi svog posla daju izjave koje vrlo ?esto nemaju veze sa stvarnoš?u. Me?utim, stope rasta u zemljama regiona vrlo su važne za sve nas, jer to što Srbija ne raste dovoljno brzo negativno se odražava na sve zemlje regiona. Srbija ima najve?a privreda u regionu i kao takva služi kao odre?eni generator razvoja svih nas. Nikome od nas nije u interesu da stopa rasta naših susjeda bude niža, naprotiv nama je u direktnom interesu da te stope budu više. A zašto se bosanskohercegova?ki politi?ari ne hvale stopama rasta razlog je slijede?i. Niko od njih ne može re?i da su njegove mjere ili njegov na?in upravljanja je doveli do viših stopa rasta na nivou Bosne i Hercegovine. Svi su oni na neki na?in lokalni politi?ari.

Omer Karabeg: U stvari, rast se najviše ostvaruje zahvaljuju?i inicijativi ljudi u privredi?

Muris ?i?i?: Upravo tako. To ja zovem žilavoš?u ljudi. U njima postoji neka vitalnost. Ljudi koji ovu zemlju vuku naprijed prestali su da bilo šta o?ekaju od politi?ara i uzeli su sudbinu u svoje ruke.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!